PADAJU LI CENE ILI NAM AKCIJAMA PO MARKETIMA SAMO "MAŽU OČI"? Profesor Savić objašnjava da li će biti POJEFTINJENJA

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku cene proizvoda i usluga lične potrošnje u maju 2023. godine, u odnosu na april 2023. godine, u proseku su povećane za 0,9%.

Potrošačke cene u maju 2023. godine, u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, povećane su za 14,8%, dok su u poređenju sa decembrom 2022. godine u proseku povećane za 5,3%.

Rast cena je zabeležen u sledećim grupama:

Stanovanje, voda, električna energija, gas i ostala goriva (2,6%), Odeća i obuća (1,7%), Hrana i bezalkoholna pića (1,4%), Restorani i hoteli (1,3%), Oprema za stan i tekuće održavanje (1,0%), Zdravlje (0,7%), Alkoholna pića i duvan (0,4%) i Rekreacija i kultura (0,3%).

Pad cena je zabeležen u grupama Transport (-1,7%) i Komunikacije (-0,1%).

Međugodišnja inflacija je, prema konceptu harmonizovanog indeksa potrošačkih cena, u Srbiji u aprilu bila 14,8 odsto, a u maju 14,5 odsto.

Potrošači u Srbiji su prethodnih dana imali priliku da primete da je cena jestivog suncokretovog ulja u pakovanju od jedan litar u marketima pala ili da se ovaj proizvod prodaje i po akcijskim cenama.

Tako se ulje po akcijskoj ceni može kupiti za 149 dinara, dok je cena pre oko mesec dana bila 220 dinara i više.

Krajem maja je država ukinula ograničenje cene, dok je ministar unutrašnje i spoljne trgovine Tomislav Momirović nedavno je rekao da je inflacija zaustavljena, da cene padaju u marketima i da prodavci već organizuju razne vrste promotivnih akcija.

Možemo li se nadati padu cena na "duže staze" ili su u pitanju samo kratkotrajne akcije koje nas privremeno uteše?

O tome smo razgovarali sa profesorom Ekonomskog fakulteta Ljubodragom Savićem koji je ukazao na važnost hrane kao ključnog faktora u oblikovanju inflacije u našoj zemlji.

S obzirom na globalni trend rasta cena, nije realno očekivati da će se cene hrane vratiti na prethodni nivo.

- Hrana je u ovom trenutku u Srbiji praktično neko ko određuje tempo inflacije. Da li će padati? Verovatno, ali ne očekujem da će u nekom narednom periodu cene ići na nivo od pre povećanja. To se uglavnom nije dešavalo. Cena jedne unce zlata je bila 80 dolara sedamdesrtih a sada je došla do 1.500-2.000. Sve u svetu rastu, tako da i ovde nema govora da će se cene vratiti, kaže profesor Savić i objašnjava zašto nam se čini da su cene pojedinih namirnica niže:

- Naš ministar je rekao da je inflacija kao inflacija i da mi imao svakodnevno akcije. To je praktično snižavanje cena, to su akcije nečega što u principu ne ide i čemu ističe rok.

Što se inflacije tiče, kako kaže naš sagovornik, ona će trajati. Biće sezonskih sniženja, a ako bismo prema njima merili inflaciju, bili bismo zadovoljni.

- Prošle godine je otkupna cena malina bila 500 dinara. Ove godine ako plate ljudima 150 dinara to je super. I sada bi se, prema tome, moglo reći da inflacija opada, ali to je tržišni poremećaj, navodi profesor Savić.

Dakle, analiza profesora Savića ukazuje da će inflacija biti prisutna na tržištu hrane u Srbiji bez obzira na sezonska sniženja.

U kojoj valuti treba štedeti?

Od početka sukoba u Ukrajini i ekonomske krize na globalnom nivou, građani Srbije, koji imaju priliku da uz sva aktuelna poskupljenja nešto ostave i u štek, našli su se u nedoumici koja valuta je najbolja za štednju.

Profesor Savić kaže da ne može da izdvoji nijednu valutu posebno i da je najbolje novac rasporediti u sve tri valute. Objašnjava da ova diverzifikacija zapravo smanjuje rizik od gubitka štednje.

- I evro, dolar i "švajcarac" (franak) i uključiti uz to i investiciono zlato. U ovom trenutku je možda tako najbolje. Ima ljudi koji sada ne razmišljaju o tome da zarade na štednji nego više razmišljaju da ne izgube na štednji. Postoje suprotna kretanja kod cene zlata i cene dolara. Kada dolar raste, cena zlata pada i obrnuto. Ali kada čovek disperzuje u više valuta, onda se ne izlaže tolikom rizuku. Ako štedi samo u dolarima, u nekom trenutku ta valuta raste ali onda i pada, ističe profesor Ljubodrag Savić za Espreso.

Podsetimo, RZS objavio je podatke koji se odnose na poskupljenja u junu.

Prema tim podacima, ugostiteljske usluge u prethodnom mesecu bile su za 15,7 odsto veće u odnosu na jun 2022. godine.

Hrana je poskupela za 15 odsto, a u okviru nje topla i hladna predjela za 17 odsto, pečenja i jela po narudžbini za 16,8 odsto, salate za 15 odsto, variva za 16,3 procenta, hleb za 14,4 odsto, kolači za 14,7 procenata, a gotova jela za 10,4 odsto.

Cene alkoholnih pića su u odnosu na pre godinu dana povećane za 10,6 procenta, bezalkoholnih pića za 13,8 odsto a najviše su poskupela prenoćišta i to 23,9 odsto.

Kada je reč o kretanju cena ugostiteljskih usluga u Vojvodini, zabeležena su manja poskupljenje nego na republičkom nivou, pošto je ukupno poskupljenje iznosilo 14,5 odsto.

Najviše je poskupela hrana i to za 16,4 odsto, zatim bezalkoholna pića za 15,5 procenata, alkoholna pića za 13,4 odsto a najmanje prenoćišta gde su cene povećane za 3,7 odsto.

Bonus video:

(Espreso)