SPREMITE SE NA UMOR I VRELI VAZDUH IZ AFRIKE: Posle PLJUSKOVA stiže PROMENA, doktori UPOZORILI na OVO!

Za razliku od prošlog leta, koje je počelo znatno ranije sa više toplotnih talasa već krajem proleća, ove godine posle tople zime i kišnih marta i aprila, situacija je nestabilna, a toplotni talasi traju znatno kraće i manje će ih biti.

Pred nama je jedan od najvrelijih perioda u godini i prema najavama meteorologa treba očekivati vrele dane i noći što će kod mnogih hroničnih bolesnika izazvati zdravstvene probleme, a s obzirom na učestale promene, pojavu pljuskova, visoku vlažnost i sparinu ovih dana, i zdrave osobe osećaju se ne osećaju dobro.

Nepovoljna bioprognoza za hronične bolesnike

U Republičkom hidrometeorološkom zavodu (RHMZ) kažu da će da će u petak kod većine hronično obolelih tegobe biti u pojačanju usled nepovolјnog uticaja biometeoroloških prilika.

- Poseban oprez se savetuje kardiovaskularnim bolesnicima i astmatičarima. Od meteoropatskih reakcija mogući su problemi sa snom, reumatski bolovi i neraspoloženje. U saobraćaju se preporučuje povećanje opreznosti – navodi RHMZ.

Kada, kako i zašto se javlja reakcija organizma?

Kako su ranije biometeorolozi objasnili za „Blic“ reakcije organizma se javljaju od četiri do 48 sati pre predstojeće promene vremena, a prilagođavanje organizma na nepovoljne vremenske prilike traje od dva do četiri dana.

- Svaki organizam odreaguje na naglu promenu meteoroloških uslova i potrebno je izvesno vreme da se adaptira, zavisno od njegove osetljivosti. Promena vremena utiče na sve nas, iako često toga nismo svesni. Može uticati značajno na raspoloženje, smanjenje energije i radnu sposobnost, pospanost, nesanicu, glavobolju i drugo. Hronični bolesnici pri određenim vremenskim uslovima imaju pojačane tegobe, naročito pri nagloj promeni vremena.

- Ovakvi vremenski uslovi naročito su opasni za srčane bolesnike i osobe sa varirajućim krvnim pritiskom, na njih pre svega utiče nagla promena temperature vazduha i vazdušnog pritiska, kao i dugi periodi sa visokom maksimalnom dnevnom temperaturom, zatim na cerebrovaskularne bolesnike utiče nagli prelaz iz toplog u hladno vreme, dok kod osoba koje imaju osetljiv nervni sistem dolazi do poteškoća usled češćih prolazaka atmosferskih frontova i pojačanog južnog i jugoistočnog vetra. Na astmatičare utiče povećana vlaga u vazduhu, pojava magle i padavina – objasnili su u RHMZ za „Blic“.

Oni napominju da pored hroničnih bolesnika i kod zdravih osoba koje su osetljive na promenu vremena – meteoropata, moguća je pojava meteoropatskih reakcija u vidu: glavobolje, uslovljene naglom promenom temperature i njenim izraženim dnevnim hodom, velikom razlikom između minimalne i maksimalne dnevne temperature vazduha, prolaskom fronta i značajnom razlikom vazdušnih pritisaka, naglog smenjivanja visokog i niskog vazdušnog pritiska, pojačanog hladnog vetra, razdražljivosti i promenljivog raspoloženja, usled prolaska frontalnog sistema, pojačanog južnog i jugoistočnog vetra. Mogu imati bolove u mišićima pred prolazak frontalnih sistema, naročito hladnog fronta, pri povećanoj vlazi u vazduhu, osećati umor – malaksalost pri toplom i vlažnom vremenu i pred promenu vremena, pri niskom vazdušnom pritisku.

"Meteoropata je uvek bilo, ali..."

Stručnjaci tvrde da je način života u današnje vreme, odnosno to što više provodimo vreme u zatvorenim prostorima smanjilo urođenu sposobnost da se prilagodimo vremenskim uslovima.

Nažalost, neki od navedenih simptoma mogu biti kobni posebno po kardiovaskularne bolesnike i hipertenzičare.

