BIO JE JEDAN OD NAJVEĆIH KRIMOSA U BG, A NIKADA SE NIJE NI POTUKAO: Izrešetan sa 50 metaka, OVU REČENICU SVI PAMTE

Priča o Banetu Grebenareviću, žestokom momku sa beogradskog asfalta samo je jedna u nizu onih koja se završila misterioznim ubistvom koje do dana današnjeg nije razjašnjeno.

Voleli ste da gledate film "Vidimo se u čitulji"? Svi se sećaju čuvene rečenice koju je jedan momak izgovorio: "To što mi doživimo u jednom danu, obični smrtnici ne dožive za ceo svoj život".

Da, pogađate, radi se o Branislavu Banetu Grebenarević, najmlađem žestokom momku iz filma "Vidimo se u čitulji". On je u trenutku snimanja filma imao samo 20 godina.

"Obični smrtnici, pa to su normalni ljudi, koji ovaj da kažem, žive jedan normalan život. Mi ih nazivamo obični smrtnici zato što, kažem da, to što mi doživimo u jednom danu, oni ne dožive za ceo svoj život. Znači nema šanse. Oni nikad da dožive ni toliko uzbuđenja, ni razočarenja, ni lepote, ni ružnih stvari u celom svom životu koliko mi doživimo u jednom jedinom danu", rekao je Bane u gore pomenutom filmu. I nije mu to bila jedina izjava koja je ušla u anale kriminalnog miljea.

"Nikada se nisam potukao. Dok drugi bilduju, ja vežbam u streljani", rekao je Bane tokom jednog razgovora vođenog u Budimpešti.

Grebenarević je ubijen kada je imao samo 21 godinu, dok je zajedno s njim stradao i Šubara. Panciri koje su nosili nisu mogli da ih zaštite. Priča o Banetu Grebenarević, žestokom momku sa beogradskog asfalta samo je jedna u nizu onih koja se završila misterioznim ubistvom koje ni dan danas nije razjašnjeno.

"Tog dana, 27. marta 1996. godine radio sam u noćnoj smeni. Došli smo malo ranije na posao, zato što se u tim večernjim časovima igrala kvalifikaciona utakmica između Savezne Republike Jugoslavije i Rumunije. I tada je Piksi dao jedan prekrasan gol. Savezna Republika Jugoslavija je pobedila sa 1:0. Pripremili smo se za tu utakmicu, uživali smo u toj utakmici, sve do 20:00h, kada nam je iz osmog odelenja da je na Novom Beogradu u ulici Stojana Aralice u automobilu vokswagen corrado italijanskih registarskih tablica ubijen Bane Grebenarević i njegov kompanjon, odnosno njegov drug, Zoran Šubar", rekao je Časlav Ristić u svom videu na Jutjubu.

Ko je bio Bane Grebenarević?

Bane Grebenarević je bio žestok momak novije generacije. Rođen je 1975. godine u Beogradu. Bio je mlađa generacija tih žestokih momaka koja je svoj svet, imidž kriminalni htela da pokaže ne u vidu kriminala. Nije on radio klasičan kriminal. On je tada u tom periodu hteo da bude poznat i čuven po tome što će da puca na poznate, tada, žestoke beogradske momke. I naravno da je prilikom tih pucnjava došao u problem.

Bane Grebenarević je momak koji je živeo u skladu sa 3 P. To je pištolj, to je pejdžer i plavuša. Bane je uvek nosio pancir sa sobom, čak i u momentu izvršenog ubistva nad njim nosio ga je na sebi. Veoma mlad je poginuo, sa svega 21 godinu.

"On zbog toga nije mogao da se iskaže u tom svetu kriminala. Sa 15 godina je prvi put bio u zatvoru i tada je doneo odluku, da kada jednom krene tim putem da mora tako da se ponaša. Prvi put se čulo za njega u Beogradu kada je došao u 'Fit studio' s namerom da ubije Sredoja Šljukića zvanog Šljuka, vođu zvezdarskog klana. Ušao je sa par momaka. Sredoje Šljukić Šljuka i Adžem su sedeli za stolom i Šljuka je imao osećaj da će tada on da puca. To je uvek govorio, u svakom intervjuu, da je imao osećaj da kada je Bane ušao da će pucati na njega", rekao je Časlav i dodao:

"Tako je bilo. Izvadili su pištolje i pucali su. Ovi su im odgovorili na vatru, pucali su i oni. Šta se tada dešava? Dešava se da je devojka, koja je sedela za stolom između njih, ustala slučajno i bila je direktno pogođena u glavu, ni kriva ni dužna. Zvala se Tatjana Nikolić. Tada je imala samo 19 godina. Kada se završila pucnjava, svi su odaljili, odnosno pobegli iz studija. Ostala je samo ta devojka i njena najbolja drugarica. Tatjana se našla u pogrešno vreme na pogrešnom mestu. Tada se prvi put piše i priča o žestokom momku, Banetu Grebenareviću", rekao je forenzičar.

Tada počinje njegov uspon, ali i njegov pad. Godinu dana kasnije, na Lekinom brdu u Petrovaradinskoj, postavljen mu je eksploziv na prozoru njegove kuće i to na prvom spratu. U sobi je bio on sa devojkom, ali samo zahvaljujući nestručnim postavljanjem eksploziva, koji je bio postavljen u pogrešnom smeru, Bane Grebenarević je prošao bez povreda.

