VIŠE OD 230.000 LJUDI U SRBIJI PRIMA INVALIDSKU PENZIJU: Evo ko ima PRAVO, KOLIKA je i KAKO se podnosi ZAHTEV!

Poslednji podaci PIO fonda pokazuju da korisnika invalidske penzije ima 236.404 i mogu da računaju na mesečno primanje od 35.043 dinara, u proseku.

Iz godine u godinu, invalidskih penzionera u Srbiji je sve manje – prema statistici, lista je u stalnom padu još od 2008. godine. Trenutno čine 14,4% ukupnog broja korisnika i takođe su najmalobrojnija kategorija.

U nastavku teksta možete pročitati koji su uslovi za dobijanje invalidske penzije, kolika su primanja, kao i odgovore na neka druga pitanja u vezi sa invalidskim penzijama.

Uslovi za dobijanje invalidske penzije

Pravo na invalidsku penziju imaju svi za koje se utvrdi da je gubitak radne sposobnosti nastao do neophodnih godina za starosnu penziju. Ono se ostvaruje:

ako je uzrok invalidnosti povreda na radu ili profesionalno oboljenje, bez obzira na dužinu staža osiguranja;

ako je invalidnost posledica bolesti ili povrede van rada, potrebno je najmanje pet godina staža osiguranja.

Izuzetak su osiguranici kod kojih je invalidnost nastala pre 30. godine života:

• do 20 godina potrebna je najmanje jedna godina staža osiguranja;
• do 25 godina - dve godine staža osiguranja;
• do 30 godina - tri godine staža osiguranja.
• Postupak ostvarivanja prava na invalidsku penziju
• Ilustracija: Shutterstock/PeopleImages.com - Yuri A

Postupak za ostvarivanje prava po osnovu invalidnosti pokreće se na zahtev osiguranika uz koji se dostavlja predlog za utvrđivanje invalidnosti koji daje izabrani lekar u domu zdravlja. Za profesionalna vojna lica, predlog za utvrđivanje invalidnosti daje predsednik Više vojnolekarske komisije.

Postojanje invalidnosti i njen uzrok utvrđuje organ veštačenja svojim nalazom, mišljenjem i ocenom.

Važno je istaći da ne morate biti u radnom odnosu, odnosno u osiguranju kada podnosite zahtev.

Invalidska penzija isplaćuje se od dana prestanka osiguranja.

Kada se pravo na invalidsku penziju ostvaruje po prestanku osiguranja, a invalidnost je postojala i pre podnošenja zahteva, invalidska penzija se isplaćuje od dana nastanka invalidnosti, ali najviše za šest meseci od dana podnošenja zahteva.

Promene u stanju invalidnosti utvrđuju se u postupku pokrenutom na zahtev osiguranika, korisnika prava, odnosno po službenoj dužnosti, u skladu sa opštim aktom Fonda, navodi Zavod za socijalno osiguranje.

Pooštren proces veštačenja za odlazak u invalidsku penziju

Zbog nameštanja invalidskih penzija i podmetanja lažne medicinske dokumentacije Fond PIO je pooštrio i veštačenje.

Donet je i novi pravilnik o obrazovanju i načinu rada organa veštačenja Fonda PIO, koji je pojednostavio procedure i ubrzao proces veštačenja za odlazak u invalidsku penziju.

Po Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju, profesionalne bolesti su bolesti nastale u toku osiguranja, prouzrokovane dužim neposrednim uticajem procesa i uslova rada na radnim mestima, odnosno poslovima koje je osiguranik obavljao.

Profesionalne bolesti su utvrđene Pravilnikom o utvrđivanju profesionalnih bolesti.

Osiguranik podnosi zahtev filijali RFPiO da se utvrdi invalidnost na osnovu profesionalnog oboljenja. Prilikom veštačenja koristi se medicinska dokumentacija zdravstvenih ustanova.

Medicinska dokumentacija koja se podnosi uz predlog za utvrđivanje invalidnosti obuhvata otpusne liste, specijalističke nalaze, dijagnostičke testove, laboratorijske nalaze. Medicinska dokumentacija podnosi se u originalu ili overenoj fotokopiji.

Više o obimu i sadržaju medicinske dokumentacije potrebne za verifikaciju dijagnoze, prema vrsti oboljenja možete pročitati ovde.

