NAJTEŽIH 60 DANA U SRBIJI
DVA MESECA OD ZLOČINA KAKAV SVET NE PAMTI: Šta sve znamo o MASAKRU na Vračaru i dečaku koji je SVE zavio u CRNO!
Najčešće pitanje koje postavljaju ne samo roditelji žrtava, već i kompletna javnost je: Šta će biti sa dečakom-ubicom?
Na današnji dan pre tačno dva meseca, tog kobnog 3. maja, Srbiju je zadesila jeziva tragedija koja nas je zauvek promenila i od koje ćemo se teško ikada u potpunosti oporaviti.
Još se Beograd nije bio pošteno ni probudio, a nešto pre devet sati počela je da se širi vest o pucnjavi u školi, u samom srcu prestonice. Mnogi su pomislili da se radi o "pucnjima upozorenja", ranjavanju nekog lokalnog dilera koji je operisao oko škole... Međutim, onda su krenule da stižu nezvanične informacije da ima i stradalih, pa da među žrtvama ima i dece, da bi ubrzo bilo otkriveno da se u Beogradu desilo ono što smo mislili da nama nikada ne može da se dogodio.
Da se dogodilo ubistvo, masovno ubistvo, masakr. U OŠ "Vladislav Ribnikar". I da su skoro sve žrtve nedužna deca. I da je počinilac ni manje ni više nego 13-godišnji dečak, učenik škole, dete iz ugledne porodice, koji je postao najmlađi masovni ubica na svetu, a da su većina ubijenih njegovi drugari iz odeljenja ili vršnjaci koje je veoma dobro poznavao.
Roditelji su tog 3. maja ispratili decu u školu, neki zbog obaveza čak nisu ni stigli da se pozdrave. Nisu znali da je to poslednji put da vide svoje dete. Nakon toga, deset porodica je ostalo bez svojih najbližih - roditelji dece koja su pohađala OŠ “Vladislav Ribnikar” više nikada neće videti svoje ćerke i sinove. Deca koja idu u školu sa Vračara više nikada neće ugledati svoje vršnjake, kao ni njihovog čuvara i heroja.
Potresne slike drugara ubijenih, ali i desetina hiljada Beograđana koji su narednih dana u tišini prodefilovali pored “Ribnikara”, u suzama i kroz jecaje ostavljali cveće, palili sveće, ispisivali poruke od kojih se srce cepalo, obišle su region, pa i šire.
- Danas sam u očima ljudi video iskren strah za sve nas. Kada sam bio na sahrani svoje ćerke prilazilo mi je puno ljudi, za mnoge od njih uopšte nisam znao ko su. Njima je bilo teško da mi izjave saučešće, a i meni da ga primim sve dok u jednom trenutku nisam počeo da gledam u oči te ljude. Svakome sam se gledajući ga u oči zahvaljivao uz blagi naklon. I onda su i ti ljudi počeli da se osećaju nekako prihvaćenim, kao da se znamo od ranije. Moja sudbina je teška, ali ja ću je nositi i to baš onako kako me je Sofija, kako joj i ime kaže, mudro naučila tome - rekao je Slobodan Negić, otac jedne od ubijenih devojčica.
Dva meseca kasnije, tuga i očaj su i dalje u vazduhu. I neverica. I mnogo pitanja bez odgovora.
O dečaku ubici...
U stravičnom zločinu koji je počinjen 3. maja trinaestogodišnji dečak je usmrtio 10 osoba i ranio još šest. Na licu mesta je stradalo osmoro učenika i školski čuvar, dok je devojčica A. A. preminula 15. maja od zadobijenih povreda.
Istraga je odmah utvrdila da je dečak-ubica zločin do detalja planirao mesec dana, da je imao skice škole i spisak potencijalnih žrtava, pa čak i da su neki označeni kao “prioriteti”.
Tinejdžer koji je usmrtio deset osoba odlično je baratao oružjem, pošto ga je otac još od 12. godine vodio u streljanu, vežbao je i ersoft, a kriminolozi tvrde da je “pucao kao profesionalac”.
Dečak-ubica je bio pod pritiskom roditelja koji su u njemu videli “malog genijalca”, upisali su ga u muzičku školu, na časove glume, jezika, ali i razne sportove.
Kada ga je 2021. udario drugi dečak, u Tiršovoj mu je urađena psihološka evaluacija i ocenjen je kao izuzetno pametan, vaspitan, moralno i etički orijentisan, ambiciozan.
