Milanko Šekler, Foto: Printscreen RTS

PAŽNJA

LJUDI SU SADA U STRAHU OD OVE BOLESTI: Doktor Šekler objasnio koji su simptomi i otkrio IMA LI RAZLOGA ZA BRIGU!

Dr Šekler kaže da se uglavnom javlja na istim područjima kao što su Čačak, Ivanjica, Fruška Gora, Vranje i Bujanovac

Objavljeno: 30.06.2023. 12:54h

U proteklom periodu bili smo svedoci obilnih padavina koje su u mnogim delovima naše države izazvale poplave. Pored straha da se scenario ne ponovi, građani strahuju i od najezde glodara koji su poznati po bolestima koje prenose.

U pitanju su mišja groznica i leptospiroza.

Na ovu temu razgovarali su sa virusologom dr Milankom Šeklerom, doktorom veterinarskih nauka, koji je naglasio da nema razloga za paniku.

- Kada je reč o mišjoj groznici, važno je odmah napomenuti da je u pitanju virusna bolest. Ona ima simptome hemoragičnih groznica, što znači da može da dođe do krvarenja iz sluzokože, kože, prirodnih otvora, ali se ovi simptomi manifestuju kod ekstremnih slučajeva i ovo su teški simptomi - započinje dr Šekler.

On napominje da 80 odsto ljudi nema takve simptome, nego dosta blaže, slične gripu.

- Osoba može da dobije blagu temperaturu, da oseća malaksalost, stomačne tegobe... Smrtnost može da varira i da bude za 0,5 odsto ili pet ili 10 odsto, zato što postoji dosta sojeva. Međutim, nema razloga za paniku, jer ovo nije bolest koja se prenosi sa čoveka na čoveka - naglašava dr Milanko Šekler.

Na pitanje kako se prenosi mišja groznica, sagovornik odgovara:

- Da bi čovek dobio mišju groznicu, potrebno je da bude u kontaktu sa glodarom ili izmetom i urinom istog. Bitno je znati da mišju groznicu ne može da prenese čovek na drugog čoveka.

FOTO: Coast Guard Administration
FOTO: Profimedia

Dr Šekler kaže da se mišja groznica uglavnom javlja na istim područjima kao što su Čačak, Ivanjica, Fruška Gora, Vranje i Bujanovac.

- To su područja na kojima se mišja groznica uglavnom sporadično javlja. Epidemija mišje groznice ne može da se javi, jer, kao što je rečeno, ne prenosi se s čoveka na čoveka. Naravno, postoje ekstremni slučajevi, kao što je, na primer, rat, kada je više stotina ljudi vreme provodilo u nehegijenskim uslovima u rovu - objašnjava.

Kada je reč o dijagnostikovanjju mišje groznice, dr Šekler kaže da se rade analize i brisevi, ali da naši doktori vrlo brzo i lako dolaze do zaključka da li osoba ima ovu bolest.

- Postoje antivirusni lekovi namenjeni za ovu bolest, tako da je smrtnost minimalna u našim uslovima. Inkubacija može da traje od 10 dana do mesec, a lečenje, ako je teži slučaj u pitanju, može da potraje mesecima. To zavisi od čoveka do čoveka i toga da li osoba ima pridružene bolesti, ali i koliko ima godina i u kom je zdravstvenom stanju - zaključuje virusolog dr Milanko Šekler, doktor veterinarskih nauka.

Pored mišje groznice, strahuje se i od leptospiroze.

Bolest se manifestuje u vidu groznice, jeze, temperature septičnog tipa, glavobolje i bolova u mišićima. Prisutni su anoreksija i povraćanje. Mogu da se jave i znaci oštećenja jetre, centralnog nervnog simptoma, bubrega, pluća, gastrointestinalnog trakta. Izgled bolesnika u ovoj fazi je karakterističan. Jaka prokrvljenost konjunktiva podseća na zečje oči. Bolesnik je dehidriran, intoksikovan, sa sniženim krvnim pritiskom. Na kraju ove faze temperatura brzo pada, nastaje kratkotrajan asimptomatski period od jedan do tri dana.

Porast temperature označava drugu fazu - imunu fazu, koja je u stvari faza organolokalizacije infekta i u kojoj se javljaju specifična antitela a leptospire nestaju iz krvi i likvora.

Godine 2014. od leptospiroze u Srbiji registrovana su 102 slučaja, dok je prosečan godišnji broj u prethodnih 10 godina 34,1. Hemoragijska groznice sa bubrežnim sindromom 2014. zahvatila je 52 ljudi, a prosečan godišnji broj u prethodnih 10 godina je bio 15,3.

Bonus video:

(Espreso/Telegraf.rs)