- Ekstremne promene u bilo koje godišnje doba kod hroničnih bolesnika mogu izazvati značajne promene. Kako u smislu povišenja krvnog pritiska tako i lošeg osećanja, dok kod nekih ljudi dolazi i do pada krvnog pritiska. Reakcije su individualne, meteoropata je uvek bilo, ali promene klime su poslednjih godina mnogo izražajnije nego ranije, pa je veći i broj bolesnika koji različito reaguju – izjavio je za "Blic" prof. dr Nebojša Tasić, pomoćnik direktora Instituta za kardiovaskularne bolesti “Dedinje” i predsednik Udruženja centara za hipertenziju, prevenciju infarkta i šloga (HISPA)

Prema njegovim rečima dešava se da u toku jednog dana imamo neverovatan vremenski rolerkoster i da se temperatura u danu zna promeniti za 20 stepeni, a to je veoma opasno za bolesnike sa hroničnim oboljenjima pre svega za hipertenzičare, dijabetičare, ljude sa neurološkim problemima, anksioznošću, depresijom i drugim psihijatrijskim problemima.

- Danas imamo sve veći broj meteoropata i ljudi koji reaguju na promene vremena, pre svega jer su postale ekstremne. Posebno stariji ljudi koji imaju varijabilan krvni pritisak i koji imaju izražene tegobe, moraju biti na oprezu i najbolje je da se jave lekaru. Posebno treba naglasiti da usled tegoba ili pogoršanja zdravstvenog stanja nikako ne menjaju terapiju i ne uzimaju lekove na svoju ruku – istakao je prof. Tasić.

Ko i zašto prvi oseti pogoršanje i kako biti pobednik u borbi sa vremenom?

U Zavodu za javno zdravlje u Centru za promociju zdravlja u Subotici kažu da oscilacije temperature vazduha do ekstremno visokih mogu uticati na krvni pritisak. Najviše računa treba da vode astmatičari, srčani bolesnici i dijabetičari. Pogoršanje prvi osete astmatičari pred kišu, dok prilikom preokreta najviše stradaju srčani bolesnici.

Zdrave osobe mogu osetiti razdražljivost, nervozu, promene raspoleženja i pritiska, od izrazito niskog ka visokom ili obrnuto. Rešenje je u umerenosti, zdravoj ishrani i stilu života koji podrazumeva prilagođavanje organizma promenama.

- Ako želimo da budemo pobednici u borbi sa vremenskim prilikama moramo obezbediti zdrav organizam jer zdravlje obezbeđuje otpornost na loše uticaje. Međutim, gotovo je nemoguće uvek raditi korisne stvari za organizam i zato svako mora da teži ka povezivanju što više dobrobiti kako bi se lakše prilagodio promenama vremena tokom dela dana ili u kraćim periodima – kaže specijalista socijalne medicine dr Zorica V. Dragaš.

Štetne navike i vreme

Savetuje da se štetne navike odbace, dok pojedine treba kontrolisati. Sigurno je da nam korišćenje duvanskih proizvoda i duvanski dim ne idu u prilog dobrog zdravlja, i da štetu nanose narkotici i lekovi van lekarske indikacije.

- Previše kofeina, i duvanski dim, dovode do poremećaja zdravlja, nervoze, nesanice, smanjene koncentracije, razdražjljivosti, zamaranja, otežanog disanja, povišenog krvnog pritiska. Kada razmišljamo kako se osećamo i da li je uticaj vremenskih prilika presudan treba da postavimo pitanje da li se u određenoj meri radi o normalnom umoru zbog vremena ili se radi o lošim navikama – kaže Zorica V. Dragaš.

Treba izbegavati kasni obrok, jer osobe koje jedu kasno uveče najčešće imaju višak kilograma, a ako neko ponavlja ovu lošu naviku najverovatnije će izgubiti miran san i gomilaće prekomernu masnoću.

U toku dana treba izbegavati boravak na suncu, a prostorije vetriti noću u periodu toplotnih talasa. Obavezno je piti dovoljno vode i jesti povrće i voće sezone i druge namirnice koje treba pripremati bez ulja, odnosno, treba izbegavati pohovano i prženo.

Savet stručnjaka :

-osam sati sna i na spavanje treba ići pre 23 sata

-obavezni obroci su doručak, užina, ručak, užina, večera

-obroci ne treba da budu obilni i treba da su bogati povrćem i voćem

-obavezno piti dovoljno kvalitetne vode

-obavezna je šetnja, po mogućnosti rekreacija

-adekvatna odeća i obuća u skladu sa vremenskim prilikama

-odmor, čitanje knjige, muzika, druženje, porodično okupljanje

-boravak u prirodi, izbegavati boravak na suncu u najtoplijim delovima dana, od 10 do 17 sati.

Bonus video:

(Epreso / Blic, Biljana Vučković)