te divne životinje
OVO JE 5 NAJVEĆIH AJKULA NA SVETU, OD SVAKE ZASTAJE DAH: Jedna je imala više od 20 TONA, da se čovek ZALEDI
Ovih 5 ajkula prepoznate su, do trenutka pisanja članka, kao najveće na planeti
Voda na planeti Zemlje "skrivaju" oko 510 različitih vrsta ajkula. Njihove dužine variraju od veličine dlana do autobusa, a mi vam predstavljamo 5 najvećih.
Ajkule od davnina privlače pažnju ljudi. Međutim, činjenica je da je strah od njih porastao nakon filmova kao što su "Čeljusti" iz 1975. godine. Čak i namanji napadi na ljude predstavljaju novinarske senzacije, iako je istina da one imaju mnogo više razloga da se plaše nas nego mi njih.
Kao što je već rečeno, njihov veličina može da varira. Ali, ono što je važno istaći jeste da ta karakteristika nema veze sa tim da li one napadaju ili ne ljude. Od 5 najvećih koje se nalaze na ovoj listi, samo kod dve vrste je potvrđeno da su napale i pojele ljude. Ostale su miroljubivi stanovnici voda, koji uglavnom preferiraju planktone na svom meniju.
Kit ajkula
Godine 1947. godine norveški istraživač Tor Hajerdal je uz pomoć Humbolove struje plovio prema udaljenim pacifičkim ostrvima, na ručno izrađenom brodu zvanom Kon-Tiki. Zajedno sa još pet putnika uplašeno je gledao u ogromno stvorenje dugo preko 10 metara kada je izronilo pored njih. Nisu znali da je u pitanju kit ajkula (Rhincodon typus), najveća riba na svetu.
Najveći ikada dokumentovani primerak uhvaćen je u vodama Kine 2008. godine. Ona je imala više od 12 m i više od 20 t, iako postoje zapisi o ogromnom stvorenju dužem od 20 m. U pitanju su za ljude potpuno bezopasna stvorenja, jer se hrane širokim spektrom zooplanktona i fitoplanktona.
Džinovska ajkula
Druga najveća riba na svetu je džinovska ajkula (Cetorhinus maximus), životinja u obliku morske zmije koja može da dostigne i do 15 m dužine. Poznate po tome da skladišti velike naslage masti u mišićima i jetri leti, kako bi tokom zime mogle da izdrže niske temperature. Ta rezerva masti je jedan od razloga zašto je ubijana vekovima. Ne čudi podatak da je u severoistočnom Atlantiku označena kao "ugrožena", a na Mediteranu "ranjiva", zbog čega je danas jedna od najzaštićenijih vrsta na svetu.
Džinovska ajkula je retka, ali stalno prisutna vrsta u Jadranu, uglavnom u njegovim severnim delovima. Hrani se isključivo planktonskim organizmima.
Tigar ajkula
Tigar ajkula (Galeocerdo cuvier) se može lako prepoznati po velikoj, kvadratnoj njušci i "šarama" na leđima. Otuda i njeno ime. Može da dostigne dužinu do 7 m i da u predvečerje luta kilometrima u potrazi za hranom. Hrani se raznovrsno, bilo da se radi o ribama, rakovima ili čak pticama.
To je takođe vrsta u koja napada ljude. 2002. godine, ribari na Bahamima pronašli su ljudsku nogu unutar četiri metra dugačkog primerka. Ako se uzme u obzir da su one apeks predatori ovaj podatak uopšte ne čudi, kao i da utiču na ravnotežu morskih ekosistema, jer npr. pomažu u kontroli populacije morskih kornjača.
Velika bela ajkula
Velika bela ajkula (Carcharodon carcharias) je najpoznatija životinja među morskim predatorima. Procene su da može da pojede i do 11 t hrane godišnje, a nekada su i meta njenih napada ljudi. Međutim, zahvaljujući jedinstvenom metabolizmu ona nakon dobrog zalogaja može da zadovolji svoje višemesečne potrebe za hranom.
Iako je teško izračunati prosečnu veličinu ovih ajkula, veruje se da mogu da dostignu 6 m u dužinu i da premaše 3 t. Ključ njegove proždrljivosti su snažni zubi, kojih ima 3.000, dužine do 7 cm. Pored toga ona je endotermna životinja, što znači da može da reguliše svoju unutrašnju temperaturu, evoluciona karakteristika koja je povezuje sa izumrlim megalodonom.
Grenlandska ajkula
Grenlandska ajkula (Somniosus microcephalus) je jedan od najvećih grabežljivaca u polarnim vodama. Dostiže do 5 m dužine. U njihovim stomacima nađeni su ostaci džinovskih lignji, hobotnice, rakova, morskih ježeva, pa čak i drugih ajkula. Svakog jutra uranja u ledene vode do 450 m dubine i vraća se na površinu kada padne noć.
To je jedna od najdugovečnijih ajkula ali i životinja uopšte, do te mere da polnu zrelost dostižu sa 150 godina.
Bonus video:
(Espreso/ Nacionalna geografija)