iseljenje ljudskog bića iz doma
5 POKUŠAJA ISELJENJA U SRBIJI OD POČETKA GODINE: Jedna stvar je POSEBNO SUMNJIVA, kako im možemo pomoći?
Od početka 2023. godine do kraja juna 2023. godine u Srbiji je pokušano iseljenje na 5 lokacija
Javni izvršitelji, koristeći zakon Republike Srbije koji ih štiti ili pak kršeći isti zakon i/ili odluke suda, uz policiju dolaze ispred domova ljudi pokušavajući da ih isele.
Kako su članice i članovi Krova nad glavom, potom građanke i građani koje su javni izvršitelji pokušali da isele, a i njihovi advokati i advokatice rekle novinarki Espresa, stanovi koje javni izvršitelji žele jesu na dobrim lokacijama, te prema njihovim navodima predstavljaju odlično parče kapitala za dalje razvijanje biznisa.
Da bi čitateljkama i čitateljima bilo jasnije o kakvoj proceduri, kada govorimo o javnim izvršiteljkama i izvršiteljima, jeste reč donosimo vam nažalost retrospektivu pokušaja iseljenja u Srbiji od početka 2023. godine.
Porodica Pavlović
(29. mart 2023. godine)
U ulici Gospodara Vučića u Beogradu, stanuje za sada tročlana, a uskoro četvoročlana porodica Pavlović kojima izvršitelj pokušava da oduzme dom zbog dugova investitora zgrade.
Naime, porodica je kupila stan pre deset godina, članovi porodice su postali vlasnici, zgrada je legalizovana, a Pavlovići nisu stigli da uknjiže zgradu, a već im je stiglo obaveštenje da treba da se isele.
Kako porodica nije stigla da uknjiži stan, investitor je uknjižio stan koji nije njegov, a imajući dug omogućio je javnom izvršitelju da pokrene postupak iseljenja ljudi kojima je to jedini dom.
Bez obzira što je na sudu moguće dokazati krivotvornost investitorovog postupka, "sudbina porodice Pavlović, definisane kao "trećeg lica" sada je isključivo u rukama izvršitelja", kako je ranije naglasio Ivan Zlatić za Espreso.
Kako nam je porodica Pavlović rekla, novo iseljenje se očekuje u avgustu, mesec dana pre donošenja konačne odluke na sudu.
Porodica Živadinović
(21. april 2023. godine)
Slavoljub Živadinović je čovek koji je sa svojom pokojnom suprugom dobio pre 23 godine, u tom trenutku, prazan prostor u Dalmatinskoj 85 kao prinudni smeštaj. Kada je uspeo da otkupi stan od države, a prethodno da svojim sredstvima prostor bez prozora i nameštaja pretvori u dom, 2019. godine dostavljen mu je rešenje o poništenju otkupa pred uknjiženje, a pretnje i pokušaji iseljenja kreću posle uknjiženja.
Dakle, prema rečima pravnice Radić, a potom i Živadinovića, tik nakon uknjiženja, a i potpune isplate otkupa, kao i saglasnosti opštine o uknjiženju, opština Palilula je odlučila da pokrene sporove za poništenje ugovora o otkupu.
Time je opština Palilula dozvolila javnoj izvršiteljki da pokrene proces iseljenja Živadinovića, a to ne prestaje već četiri godine.
Da se kraj ne vidi jasno, Espresu je objasnila advokatica Radić. Naime, nadležnost nad svim nepokretnostima na teritoriji Grada Beograda preuzeo je sam Grad Beograd.
Porodica Ćirić
(5. maj 2023. godine)
Izvršiteljka je pokušala da iseli Ljubišu Ćirića (83) iz njegovog jedinog doma u Sarajevskoj 12 u Beogradu.
Ćirić ima dug koji je uzeo zbog posla koji je vodio, te je uzeta polovina stana kao "otplata" duga. Prema Zlatiću, članu Krova nad glavom, to jeste u skladu sa zakonom, ali s druge strane želja javne izvršiteljke da uzme i drugu polovinu stana, za koju je sud dao izričitu zabranu prodaje, a koju ona ne poštuje, nije zakonom regulisana.
