NAVIJAČI PARTIZANA ČITAJU PANTEROVE REČI U DAHU: "Sve su to s*anja, želeo sam da ostanem" - ma kakav Ataman...

Kapiten Partizana Kevin Panter je u opširnom intervjuu za grčki BN Sports sumirao šampionsku sezonu i otkrio ko je ključni čovek za njegov ostanak u Beogradu.

Panatinaikos i Barselona su ostali praznih ruku, a novac ni u jednom momentu nije bio presudan.

- Dobro sam, osećam se dobro i srećno zbog svega što sam doživeo. Ne može sve da bude idealno, ali sam srećan. Najviše zato što stvari idu u pravom smeru, pre svega zato što smo igrali Evrokup kada sam došao. Prošli smo dug put - rekao je Panter u velikom intervjuu za grčki BN Sports.

Kao neko ko je mogao da doživi grčki i srpski večiti derbi, zna koliko može da bude napeto na tribinama i parketu.

- Ludo je kada igraš u Srbiji i Grčkoj. Ne mogu da kažem da atmosfera na i van parketa utiče na mene. Samo me čini više fokusiranim. U normalnim okolnostima, kada gledaoci navijaju za tim, svi žele da igraju. Navikao sam na naelektrisanu atmosferu. Tražio sam takve stvari, jer te to priprema za Evroligu, za sav pritisak.

Ipak, sve češće atmosfera ume da bude toksična i da se pređe granica dobrog ukusa...

- To je već nešto drugačije od rivalstva. Niko ne želi da te neko gađa stvarima, niti da rte neko psuje, pogotovo ne porodicu. Neko koga ne znaš i ko te ne zna, sa kim nemaš ništa, radi takve stvari. To je onaj ružan deo koji odvaja usijanu atmosferu od ružne. Odakle ta mržnja dolazi? Ponekad se zapitam... Razumem da postoje različitosti, istorijske pre svega, ali šta natera čoveka da nekog napadne lično. Oni nas ne znaju, mi ne znamo njih... To je nešto što smeta svakom ko se bavi sportom - kaže Panter i dodaje:

- Ali, jednostavno u nekom trenutku moraš da prevaziđeš to. I posle ne treba da se čudimo kada igrač reaguje na preterivanja. Da li treba da stojimo sa strane i ne radimo ništa? Naravno da ćemo da uradimo sve da se zaštitimo. Ne želim da igram košarku i rizikujem zdravlje. To nije košarka. Volim kada čujem buku, kada je na tribinama vrelo, ali to je sve. Situacija mora konačno da se smiri. Na kraju večeri ovo je samo igra i ništa više. I sve treba da ostane u okviru meča.

Navijači Partizana su ove sezone obarali rekorde po gledanosti...

- Štark Arena jedna je od najboljih bez ikakve sumnje. Iskreno, ne znam da vam kažem kako je to igrati protiv nas kada imamo podršku 20.000 navijača. Pričao sam sa nekim svojim drugarima koji su igrali protiv nas i rekli su mi da je ekstrem. Imamo daleko najbolju publiku u Evropi. Atmosfera je fantastična. Ali, postane ti normalno kada to imaš svake nedelje. Svaki put nam je dvorana bila puna. Naravno, najluđe je kada igramo protiv Crvene zvezde, tada osećam kako se sve trese iz temelja. Ne mogu ni da zamislim kako je našim protivnicima.

Početak Evrolige u Parnom valjku nije bio najbolji, ali kako je sezona prolazila nivo je rastao do toga da je ekipa bila na pobedu do Fajnal fora...

- Nekoliko nas je bilo u timu i godinu dana ranije, kada smo igrali Evrokup. Znali smo jedni druge, razumeli se dobro. Evrokup je bio period kada je počela nova era. Tada nismo svi sve znali. Na primer, mnogi igrači su igrali dve do tri utakmice nedeljno po prvi put u karijeri. Imali smo dosta mladih momaka, sada su stekli veliko iskustvo koje tada nisu imali. Takođe, nisu radili ni sa trenerom Željkovog nivoa. Igrati za Željka nije mala stvar. Za većinu mojih saigrača ovo je bila najduža sezona u karijeri, ali su svi mnogo napredovali.

- Imao sam dosta talentovanih saigrača, kao i one sa dosta iskustva, kao što su Naneli, Anđušić, Egzum, Papapetru... Uspeli smo brzo da kliknemo međusobno, sve zbog Željkovog vođstva. Ova godina nam je svima mnogo značila. Ali, za sve je potrebno vreme. Bilo je teško na početku, na neki način bili smo novi tim, zahtevi su bili mnogo veći. Pokušavali smo svi da nađemo svoje uloge, da igramo dobro zajedno. Mnogo je različitih faktora zbog kojih smo se mučili na početku. A onda smo došli do savršenstva. Počeli smo da se razumemo i radimo bolje. I to je cela Evropa videla. Kao lider pokušao sam da pomognem što više da se uspostavi harmonija. Naučili smo kako da kontrolišemo stvari i budemo smireni. Na kraju nije to bilo ništa komplikovano. Samo smo radili ono što se očekivalo i našli smo samopouzdanje. I sve se savršeno poklopilo.