Dokumentacija za invalidsku penziju

Prilkom podnošenja prijave, potrebno je priložiti i sledeća dokumenta:

1. Obrazac br. 1 ordinirajućeg lekara, sa medicinskom dokumentacijom (specijalistički nalazi, otpusne liste i dr.) u originalu ili overenoj fotokopiji (overa se može izvršiti u Fondu). Obrazac br. 1 mora biti otkucan na pisaćoj mašini ili kompjuterski obrađen
2. Dokaz o veštačenju u postupku ostvarivanja prava primenom drugih propisa
3. Izveštaj o povredi na radu, odnosno o profesionalnom oboljenju ako je osiguranik pretrpeo povredu na radu ili imao profesionalno oboljenje
4. Dokaz o regulisanom vojnom roku (fotokopija vojne knjižice-original na uvid) ili uverenje vojnog odseka
5. Dokaz o korišćenju prava – evidenciji kod Nacionalne službe za zapošljavanje
6. Dokaz kojim se potvrđuje identitet (lična karta na uvid ili uverenje o prebivalištu)
7. Fotokopija zdravstvene knjižice
8. Dokazi o penzijskom stažu u Republici Srbiji – radna knjižica, uverenje o beneficiranom stažu, druge javne isprave o stažu (rešenja, uverenja, potvrde i slično) u originalu ili overenoj fotokopiji
9. Uverenje o obavljanju samostalne delatnosti koje izdaje nadležni organ opštine, odnosno odgovarajuće udruženje, savez (za period do 31. 12. 2005. godine), odnosno rešenje Agencije za privredne registre (za period od 1. 1. 2006. godine)
10. Uverenje o plaćenom doprinosu za PIO sa iskazanim osnovicama doprinosa i iznosom uplaćenog doprinosa, izdato od Poreske uprave za period obavljanja samostalne delatnosti (ovo uverenje nije potrebno za samostalne umetnike, filmske radnike i sportiste do 31. 12. 2002. godine, a za sveštenike i verske službenike do 31. 8. 2004. godine)
11. Uverenje o plaćenom doprinosu za PIO sa iskazanim osnovicama doprinosa i iznosom uplaćenog doprinosa, izdato od Poreske uprave za period obavljanja poljoprivredne delatnosti
12. Dokaz o stažu u inostranstvu

Da li je moguće ostvariti radni odnos uz invalidsku penziju?

Kako navodi PiO fond, invalidski penzioner može ući u osiguranje po osnovu obavljanja privremenih, povremenih ili ugovorenih poslova, ali ne i po ugovoru o radu.

Potpisivanjem ugovora o radu invalidski penzioner može biti pozvan na pregled radi utvrđivanja promene u stanju invalidnosti, što može imati za posledicu prestanak prava na invalidsku penziju. Ako se, bez opravdanih razloga, ne odazove pozivu, isplata invalidske penzije se obustavlja.

To se ne odnosi na profesionalna vojna lica i policijske službenike jer kod njih invalidnost nastupa u slučaju kada postoji potpuni gubitak radne sposobnosti za profesionalnu vojnu/policijsku službu, ali i dalje mogu da obavljaju druge poslove.

Komisije RF PIO i Nacionalne službe za zapošljavanje veštače procenu radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja osoba sa invaliditetom, u skladu sa Zakonom o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom.

Zahtevi za procenu radne sposobnosti podnose se Nacionalnoj službi za zapošljavanje, a samo izuzetno i Fondu PIO, uz zahtev za ostvarivanje prava na invalidsku penziju.

Koji faktori utiču na iznos invalidske penzije

Visina starosne penzije određuje se prema ostvarenom penzijskom stažu i zaradama.

Invalidska penzija se određuje na isti način kao i starosna penzija, s tim što se prilikom obračuna uvećava i za dodati staž koji zavisi od navršenih godina života i pola osiguranika.

Ako je invalidnost prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću, penzija se obračunava prema penzijskom stažu od 40 godina.

Za određivanje visine invalidske penzije, ako je uzrok invalidnosti bolest ili povreda van rada, pri utvrđivanju ličnih bodova, dodaju se godine penzijskog staža od dana prestanka osiguranja, odnosno ukoliko je osiguranje prestalo pre dana utvrđene invalidnosti, u odnosu na dan utvrđene invalidnosti, tako što se:

1) osiguraniku mlađem od 53 godine života dodaje 2/3 penzijskog staža koji mu nedostaje do navršenih 53 godine života i 1/2 penzijskog staža koja nedostaje osiguraniku ženi od 53 godine života do navršenih 58 godina života, a osiguraniku muškarcu od 53 godine života do navršenih 63 godine života;

2) osiguraniku starijem od 53 godine života dodaje 1/2 penzijskog staža koja nedostaje osiguraniku ženi do navršenih 58 godina života, a osiguraniku muškarcu do navršenih 63 godine života.