Izvršiteljka je prodala krajem prošle godine, prema Zlatićevim rečima, "idealnu polovinu" stana po nižoj ceni, te kroz trgovinu jednog dela želi da nelegalno poseduje ceo stan.
Ćirić, kako je sam rekao za Espreso, ponudio je kao otplatu duga pogon u Kragujevcu za čiji je napredak i doveden u dug, no izvršiteljka, jer joj to Zakon dozvoljava, odabrala je stan u Sarajevskoj.
Ljubiša Ćirić podneo je Zahtev za otklanjanje nepravilnosti - dokument je priložio kao dokaz - no, odgovor od nadležnih je izostao, a izvršiteljka ne prekida agresiju iseljenja.
Porodica Spasoli
(31. maj 2023. godine)
Aleksandru Spasoli izvšteljka je pokušala da iseli iz porodične kuće u Pape Pavla u samom srcu Novog Sada zbog dugova Aleksandrinog oca koji nije uknjižen kao vlasnik stana.
Dakle, kuća je prodata kao otplata duga osobe koja nije vlasnik kuće, a kako je za Espreso rekla advokatica porodice Spasoli, Divna Popović, trenutno ne postoji dokumentacija za uknjižbu prava svojine na ime dužnika.
Takođe, tog 31. maja advokatica Popović navela je da je sud odbio 2016. godine zahtev za uknjižbu upravu zato što su izvršiteljka i njeni poverenici iz kancelarije priložili samo rešenje o nasleđivanju kuće.
Takvo rešenje nije dovoljno po Zakonu o upisu u katastar i nepokretnosti zemljišta da bi se prodala kuća, ali, izvršiteljka ne mari za Zakon, te nastavlja prisilno otimanje kuće porodice Spasoli.
13 porodica
(29. jun 2023. godine)
Javna izvršiteljka, kako su za Espreso potvrdili iz Krova nad glavom, a potom i stanari i stanarke na adresi Južni Bulevar 90 u Beogradu, ima težnju da oduzme jedine domove porodicama zbog dugova koje je napravio građevinski preduzimač.
To znači da osobe koje žive u zgradi jesu treća lica, a izvršiteljka ih iseljava zbog dugova firme, a ne njihovih ličnih dugova.
Građevinska firma je, prema rečima jednog od stanara, Bobana Premovića, falsifikovala potpise stanara, odraslih članova 13 porodica, i uzela zajam od banke koja je potom prodala dugovanje muškoj osobi koja je trenutno poverenik.
Pokušaj iseljenja, otimanja stanova, prvi put se događa 2017. godine, a iako je na sudu u međuvremenu dokazano da je odluka o iseljenju trećih lica zbog dugovanja firme protiv zakonita, izvršiteljka ne odustaje od iseljenja ljudi koji ne duguju novac.
Kako pomoći ovim ljudima?
Iako većina građanki i građana kojima javne izvršiteljke i javni izvršitelji pokušavaju da otmu jedine domove imaju svoje advokatice i advokate (koji ih mahom pro bono zastupaju), te uspevaju da dokažu da je postupak nelegalan, sud po Zakonu ne može da spreči izvršitelje da nastave sa nasilnim iseljavanjem ljudi.
Tako jedini način da se spreče iseljenja ostaje solidarnost građanki i građana Srbije, poput članica i članova Krova nad glavom, no i to se skupo plaća.
Postoji Zakon u Srbiji koji kriminalizuje solidarnost, te osoba koja "krši javni red i mir" na iseljenju mora da bude privedena i mora da dobije enormnu kaznu - od 10 000 do 200 000 dinara.
Samim tim, čini se ako ne dođe do momenta deus ex machine, građanke i građani Srbije nisu bezbedni od težnji javnih izvršiteljki i izvršitelja.
Bonus video:
(Espreso/ Verica Arsić)