SVAKA IM ČAST
MNOGO SRBA JE USPELO DA KUPI STAN BEZ NASLEDSTVA: Sami su se SKRPILI, jedno je bilo KLJUČNO!
Mnogi su se izenadili kada su shvatili da ima dosta mladih ljudi koji su sami uspeli da reše stambeno pitanje
Da li je kupovina nekretnine u Srbiji zaista nemoguća misija? Naravno, to podrazumeva određene uslove - da smo je platili svojim parama, od poštenog rada, bez ičije pomoći, nasledstva ili dobitka na lutriji. Mnogi će reći da je to nedostižna tačka u našoj zemlji, ali šta kažu oni koji su to uspeli? Srbi koji su kupili stan od svojih para, otkrivaju kako im je to uspelo.
"Vi koji ste sami zaradili i kupili kuću ili stan, na koji način ste je zaradili i koliko vremena vam je trebalo?", pitao je jedan korisnik na srpskoj Reddit stranici i odmah postavio uslove, šta znači to "sami zaradili i kupili". "Znači, otpada nasleđivanje i gde su roditelji učestvovali u finansiranju. Dajte osnovne informacije (anonimno, ne morate da detaljišete), čime ste se bavili u to vreme (vi i bračni drug), koliko vremena vam je trebalo, kolika je vrednost i površina nekretnine približno, koji grad (i zemlja ako je van), koliko dugo ste listali oglase i agencije, kredit ili keš, da li pre krize sa cenama ili sad, kako ste na kraju zadovoljni kućom, komšijama i celim procesom?", glasila je objava.
Mnogi su se izenadili kada su shvatili da ima dosta mladih ljudi koji su sami uspeli da reše stambeno pitanje. Verovali ili ne, istakli su da nisu osetili veliko mučenje i odricanja, ali je istina da su uspeli uz pomoć banke. Kredit je opcija koja je u većini slučajeva morala da se izabere. Ovo su njihova iskustva:
"Verenik ima dobru platu i živeo je sa roditeljima, tako da je imao minimalne troškove. Ja isto imam dobru platu, mada manju od njegove i živela sam sama, tako da sam manje mogla da štedim. Za tri i po godine smo skupili za učešće i kupili stan na 20 godina. Njegovi nisu tehnički pomogli finansijski, u smislu nisu dali keš, ali dosta je značilo to što je on sa njima mogao da živi uz neke minimalne troškove, tako da je najveći deo svoje plate uspevao da uštedi".
"Počeo odmah da radim posle faksa, odradio praksu u jednoj firmi, svideo im se moj stav u vezi posla, videli da sam ambiciozan i da imam veoma dobro teoretsko znanje. Plata mi je tad bila triput veća od proseka. Živeo sa bratom kao podstanar u Zemunu, plaćali kiriju tad 120 evra, sa računima ukupno bilo oko 180-200 evra. Svakog meseca bi mi ostajalo tri četvrtine plate, tada nekih 800 evra. Za nekih 5 godina sam uštekao 38.000 evra, sve dao za učešće i podigao kredit za stan od 90 kvadrata koji sledeće godine u aprilu konačno isplaćujem. U međuvremenu sam dosta napredovao, prešao u novu firmu, pre mesec dana sam ponovo unapređen, zajedno sa ženom, imamo zaista velike prihode. Kupili smo plac u Belom potoku 2021, dok je ar još bio 1.500 evra. Bože zdravlja, sledeće godine krećemo sa izgradnjom kuće, bez kredita i ostalih j***nja u zdrav mozak. Jedinu pomoć od mojih koju sam imao je hrana koju je majka slala nedeljom za Beograd".
"Ja sam radio kao crnac 5 godina i štedeo svaki dinar koji sam mogao. Pre dve godine mi je iskrsla prilika da povoljno kupim stan ispod tržišne cene, pa sam ušteđevinu iskoristio za učešće i uzeo ostatak na kredit".
"Dve studentske stipendije Dositeja od ukupno 5.000 evra uštekao. Posle toga se zaposlio u IT firmi, ali nisam imao neku platu. Međutim, često sam išao na službena putovanja od po par meseci, na njima dobijao dnevnice od 90 do 120 evra, kako kad. Nakon 4 godine štekanja tih dnevnica + štednja od plate + ona Dositeja, skupio oko 30.000 evra i dao za učešće, uzeo stan na kredit pre dve godine, baš pre nego što su počele da skaču cene nenormalno. Nisam ni od koga pozajmio ništa. Sad mi je plata već dobra, pa mogu da plaćam kredit i da dajem prevremene otplate".
"Pola učešća skupljali godinama, pola keš kredit, stan na kredit. Nije sjajno, al' bolje 1.000 na svoje, nego 700 na podstanarstvo".
"Živeo u USA od 21. do 24. Radio dosta, sačuvao, kupio prvo plac, pa dobio dozvole i na kraju sagradio kuću".
"Imao sam u šteku 6.000 evra. Kad je počela korona, izašla je vest da Poštanska daje kredite sa 10 odsto učešća. Kupio sam drugi stan koji sam pogledao, ali sam znao tačno deo Beograda koji želim da kupim i znao sam da nemam mnogo para za renoviranje. To je značilo da stan mora da bude u dosta dobrom stanju i znao sam do kog iznosa mogu da idem. Čim sam našao nešto što liči na to što sam zamislio, kupio sam, jer sam mislio da ne mogu značajno bolje da nađem za isti novac, a plašio sam se da ta priča sa 10 odsto ne može dugo da traje. U svakom slučaju, za ostatak do učešća sam podigao keš kredit, a roditelji su mi pomogli sa 3.000 evra kojima sam platio NKOSK. Od ostalog dela keš kredita sam kupio nameštaj. Mislim da mi je to bila najbolja odluka ikad, jer sam stan platio 110.000 evra, a dve-tri godine kasnije, on sada vredi 150-160.000 evra. Istina je da me euribor dosta steže, ali primanja su mi dovoljno jaka da to mogu da platim. Svakako mi je alternativa da živim kao podstanar, što bih malo manje plaćao, ali i ovo mogu da prodam i da stavim pare u džep".
(Espreso/Mondo)