Za određivanje visine invalidske penzije ženama, navršen staž osiguranja i penzijski staž uvećava se za 6%.

Prosečna invalidska penzija u Srbiji

Poslednji podaci PiO fonda u trenutku pisanja ovog teksta odnose se na mesec maj 2023. godine.

U Srbiji trenutno ima oko 237.000 penzionera koji primaju invalidsku penziju, dakle oko 14,4 odsto ukupnog broja korisnika penzija u Srbiji.

Prosečna primanja ovih penzionera su 35.043 dinara.

Da li je invalidska penzija veća od starosne

Jedno od čestih pitanja i nedoumica je da li je invalidska penzija veća ili manja od starosne.

Prema poslednjim podacima, prosečna starosna penzija iznosi 40.632 dinara. Budući da smo pomenuli da prosečna invalidska iznosi 35.043 dinara – jasno je da je prosečna invalidska penzija manja od starosne. Štaviše, prema podacima, invalidska penzija je među najnižim.

Minimalna invalidska penzija u Srbiji

Najniži iznos starosne, prevremene starosne odnosno invalidske penzije iznosio je 11.447 dinara za kategoriju zaposlenih i samostalnih delatnosti i 9.000 za poljoprivrednike, pokazuje mesečni bilten PIO Fonda za april 2023. godine.

Da li korisnici invalidske penzije mogu da dobiju starosnu kada ispune uslove?

Ne postoji zakonski osnov da korisnik invalidske penzije, kad napuni određene godine života, stekne status korisnika starosne penzije. Promenom statusa korisnika dovela bi se u pitanje opravdanost korišćenja invalidske penzije koja je prvobitno stečena.

Maligne bolesti najčešći uzrok za invalidsku penziju

Statistika PiO Fonda pokazuje da su osnovni uzrok invalidnosti u Srbiji tumori. Slede bolesti sistema krvotoka, a na trećem mestu se nalaze takozvane "ostale bolesti". Najređi uzrok su povrede i trovanja.

Ono što je dobro je da je gotovo upola manji broj duševnih poremećaja kao razlog za dobijanje invalidske penzije. 2021. godine je taj procenat iznosio 8,8, dok je 2008. godine bio 15,3.

Ukoliko Fond odbije zahtev potencijalnog invalidskog penzionera, uobičajeno je da osiguranik podnosi novi zahtev kada nastupi neka nova promena u zdravstvenom stanju koja može biti od uticaja na radnu sposobnost.

Da li mogu u invalidsku penziju ako imam reumatoidni artritis/multiplu sklerozu/osteoporozu ili bilo koje druge fizičke i psihičke bolesti?

Osiguranik, kod koga nastane potpuni gubitak radne sposobnosti, stiče pravo na invalidsku penziju ako ima navršenih najmanje pet godina staža osiguranja i ako je gubitak radne sposobnosti nastao pre navršenih godina života propisanih za sticanje prava na starosnu penziju.

PIO Fond naglašava da se ne može samo na osnovu naziva bolesti znati da li se ispunjava uslov. Potrebno je da lekarska komisija proceni radnu sposobnost osiguranika prema njegovom zdravstvenom stanju, na osnovu neposrednog lekarskog pregleda i na osnovu relevantne medicinske dokumentacije.

Zahtev za invalidsku penziju može da podnese osiguranik ukoliko od svog izabranog lekara dobije Obrazac 1, koji je neophodno priložiti uz zahtev sa ostalom dokumentacijom.

Sledi povećanje penzija

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, nedavno je najavio i novo povećanje penzija u Srbiji. Kako je istakao, najstarijim građanima u Srbiji od 1. oktobra 2023. sleduje povećanje od 5,5 odsto, a potom i od 1. januara 2024. od 14,6 odsto.

Penzije su poslednji put povećane u januaru ove godine i to za 12,1 odsto. Prethodno povećanje bilo je u novembru 2022. godine, oko 9 odsto, i sa dva povećanja, prosečna penzija je uvećana za oko 7.000 dinara.

Bonus video:

(Espreso / b92.net)