BIOGRAFIJA
KO JE BIO MILAN MILUTINOVIĆ? Slobin drug iz studentskih dana, komunista, predsednik Srbije
Inače, sa Slobodanom Miloševićem bio je prijatelj još iz studentskih dana
Milan Milutinović, bivši predsednik Srbije, ministar spoljnih poslova i potpredsednik Socijalističke partije Srbije, koji je preminuo danas u 81. godini bio je naš drugi predsednik.
Potom, bio je sekretar za prosvetu i nauku Srbije od 1977. do 1982. godine, zatim upravnik Narodne biblioteke Srbije od 1983. godine do 1987., te ambasador Jugoslavije u Grčkoj od 1989. do 1995., savezni ministar inostranih poslova dve godine i predsednik Srbije od decembra 1997. do decembra 2002. godine.
Haškom tribunalu se predao nakon isteka predsedničkog mandata, u decembru 2002. zbog optužbi za ratne zločine u toku sukoba na Kosovu i Metohiji. Sedam godina kasnije, 26. februara 2009. oslobođen je i proglašen nevinim.
Inače, sa Slobodanom Miloševićem bio je prijatelj još iz studentskih dana.
Milutinović je bio iz stare beogradske porodice. Rođen je u Beogradu, od oca Aleksandra, građevinskog inženjera i majke Ljubice, istoričara umetnosti. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Beogradu, a diplomirao 1965. godine na Pravnom fakultetu u Beogradu.
Od 1969. do 1971. bio je član predsedništva Socijalističke omladine Jugoslavije. Milutinović je bio član društveno-političkog veća Savezne skupštine od 1969. do 1974. i član spoljnopolitičkog odbora. Istovremeno je bio predsednik Opštinskog komiteta Saveza komunista Vračara i član Gradskog komiteta SK Beograda. Od 1974. do 1977. bio je Sekretar za ideologiju Gradskog komiteta Saveza komunista u Beogradu.
Od 1977. do 1982, Milutinović je bio republički sekretar za prosvetu, nauku i sport. U toku svog mandata, radio je na sveobuhvatnoj reformi obrazovnog sistema. Njegova uporedna istraživanja sistema visokog obrazovanja u Evropi objavio je u knjizi Univerzitet-Eppur si Muove! Reforma univerziteta-između tradicije i budućnosti (Beograd, Zavod za udžbenike, 1985). Nakon sekretarijata za prosvetu, nauku i sport, Milutinović je na javnom konkursu izabran na funkciju upravnika Narodne biblioteke Srbije, koju je držao do 1987.
Pod saveznim sekretarom Raifom Dizdarevićem 1987. Milutinović zauzima mesto u saveznom sekretarijatu inostranih poslova kao ambasador i šef sektora za štampu, informisanje i kulturu. Godine 1989. postao je ambasador SFRJ u Grčkoj. U bitnom delu (1992. do 1995) svog mandata na mestu ambasadora u Grčkoj, Milutinović je bio jedini ambasador SRJ u NATO državi-usled sankcija UN uvedenih 1992. novi ambasadori nisu mogli biti imenovani, dok Milutinovića Beograd nikada nije povukao.
U avgustu 1995, Milutinović je imenovan za ministra inostranih poslova SRJ. U novembru 1995. bio je jedan od glavnih pregovarača u mirovnim pregovorima u Dejtonu i jedan od pisaca dokumenata kasnije poznatih kao Dejtonski mirovni sporazumi, koji su doveli do trajnog prekida sukoba u Bosni i Hercegovini. Kao ministar inostranih poslova, potpisao je i nekoliko sporazuma između SRJ i njenog suseda Hrvatske, uključujući sporazum o normalizaciji odnosa.
Bio je u braku sa Olgom od 1970. do njene smrti godine 2017. sa kojom je dobio sina Veljka (44).
(Espreso /Telegraf.rs)