Posle dva uzastopna brejka, Partizanje zbog suspenzija Pantera i Lesora izgubio naredna tri susreta, iako je bio na poluvreme do Fajnal fora...

- Pre nego što je serija počela razgovarao sam sa saigračima i svakog ponaosob pitao da mi kaže svoja predviđanja. Kada sam rekao da očekujem 3-0 za nas, svi su me gledali u čudu. Ali, to treba da bude naš majndset. Da ideš na pobedu svaki meč. Ako razmišljaš o tome da 'ukradeš' jednu pobedu tamo, izgubićeš. Ako igraš 80+ utakmica kao u NBA, moraš da razmišljaš o tome kako da dobiješ svih 80. Neće se to desiti, naravno, ali tako treba da se razmišlja, da veruješ u tim. Želim da pobedim u svakom meču, tako smo uzeli dva brejka u Madridu i svi su pričali o tome kako ćemo da počistimo Real. Iskreno sam verovao da će to da se desi, zato mi one dve pobede u Madridu nisu nikakvo iznenađenje.

Tuča tokom drugog meča sa Realom...

- Desilo se, to je to. Bio sam ljut, svi smo bili. Svi su videli šta se desilo, sada je to stvar istorije. Iskreno i posle toga sam verovao da prolazimo. Niko verovatno ne zna kako bi reagovao u tom trenutku. Kada sve to gledaš iz udobnosti stolice, svi kažu da bi postupili drugačije. Ali, da li bi? Onaj ko sudi nije doživeo ono što sam ja, nije bio u takvoj situaciji. Ako ti se tako nešto ne dogodi, ne možeš da znaš kako bi reagovao. Pričao sam sa Ljuljom posle utakmice, sve je u redu, nije bilo dalje tenzije. To je košarka, adrenalin te udari, želiš da pobediš, kao što su i oni hteli.

Kaže kapiten crno-belih da je cilj na početku sezone bilo osmo mesto.

-Tako je bilo i posle onog lošeg početka sezone. Želeli smo da se nađemo među osam najboljih. Ali, sve se menja vremenom, shvatili smo da nam ide bolje, da se dižemo i shvatili smo da Kaunas nije tako daleko. Došli smo do toga da nam je bilo svejedno koga ćemo izvući u plej-ofu. Bili smo spremni da se potučemo sa svima“.

O odnosu sa Željkom Obradovićem...

- Sjajan je. Radimo zajedno već dve godine i radićemo još dve. Zahtevan je trener, traži od tebe da budeš najbolja verzija sebe. Kada me pitaju o Željku, prva stvar koja mi padne na pamet jeste da je on fantastična osoba. Jako je skroman, uprkos svemu što je postigao i svim titulama koje je osvojio. Trudi se da te učini boljim svakog dana, istovremeno želi i sam da bude bolji, da stalno napreduje.

Naravno, to je bio i ključni razlog da ostane u Beogradu.

- Imamo odličan odnos. Njegovo prisustvo u timu je bilo važno u mojoj odluci da ostanem. Već smo nešto izgradili zajedno. Kod njega sam napredovao, igrao po njegovim instrukcijama, kapiten sam i sve je to bilo jako važno za mene.

Kaže da je bilo dosta zainteresovanih klubova...

- Bilo je razgovora sa Barselonom, Panatinaikosom, turskim klubovima... Bilo je ponuda, takva je pauza između sezona. Kao što sam rekao, miks različitih stvari me je doveo do toga da ostanem u Partizanu. na oprimer, trener, to što sam ovde dve godine, što sam kapiten. Teško je to razumeti. Svaki dan se pisalo nešto novo oko mene, da idem u Barselonu, PAO, Real ili Efes. To me ne iznenađuje. Svi su pričali o tome, a to su bila sra**a. Ponekad te sve te priče izlude.

Ergin Ataman je izuzetno želeo da se Kevin Panter preseli u Panatinaikos...

- Novac nije bio problem u mojoj odluci šta ću dalje. Nisam hteo o tome da pričam. Bilo je sugestija, razmišljanja. Pokušavaš da nađeš najbolju soluciju za sebe. Jednostavno sam rekao Panatinaikosu da ne želim da dođem i budem deo tog novog početka za njih. Želeo sam da ostanem u Partizanu.

BONUS VIDEO:

(Espreso/Mozzartsport)