ii deo priče
SNEŽANA RADI NEVEROVATNE STVARI I POKAZUJE SVE LEPOTE PLANETE: Za Espreso je OTKRILA važne LEKCIJE koje je NAUČILA!
Donosimo vam drugi deo neverovatne priče o Snežani Radojičić koja već 12 godina neprekidno putuje svetom na svom biciklu
Nastavak priče o Snežani Radojičić koja već 12 godina neprekidno putuje svetom na svom biciklu. Prvi deo pogledajte ovde.
„Čovek je nomad po srcu svom, po misli svojoj, po idealima svojim. Davnašnja i današnja strast da se leti, putuje bez putanja i stanica i granica, to je proboj nomadstva čovečje prirode. Volja božija: to su staze i reke, putovanja i sretanja i nizovi života i drugova.“
Isidora Sekulić
U to da su najbolje priče zaista napisane između stranica pasoša, Snežana Radojičić se svakodnevno uverava.
I baš kao što je napisao istraživač, putnik i učenjak Ibn Batuta, putovanja su je prvo ostavila bez reči a onda je pretvorila u pripovedača čije priče sa uživanjem danas čita na hiljade ljudi.
Kada je krenula na proputovanje, nije ni slutila da će je ono odvesti na one staze kojima sada nepokolebljivo korača sa svojim biciklom i opremom koja joj pomaže da dokumentuje nestvarne predele i napiše neverovatne storije.
Na samom početku želela je, kako kaže, da vozi bicikl dve ili tri godine oko sveta i da se vrati kući, u Beograd.
Međutim, sudbina je za nju imala drugačije planove i odredila joj je viši cilj. Mnogi su motivaciju pronašli u njenom primeru i ne znajući to, inspirisala ih je da urade velike stvari u svom životu.
- U drugoj godini shvatila sam da je meni mnogo lepo i da sam srećna. Sve vreme pišem i objavljujem. Živim od pisanja, samofinansiram se, nemam sponzore. Finansiram se preko članarine za blog i video, preko Petriona (Patreon). Naravno, tu su i neki ljudi koji mi pomažu tako što mi kupuju opremu kada nešto izgubim, kada prestane da radi... Uvek neko "uskoči" jer su zahvalni za sadržaj koji delim i kažu da ih motivišem u stvarima koje su njima u životu bitne, da im dajem snagu, hrabrost i motivaciju da nastave. Svako daje ono što ima - ja dajem iskustvo, priče, energiju, doživljaje i destinacije na koje većina sveta nikada neće otići, barem ne na taj način a zauzvrat dobijam pomoć od ljudi u raznim vidovima ili njihov dar za to što su oni dobili od mene. To je jedna predivna interakcija, navodi Snežana za Espreso.
Inicijator i posrednik ljudskosti
Iako je u stalnom pokretu, naša sagovornica često organizuje i humanitarne akcije. Tako je njena velika, neprekidna avantura dobila širi smisao i značaj.
- Zbog toga što su toliki ljudi meni pomogli od samog početka, primila sam toliku dobrotu da ne mogu da je zadržim samo za sebe nego nalazim da je lepo i korisno da i ja pomognem drugima koliko mogu i da iskoristim to što me prati ogroman broj ljudi. 2019. godine sam hodala Camino de Santiago u Španiji. Hodala sam 1.000 kilometara, skupili smo novac za decu beogradskog svratišta. Pre toga sam radila nekoliko manjih humanitarnih akcija za jednu baku i pojedince. Onda sam tokom "pedalanja" po Južnoj Americi iz svake zemlje praktikovala da kupim suvenir, napravim licitaciju na mojim profilima i da prikupljeni novac dam nekom detetu sa liste Budi human kome je to urgentno. Sada, tokom ovog "pedalanja" po Severnoj Americi, pa SAD-u, skupljamo pare za NURDOR Srbija za izgradnju igrališta za decu rekonvalescente, kaže naša sagovornica koja svoju humanost pokazuje i u zemljama koje poseti:
- Radila sam i humanitarne akcije za lokalnu decu. Ništa to ne planiram, to je uvek spontano. Recimo, prošla sam pored neke škole u Ekvadoru gde su se starosedelačka deca igrala krpenom loptom. Onda sam napravila akciju preko Tvitera i kupili smo im lopte za odbojku i fudbal, mrežicu za odbojku, rukavice za golmane. U Kolumbiji smo skupljali novac za jednu devojčicu iz plemena. Pošto je ona veliki ljubitelj književnosti, skupljali smo novac za knjige i prikupili skoro 2.000 evra. Opremili smo im celu školicu u džungli- knjigama, muzičkim instrumentima, printerima, sportskim rekvizitima. To je i najlepši aspekt svega ovoga što dotiče toliko ljudi, ne tiče se samo mene nego je to jedna velika razmena između mene, ljudi koji me prate i ljudi koje srećem. Ja sam tu samo posrednik u svemu tome. Drugačije se oni ne bi sreli.
