VELIKI BOEM, REVOLUCIONAR I VRHUNSKI FUDBALER! Životna priča Aleksandra Tirnanića Tirketa će vas ZAPANJITI

Aleksandar Tirnanić fudbalski je junak reprezentacije Jugoslavije sa prvog Svetskog prvenstva u Montevideu 1930. godine.

Popularni Tirke se kao beba preselio u Beograd sa svojom porodicom, a odgajala ga je majka.

Otac mu je kao vojnik Vojske Kraljevine Srbije poginuo 1914. godine u Prvom svetskom ratu.

Aleksandar je kao dečak vežbao na terenima Bare Venecije na desnoj obali Save i tada ga je učio trener Radenko Mitrović.

Odveo ga je u podmladak SK Jugoslavija, ali se čuveni srpski fudbalero odlučio da pređe u rivalski FK BSK .

Postao je impozantno desno krilo u Beogradskom Sportom klubu, a kada je shvatio svoj talenat, ubro je napustio školu i posvetio se fudbalu.

Debitovao je za seniore sa 17 godina i činio vanserijski tandem sa Blagojem Mošom Marjanovićem.

U BSK-u je ostao celu karijeri, odigrao 500 utakmica i osvojio pet titula, a za reprezentaciju Kraljevine Jugoslavije upisao je 12 pogodaka na 50 nastupa.

To se dogodilo u periodu od 1929. do 1940. godine, a kao selektor sastavio je 102 državne reprezentacije.

Na Tirketov rođendan, 14. jula 1930. godine, na stadionu Central park, izabranici Boška Simonovića pobedili su Brazil sa 2:1.

Tada je i dao gol, kao i Ivica Bek, a tranirao je nacionalni tim na dva Svetska prvenstva 1954. i 1958. godine i Evropskom prvenstvu 1960.

Za turnir Starog kontinenta bio je deo selektorske komisije i tada je osvojeno srebro, a iste godine na Olimpijskim igrama osvojeno je zlato.

- Talenat je u nogama, a fudbalska inteligencija u glavi. Mi moramo sačuvati igračima slobodu duha, smisao za improvizaciju i igru. Moramo im dati slobodu da samostalno rešavaju situacije na terenu - govorio je trener Tirke.

Posle Mundijala u Urugvaju, Moša i Tirke postali su prvi fudbaleri koji su od svog kluba počeli da primaju platu.

Tirnanić je važio za velikog boema. Stariji Beograđani su pričali da je bio veliki veseljak, da je voleo da sa Mošom lumpuje do zore u prestoničkim kafanama.

Aleksandar se pre rata družio sa studentima revolucionarnih sklonosti, ali nije bio član, a znalo se da je simpatizer revolucionarnog radničkog pokreta

Družio se sa Veselinom Maslešom, a poznvao je Koču Popovića, Ivu Lolu Ribara i nosio je poverljiva pisma Komunističke partije u Pariz.

Diskretan, nikad nije pitao šta je, ali je znao da je to važno i poverljivo.

Zajedno sa Milutinom Ivkovićem Milutincem podržao je akciju o bojkotu Olimpijskih igara 1936. godine.

Bonus video:

(Espreso)