Pošto nema napunjenih 14 godina, ubica ne može krivično da odgovara, ne može da bude u pritvoru niti da bude osuđen na zatvorsku kaznu, ali može na duže vreme da bude smešten u ustanovu zatvorenog tipa.
Trinaestogodišnji dečak-ubica postao je najmlađi masovni ubica na svetu, a za razliku od drugih slučajeva u svetu, on nijednog trenutka nije ni pomišljao da može da bude ubijen, a kamoli da digne ruku na samog sebe.
O porodici...
Dečak ubica potiče iz ugledne beogradske porodice, otac mu je poznati lekar radiolog, a majka profesorka mikrobiologije. Ima i desetogodišnju sestru koja je takođe pohađala OŠ “Vladislav Ribnikar”.
Otac dečaka ubice priveden je istog dana nakon jezivog zločina i njemu je određen pritvor jer je dečak-ubica u masakru koristio oružje koje je otac držao u sefu u njihovom stanu. Dva puta mu je produžavan pritvor.
Nakon što je majka počela da obilazi notare po Beogradu, a otac tražio da ga jedan poseti u pritvoru, sud je odlučio prvo ocu da zabrani raspolaganje imovinom, a nešto kasnije i majci.
Viši sud je popisao imovinu koja je u vlasništvu porodice dečaka ubice. Sud je utvrdio da porodica ima u vlasništvu četiri stana, garažno mesto, deo poslovnog prostora i jedan automobil.
Majka dečaka ubice i njena desetogodišnja ćerka pre desetak dana su vraćeni sa graničnog prelaza Prohor Pčinsjki pošto im nije dozvoljen izlazak iz Srbije
Ocu se stavlja na teret izvršenje krivičnog dela - teško delo protiv opšte sigurnosti, odnosno da nije držao obezbeđeno oružje kojeg se dokopao dečak ubica pre nego što je izvršio masakr.
Protiv majke je pokrenut postupak kako bi se utvrdilo da li ima elemenata krivičnog dela „zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica“.
O zločinu...
Jezivi zločin u “Ribnikaru” je, prema urađenoj rekonstrukciji, trajao između pet i sedam minuta, ne više. Toliko je prošlo od momenta kada je 13-godišnji dečak ušao u školu, pa do trenutka dok je ispraznio oružje i sačekao policiju da ga uhapsi.
Kako je saopšteno, on je u školu došao sa rancem u kojem su bila dva očeva pištolja, nekoliko okvira municije i četiri Molotovljeva koktela koja je planirao da aktivira kako ne bi bio sprečen u svom pokušaju od strane policije.
Prvo je usmrtio čuvara škole, sa kojim je došao u kraću verbalnu raspravu, zatim dežurne učenike na hodniku, neke koji su tu, nažalost, bili u prolazu. A onda je ušao u kabinet istorije gde je bilo njegovo VII/2 i počeo da puca. Nasumično ili ne, pitanje je. Tek tragedija bi bila još veća da se neki nisu spasili iskakanjem kroz prozor.
Nedugo zatim, izašao je iz učionice i lagano otišao u dvorište, gde je ostavio oružje i pozvao policiju, saopštivši im šta je uradio (par minuta pre toga policiju je o pucnjavi obavestila i zamenica direktorke). Kada su stigli organi reda, predao se bez ikakvog otpora.
Kasnije je utvrđeno da je ispalio 57 metaka, od kojih je čak 34 pogodilo žrtve, kao i da je tačno izabrao dan kada će počiniti masakr, jer je tada njegovo VII/2 bilo u kabinetu istorije koji se nalazi odmah na ulazu u zgradu škole.
Šta je ispričala dadilja...
Dadilja koja je brinula o dečaku od kada je imao samo 11 meseci, pa sve do pre par godina i više je provela vremena sa njim u tom periodu nego njegovi roditelji, rekla je da “ne može da shvati da je on bio u stanju da pobije svoje drugove i čuvara škole”.
- Rekla je kako je danima nakon zločina na Vračaru, razmišljala o dečaku i vremenu dok ga je čuvala i da još uvek ne može da dođe sebi od šoka - ispričao je izbor iz istrage.
Ona je policajcima ispričala da je, dok ga je čuvala, bio dobro dete, poslušno i pametno.
- On je bio dobra beba, kasnije i dečak. Bio je natprosečno inteligentan, radoznao i uspešan u svemu što ga je zanimalo. U njegovom ponašanju ništa nije ukazivalo da će nekada počiniti takav zločin - rekla je ona.
Šta je ispričala majka...