"To je bio prvi pokušaj atentata na Baneta. Sledeći atentat je bio u septembru te 1995. godine, negde u Cetinjskoj ulici. Neki momci su pucali na Baneta i tu je prošao sa lakšim povredama. Metak iz pištolja pogodio ga je u ruku, ali jedan metak se zaglavio u pancir koji je on nosio na sebi", rekao je Časlav i dodao:

"Ali, 27. marta 1996. godine na Bežanijskoj kosi u ulici Stojana Aralice Bane Grebenarević je izgubio život. Bane je sa Zoranom Šubarom došao u porodičnu kuću svoga oca kako bi i oni odgledali utakmicu između Jugoslavije i Rumunije. Sedeli su. Todor Toša Grebenarević bio je u to vreme igrač Partizana. Gledali su utakmiu i kada je Piksi dao gol rekao je majci: 'Mi sada idemo do picerije. Nemamo više šta da gledamo, ovo je prekrasan gol'. Spremio se, došli su do vrata kuće i majka mu je rekla: 'Sine, nemoj da zaboraviš da mi uplatiš yugo 45', pošto su joj mesec dana pre toga ukrali automobil", rekao je Časlav i dodao:

"Izašao je iz kuće, seo je u volkswagen, vozač je bio Šubara. Krenuli su ulicom Stojana Aralice, vozili su 20, 30 metara, a onda su iz mraka, iza zgrade, izašla dva NN izvršioca i u njihovom pravcu ispalili, iz dve automatske puške, više metaka. Bila je to unakrsna vatra. Zadobili su povrede od kojih su obojica preminuli na licu mesta, iako su na sebi nosili pancire. Napadači su pucali iz kalašnjikova koji je tada bušio te pancire kao sir", rekao je on.

Kako je on dalje navodi, automobil je imao veliki broj oštećenja, pogotovo na prednjem vetrobranskom staklu i na desnoj strani vozila, što govori da je meta ovog napada bio Bane Grebenarević. Nisu imali nikakve šanse da prežive.

"Glava Baneta Grebenarevića je pala na komandnu tablu vozila. Oko njega je bilo dosta krvi. Nakon skidanja pancira mi smo u panciru, i naravno u telu, videli da su projektili prošli i da su na tim delovima, znači u predelu grudno koša i u predelu stomaka, dobili projektile od kalašnjikova. Na kolovozu i trotoaru zatekli smo više od 50 čaura. Pucano je iz dva vatrena oružja. Kada smo došli na uviđaj Bane Grebenarević je za pojasom nosio pejdžer i stigla je poruka. Mi mislio da je to ubistvo naručio Sredoje Šljukić Šljuka", rekao je Časlav.

Inače, pesma "Istina", koju su izvodili Vladimir Ilić Ila i Nenad Aleksić Ša, nastala je po istinitoj životnoj priči, i govori o smrti Tatjane Nikolić, koja je umrla na rukama Ilićeve sestre 1994. godine. Svojevremeno reper je dao izjavu o spekulacijama da je njegova pesma pisana po istinitoj priči, što je ganulo mnoge njegove obožavaoce.

"Ponosan sam na tu pesmu. Tatjana Nikolić, najbolja drugarica moje sestre, poginula je 1994. godine, sa 20 godina, u kafiću na Zvezdari. Ona i moja sestra su sedele tamo, gde je bio Šljuka (Sredoje Šljukić) sa prijateljem. Došao je pokojni Bane Grebenarević da ubije Šljuku. Krenuo je da puca, Tanja je skočila i dobila metak u čelo. Svi su pobegli, a moja sestra je stavila u kola i odvela u Urgentni. Tanja je imala tri brata, rano je ostala bez roditelja. Tragična priča", rekao je Ila jednom prilikom.

Kako je on dalje navodi, automobil je imao veliki broj oštećenja, pogotovo na prednjem vetrobranskom staklu i na desnoj strani vozila, što govori da je meta ovog napada bio Bane Grebenarević. Nisu imali nikakve šanse da prežive.

"Glava Baneta Grebenarevića je pala na komandnu tablu vozila. Oko njega je bilo dosta krvi. Nakon skidanja pancira mi smo u panciru, i naravno u telu, videli da su projektili prošli i da su na tim delovima, znači u predelu grudno koša i u predelu stomaka, dobili projektile od kalašnjikova. Na kolovozu i trotoaru zatekli smo više od 50 čaura. Pucano je iz dva vatrena oružja. Kada smo došli na uviđaj Bane Grebenarević je za pojasom nosio pejdžer i stigla je poruka. Mi mislio da je to ubistvo naručio Sredoje Šljukić Šljuka", rekao je Časlav.

Inače, pesma "Istina", koju su izvodili Vladimir Ilić Ila i Nenad Aleksić Ša, nastala je po istinitoj životnoj priči, i govori o smrti Tatjane Nikolić, koja je umrla na rukama Ilićeve sestre 1994. godine. Svojevremeno reper je dao izjavu o spekulacijama da je njegova pesma pisana po istinitoj priči, što je ganulo mnoge njegove obožavaoce.

"Ponosan sam na tu pesmu. Tatjana Nikolić, najbolja drugarica moje sestre, poginula je 1994. godine, sa 20 godina, u kafiću na Zvezdari. Ona i moja sestra su sedele tamo, gde je bio Šljuka (Sredoje Šljukić) sa prijateljem. Došao je pokojni Bane Grebenarević da ubije Šljuku. Krenuo je da puca, Tanja je skočila i dobila metak u čelo. Svi su pobegli, a moja sestra je stavila u kola i odvela u Urgentni. Tanja je imala tri brata, rano je ostala bez roditelja. Tragična priča", rekao je Ila jednom prilikom.

Bonus video:

(Espreso / Mondo)