sećanje
TAKVU ISKRENOST NIKO NIJE IMAO: Zbog njegove TUŽNE PRIČA svi su PLAKALI, nije mogao da IZDRŽI pritisak tih godina
Čovek koji je otpjevao jednu od najomiljenijih pesama ikada snimljenih
“Na morskome plavom žalu, gdje ćarlija vjetrić mio, plavušu sam bajnu snio, o kako sam sretan bio…”, pevao je Saša Zurovac na početku filma “Sjećaš li se Dolly Bell”, Emira Kusturice.
Saša Zurovac preminuo je 8. oktobra 2016. godine u 69. godini života. Čovek koji je otpevao jednu od najomiljenijih pesama ikada snimljenih i koju niko nije mogao da otpeva tako iskreno kao on.
Posle njega su je pevali mnogi – Jura Stublić, Bajaga, Riblja Čorba, Kraljevi ulice, ali niko ni blizu kao on.
Život se okrutno poigrao sa Sašom. Posle “Dolly Bell” imao je vrlo malu ulogu u drugom Kustinom filmu “Otac na službenom putu”, i nešto veću u “Životu radnika” Miroslava Ćire Mandića, a onda je nestao.
Očigledno nije mogao da izdrži opšte ludilo koje je krenulo, pa je pobegao u sopstveno. Godinama seišao po Zavodima za zbrinjavanje mentalno obolelih osoba u Pazariću, u Fojnici i u Bakovićima.
Kada su ga u jednom od njih 2002. posetili novinari, Saša nije želeo ni da se fotografiše, ni da priča s njima, tek što su se samo rukovali, a on je otišao u šetnju… Pedagog je samo rekao: “Pustite ga, danas nije dobre volje”.
Bonus video:
(Espreso/Headline)