IZDATO ALARMANTNO UPOZORENJE, VREMENA JE SVE MANJE: Naučnici STRAHUJU, posledice mogu biti SMRTONOSNE

Svet je danas mnogo topliji nego što je to bio slučaj pre nekoliko godina i izgleda kao da je to znak uzbune da se nešto ozbiljno događa na Zemlji. Upozorenja odjekuju kroz natopljene planine Vermonta, gde su kiše neprestano padale nekoliko dana, a pojedine gradove u Indiji i Japanu gotovo su progutale poplave.

Sa druge strane, upozorenja vrište i sa užarenih ulica Teksasa, Floride, Španije i Kine, a jak toplotni talas "obećava" da se pojavi i u drugim delovima sveta narednih dana. Alarmi se pojavljuju i u vidu požara u Kanadi, koji su u obliku opasnog dima "posetili" i Sjedinjene Američke Države. Naučnici smatraju da su te prirodne katastrofe izazvane klimatskim promenama i da će se samo intenzivirati kako se planeta bude zagrevala.

Istraživanja pokazuju da, ukoliko se ne promeni način na koji ljudi putuju, generišu energiju i proizvode hranu, globalna prosečna temperatura može da poraste za više od tri stepena Celzijusa – oslobađajući katastrofe.

Ipak, naučnike zanima jedno pitanje – koliko alarm treba da bude glasan da bi se ljudi probudili i shvatili ozbiljnost situacije.

„Ovo (prirodne katastrofe) nije nova normalnost“, naglasila je naučnica na Imperijal koledžu u Londonu Friderike Oto.

Dolazak leta na severnu hemisferu i povratak fenomena El Ninjo, koji ima tendenciju da poveća globalnu temperaturu, samo doprinose trenutnim ekstremima.

„Činjenica da se ovi fenomeni odvijaju u pozadini klimatskih promena koje su izazvane ljudskim faktorom čini ove katastrofe gorim nego što je to bio slučaj ranije. Ono što je, pre klimatskih promena mogao bio lep dan, sada je smrtonosni toplotni talas, a ono što je nekada bila tipična letnja grmljavina sada je uzrok katastrofalnih poplava“, dodala je Oto.

Oto je sa svojom grupom istraživača „World Weather Attribution“, analizirala kako klimatske promene utiču na ekstremne vremenske prilike. Od 2015. godine, grupa je identifikovala desetine toplotnih talasa, uragana, suša i poplava. Za nekoliko događaja, uključujući toplotni talas na severozapadu Pacifika 2021. koji je ubio više od 1.000 ljudi, utvrđeno je da su „praktično nemogući“ u svetu koji nije pogođen ljudskim emisijama gasova staklene bašte.

U ovom trenutku, kažu istraživači, veze između klimatskih promena i vremenskih katastrofa su sasvim jasne. Kada je prosečna temperatura planete viša, toplotni talasi mogu da dostignu dosad nečuvene ekstreme.

Kada temperature porastu iznad oko 40 stepeni Celzijusa ili kada su dodatno pojačane ekstremnom vlažnošću, ljudskim telima postaje sve teže da se ohlade kroz znojenje, a posebno su ugroženi deca, starije osobe, radnici na otvorenom i ljudi sa koji već imaju zdravstvene probleme.

Naučnica Dženifer Frensis strahuje da bi ove eskalirajuće vrućine mogle da izazovu smrtonosne posledice.

„Ove stvari ne bi trebalo da se dešavaju. Sve je povezano sa činjenicom da zagrevamo planetu“, rekla je ona.

Što je vazduh topliji, to više vode može da zadrži, pretvarajući atmosferu u sunđer koji usisava vlagu iz vegetacije i tla. Tako se gotovo priprema podloga za šumske požare koji su harali Kanadom.

Druga strana ovog fenomena je da toplija, vlažnija atmosfera takođe povećava količinu kiše. U Vermontu i Njujorku ove nedelje je palo kiše koliko obično padne za dva meseca. Zbog velike količine padavina za manji period, tlo ne stigne da apsorbuje vodu i dolazi do poplava.

Efekti tih ekstremnih padavina još su pogubniji u siromašnijim zemljama, gde države nemaju dovoljno resursa da se odbrane. Sociolog Rejčel Bezner Ker, koja radi sa poljoprivrednim zajednicama u Malaviju, izgubila je dvoje bliskih kolega kada su proletos bujične poplave pogodile sever te zemlje, prenosi Vašington post.

Ozbiljnost ekstrema na kopnu odražava se i na okeane. Globalna prosečna temperatura površine mora dostigla je rekordno visok nivo ovog proleća i ostaje skoro za jedan stepen Celzijusa iznad proseka za ovaj deo leta.

„Na neki način to je više zabrinjavajuće. Dok se kopno, i vazduh iznad njega, prilično lako zagrevaju i hlade, okean sprovodi toplotu mnogo sporije. To znači da se mnogo toplote skladišti u okeanu. Što duže čekamo da reagujemo na klimatske promene, duže će biti potrebno da se toplota okeana vrati na normalan nivo“, rekao je istraživač sa Univerziteta Kolorado Ted Skambos.

U blizini Južnog pola, gde Skambos radi, čini se da su rekordno vrući okeani poremetili struju hladne vode koja obično okružuje Antarktik. Ovog februara, drugu godinu zaredom, obim morskog leda oko kontinenta dostigao je rekordno nizak nivo, što utiče i na stvaranje leda na Antarktiku.

Međuvladin panel o klimatskim promenama, koji čine stotine vodećih svetskih naučnika, pozvao je zemlje da prepolove emisije gasova do kraja decenije i eliminišu zagađenje koje zagreva planetu.

„Ali globalna emisija ugljen-dioksida dostigla je rekordan nivo prošle godine, a vlade nastavljaju da odobravaju nove projekte fosilnih goriva štp samo odugovlači i otežava ispunjenje klimatskih ciljeva“, rekli su naučnici.

Bonus video:

(Espreso / Nova, Jelena Spasojević)