Majka dečaka ubice saslušana je prvi put krajem maja i tom prilikom je detaljno pričala svoju verziju priče o detinjstvu svog sina, odnosu sa vršnjacima, porodičnim odnosima...
Ona je sina opisala kao bolešljivog i pametnog, kao dečaka sa širokim interesovanjima, koji nije impulsivan, ali ni energičan, koji je radoznao i koji je kroz zagrljaj znao da pokaže emocije prema njoj i babi.
- Tvrdi da je dečak bio bliži s njom, nego sa ocem, a da je o dečaku i njegovoj sestri od rođenja brinula i dadilja koja joj se nikada nije požalila na njega - kaže sagovornik “Blica”.
Majka je primetila kod dečaka određene promene u pubertetu, ali ih nije opisala kao dramatične događaje. Ispričala je u policiji da je dečak početkom školske godine počeo da se osamljuje u sobi, da nije zaključavao vrata, ali da je tražio da njegova mlađa sestra, s kojom je delio sobu, izađe.
- Ona je je dodala da je dečak na mobilnom telefonu koristio Instagram, Snepčet, Jutjub i Tik-tok, i da mu je ranije proveravala telefon - kaže izvor “Blica” upoznat sa slučajem.
Majka tvrdi i da se dečak posle jezičkog kampa u Francuskoj družio mnogo sa devojčicama, kao i da joj je razredna posle toga poslala poruku: “Čestitam, deca su vam predivna!”
Šta se dešava u bolnici...
Dečak-ubica se dva meseca nalazi na Klinici za neuropsihijatriju za decu i omladinu, na posebnom odeljenju, ali lekari koji su s njim u kontaktu ne prestaju da se, u najmanju ruku, iznenađuju njegovim ponašanjem.
On naime, od prvog dana, nije pokazivao ama baš nikakve znake kajanja zbog zločina koje je počinio, iako je lišio života drugove iz svog odeljenja, drugih razreda, ali i čuvara čika Dragana sa kojim je bio u prilično prisnim odnosima, pa čak i kako je utvrđeno tokom istrage, razmenjivao SMS poruke.
Takođe, od samog početka nije tražio nikakav kontakt sa roditeljima, već se o njima raspitivao samo u kontekstu da li će ga oni “izvući” iz te ustanove.
- On ne pokazuje empatiju i brigu prema roditeljima i porodici, osim ako to nema direktne veze s njegovim komforom. Na primer, kada pita kada će njegova porodica nešto da preduzme - rekao je sagovornik Blica.
Ipak, kako saznajemo, poslednjih nedelja došlo je do značajnih promena u njegovom ponašanju. Naime, ranije je bio potpuno smiren, a kada je shvatio da su šanse da bude oslobođen gotovo nikakve, dečak se osilio do te mere da je svakodnevno počeo da zahteva da bude pušten na slobodu, jer tvrdi da “nema više razloga da boravi u bolnici”.
Leškarenje i opuštenost zamenio je šetanjem po sobi i delu ustanove u koju je smešten. Kako je izvor Blica otkrio, dečak je počeo da burno reaguje na male, gotovo beznačajne povode ili čak i bez povoda.
- Iskazuje nervozu i rečima i pokretima, sve češće zapitkuje i zahteva sve i svašta!
Šta će biti sa dečakom ubicom...
Najčešće pitanje koje postavljaju ne samo roditelji žrtava, već i kompletna javnost je: Šta će biti sa dečakom-ubicom? Podsetimo, po slovu važećeg zakona u Srbiji, kako u momentu kada je počinio zločin nije imao napunjenih 14 godina, on ne može krivično za to da odgovara, ne može da bude osuđen za zločin, pa čak ni da bude u pritvoru. I ništa se ne bi promenilo čak i ako bi se promenio zakon kako je predlagano, te se granica spustila do 12 godina, jer ne bi mogao da se primenjuje retroaktivno, na prethodne slučajeve.
Tinejdžer koji je počinio stravični masakr smešten je u ustanovu zatvorenog tipa, na Klinici za neuropsihijatriju za decu i omladinu, na posebnom odeljenju, gde se nalazi u potpunoj izolaciji i pod 24-časovnim ne samo medicinskih radnika, nego i policije. U sobi bez telefona, televizora, tableta.
Teoretski, njegovi roditelji bi trebalo da daju saglasnost za to, ali u ovom slučaju to nije neophodno pošto su lekari odmah zaključili da “postoji opasnost od ponavljanja istog, sličnog ili još svirepijeg dela”. I niko ni ne pomišlja da ga pusti.
Bonus video:
(Espreso / Blic)