"Što više vidite, to manje čeznete za onim što niste videli"
Snežana kaže da će uvek postojati neki predeo i zemlja koju želi da poseti i da je jedino pitanje da li će uspeti u tome. Ipak, ističe da je mora biti zahvalna na onome što je videla a videla je i doživela mnogo toga.
- Ne znam da li ću stići do Aljaske sada, ali to bih volela. Volela bih na Kamčatku da odem, to je krajnji sever Rusije. Volela bih na Novi Zeland, to mi je zanimljivo, kao i Madagaskar. Znate kako to ide, što više vidite to manje čeznete za onim što niste videli. Ja sam zoliko toga videla da ne mogu ni da pobrojim gde sam sve bila, kako sam to doživela... Sada kada bih prestala da putujem, narednih deset godina samo da sedim i da pišem o tim doživljajima ne bih mogla to sve da ispišem. Ne žalim ni za čim što nisam videla, niti imam neke velike želje kao "Vau, to bih želela da vidim!". Mogu bilo čega lako da se odreknem da ne vidim, jer sam dovoljno toga videla. Morate biti zahvalni na tome, to su stvari koje su vrlo retke. Zaboravljam gde sam sve bila i onda kada mi izbaci Fejsbuk i Instagram uspomene, kažem: "Vau, pazi, stvarno sam ovde bila!", navodi Snežana za naš portal.
Naša sagovornica ističe da ne bi inspirisala druge ljude da se upuste u avanture putovanja biciklom oko sveta, jer to nije njena intencija. Njena želja je da inspiriše druge da rade nešto za sebe.
- Ne mislim da svi treba da idu u avanture, niti da svi voze bickl, a taman posla da svi krenu na put oko sveta. Ipak, morate biti vrlo specifična osoba i imati specifičan mentalni i psihološki sklop. Ne želim da inspirišem druge ljude na bilo koji način, ali ono što se dešava jeste da inspirišem ljude da rade nešto za sebe. Mogu da vam nabrojim desetine primera ljudi koje sam inspirisala ne znajući, jer ja to ne radim sa tom namerom. Inspirisala sam ih da prestanu da puše, piju, da počnu da se bave sportom, odlaze u prirodu i da se više okrenu porodici. Ima ljudi koji su postali ultarmaratonci, a kada su počeli da me prate bili su gojazni, pušili su i bili su bez kondicije. Onda su shvatili koliko se ja borim za svoj san, pa su pitali sebe šta su oni želeli. Moj drugar koga znam još sa studija prestao je da puši i pije, počeo je da vozi bicikl i tako uči svoju decu. Oni sada odlaze na kampovanje, pešače, planinare, bave se "outdoor" aktivnostima. Drugi drugar, koga sam znala pošto je radio turu po Sibiru, izgarao je na tom poslu i onda je slušajući mene, na prezentaciji u Pančevu, odlučio da će promeniti posao. Prešao je na manje plaćen posao, ali je zato dobio ogromno vreme da bude sa svojom porodicom. I tako su krenuli da planinare, putuju, idu na splavarenje... Pisao mi je koliko mu je život postao kvalitetniji od kada je počeo to da radi. Inspirisala sam mlade ljude da završe fakultet, dečka koji je svirao flautu i devojku koja je svirala klavir. Na dnevnom nivou ljudi mi pišu da ih inspirišem da izdrže u svakodnevnim životnim borbama. Žene mi posebno pišu kada imaju neku tešku životnu situaciju da pomisle kako mogu da se mučim po snegu ili po paklenoj vrućini usred pustinje, sama na drumu, bez dovoljno vode i hrane... To je divna stvar, nisam to očekivala. Kada mi tako napišu, to je i meni dodatni vetar u leđa jer onda vidim da ono što radim ima neki širi značaj, da nije neka moja lična borba i san nego da to inspiriše i druge ljude, navodi Snežana Radojičić.
Snežana je iz Solt Lejk Sitija, glavnog grada američke savezne države Jute otišla u Nacionalni park „Jelouston“ i "Teton". Pomenula nam je i da su njeni pratioci iz Čikaga organizovali promociju.
Životne lekcije koje je naučila obilazeći planetu
Snežana kaže da dok ne oseti duh jednog naroda, ne izlazi iz zemlje koju je posetila. Na taj način, između ostalog, uči lekcije o životu, svetu i ljudima. Neke od njih podelila je i sa čitaocima portala Espreso:
- Svet je mnogo bolje mesto nego što mediji žele da verujemo
- Postoje samo dobri i loši ljudi
- Ne postoje ljudi jedne nacije koji su loši ili ljudi koji su dobri zato što pripadaju nekoj naciji
- I ako ne mogu da prihvatim, pokušavam da razumem
Snežanu u stopu možete pratiti na društvenim mrežama Instagramu i Tviteru, a od srca vam preporučujemo njene knjige i blog sa neverovatnim pričama.
Bonus video:
(Espreso)