DA BI STE DOBROVOLJNO DALI KRV MORATE DA ISPUNITE OVE KRITERIJUME: Evo ko NIKAKO NE MOŽE da bude davalac

Dobrovoljno davanje krvi može da spasi živote i pomogne kod lečenja pacijenata.

- Krv je nešto za šta ne postoji zamena, ne postoji lek koji može da bude alternativa, kaže Mirjana Knežević iz Instituta za transfuziju krvi.

Krv u Srbiji mogu da daju zdrave osobe stare između 18 i 65 godina, a u specifičnim slučajevima i mlađi i stariji. Žene mogu da daju krv na četiri, a muškarci na tri meseca.

Međutim i ukoliko imate želju da date krv, postoje situacije kada to ne možete učiniti. Neka zdravstvena stanja oneomogućavaju da donirate krv. Danas otkrivamo koja su to.

Svetska zdravstvena organizacija ističe nekoliko važnih opštih kriterijuma.

Da biste bili davalac krvi, treba da imate između 18 i 65 godina i da imate najmanje 50 kilograma. Takođe, morate biti dobrog zdravlja u vreme kada donirate.

Ne možete donirati ako imate prehladu, grip, upalu grla, herpes, stomačni virus ili bilo koju drugu infekciju.

Međutim, čak i ako ispunjavate sve te uslove, neki uslovi mogu značiti da i dalje niste u mogućnosti da donirate.

Iz SZO poručuju da krv privremeno ne treba da daju ni oni koji su nedavno putovali u područja gde su česte infekcije koje prenose komarci, poput malarije i zika virusa, kao i oni koji su u prethodnih 12 meseci imali rizične seksualne odnose. Navode i da krv ne treba davati u trudnoći, devet meseci nakon trudnoće, tokom dojenja, kao i tri meseca nakon što beba prestane da sisa.

Stanja srca kao što su srčana insuficijencija i moždani udar takođe mogu da vam zabrane da budete donator.

Ljudi koji su bili pozitivni na HIV ili nose hepatitis B i C takođe nisu u mogućnosti da doniraju. A oni koji su primili krv, trombocite ili plazmu od 1980. godine ili su imali transplantaciju organa takođe spadaju u ovu grupu.

iz Instituta za transfuziju krvi Srbije navode u kojim konkretnim situacijama osoba ne sme da daje krv.

Izdvajaju da, recimo, krv ne treba dati ako imate visok ili nizak pritisak - dok se stanje ne normalizuje. Slično je i sa akutnim infektivnim i zapaljenskim bolestima, poput lajmske bolesti (krv ne treba dati 360 dana) ili urinarne infekcije (21 dan), upale pluća (90 dana)…

Takođe, krv ne treba da daju osobe koje su radile tetovažu ili pirsing, i to 180 dana od zahvata, ali ni žene dok imaju menstruaciju.

Krv ne treba dati ni posle uzimanja pojedinih lekova poput antibiotika, aspirina, diuretika, kao ni nakon vakcina protiv, recimo, rubeola, besnila, hepatitisa A i B.

(Espreso/Srbija danas)