HRVATICA ZGROZILA SVE, O NJENOM POTEZU BRUJI REGION: Gledajte samo ŠTA RADI, šta imate da kažete na OVO? (VIDEO)

Marina je sa profila na društvenoj mreži TikTok podelila sa pratiocima kako se ona rešava otpada od ribljeg ručka.

"Kad sam pored mora i kad se jede riba, riblje kosti bacam nazad u more. Postoje polemike za i protiv bacanja u more, ali nakon što sam istražila temu, moj zaključak je dok god to nisu velike količine koje se odbacuju na isto mesto, ovo je bolje nego bacanje u mešani otpad koji ide na deponiju", napisala je, a u komentare ispod objave se uključilo dosta njenih pratitelja.

Nekima se ovo nikako ne sviđa

"Haha, kad počnu komentarisati oni koji more vide samo na TV-u... Pitajte ljude koji žive uz more i sa morem gde se bacaju kosti."

"U redu je baciti u more otpatke od čišćenja ribe i lignji, ali ne i termički obrađene ostatke od istih."

"Ali što bi bilo da tako svaki gost napravi? Ili većina? Bacaju li i domaći tako?"

"Nekako mi se ne sviđa ovo, pogotovo ako je blizu plaže... I posebno to da većina ljudi krene raditi, onda se stvaraju drugi dodatni problemi i za ljude i za živi svet u vodi."

"Termički obrađena hrana nema što da radi u prirodi. Ljudi su dno."

"Ja i tanjir operem usput."

"Ne sviđa mi se to. Nikad ne bacamo u more termički obrađenu hranu. Ok kad se riba čisti pa iznutrice baciti, ali ovo ovako začinjeno, veliko NE. Živim na moru, nikad niko to ovde ne radi. Prvi put vidim ovako nešto. Nisu velike količine, ali kad bi svi tako napravili, kako bi to izgledalo..."

"Sirove ostatke od čišćenja sam znala tako, pogotovo male količine negde gde nema kupača... Dobar info i za procesuirane morske ostatke."

"Za one koji imaju vrtni kompost, mislim da je najbolje rešenje nabaviti i sistem za bokaši predkompostiranje, u koji se može ubacivati otpad kao riba i meso, i druga kuvana hrana, a nakon fermentacije se umeša u kompostnu hrpu."

Mala količina je ok, kaže Marina

"Najčešći info koji sam ja pronašla je da problem počinje nastajati tek kod komercijalnog odlaganja ribljeg otpada. Komercijalne operacije odlažu veliku količinu tog biootpada na isto područje uzastopno, a velike količine organskog otpada mogu preopteretiti bakterijske kulture i čistače na određenom području. Kada se to dogodi, otpad se počinje sporije razgrađivati i raste prisutnost azota, koji može biti smrtonosan za morske organizme. Velike količine ribljeg otpada takođe mogu uticati na brojne druge parametre kvalitete vode, kao što su salinitet, pH, otopljeni kiseonik i ukupni broj morskih organizama koji žive u nekom području. Velika količina ribljeg otpada takođe može dovesti do cvetanja algi jer se povećan broj bakterija i algi hrani ribljim otpadom, iscrpljujući dragoceni kiseonik iz eko sistema i onemogućujući drugim organizmima da onde žive", zaključila je Marina.

Inače, Marina želi smanjiti otpad na sve načine i uz to što misli globalno, deluje lokalno kako bi pomogla Zemlji.

Bonus video:

(Espreso/ Index.hr)