OVE STVARI DECA NASLEĐUJU OD OCA: Svi su mislili da je MAJKA zaslužna za njih, ALI ISTINA JE SKROZ DRUGAČIJA

Nauka o genetskom nasleđu je komplikovana, kaže Davn Allain, licencirani genetički savetnik i direktor postdiplomskog programa genetskog savetovanja na Veksner medicinskom centru Univerziteta Ohajo. „Skoro je nemoguće otkriti tačno odakle dolazi svaka od vaših osobina“, objašnjava ona. „Na većinu osobina utiče mnogo različitih gena i neke nasleđujete od svakog roditelja. Osim toga, postoji uticaj koji igra vaše okruženje; samo zato što imate gen za određenu osobinu ne znači uvek da ćete završiti sa tim, dodaje ona. Zatim postoje osobine za koje ljudi često pretpostavljaju da su nasleđene, ali zapravo nisu.

Kako nasleđujete osobine

Ipak, zabavno je postavljati ta pitanja, i iako nema mnogo detaljnih odgovora, postoji nekoliko osnovnih stvari koje genetika može da vam kaže o osobinama koje ste nasledili od mame i onima koje ste dobili od našeg tate, kaže Alen. Ali prvo morate znati kako funkcioniše nasleđivanje.

„Postoje tri glavna načina na koje možete naslediti osobine od svojih roditelja“, objašnjava ona. Prvo je preko dominantnog gena - ako nasledite dominantni gen, vi ćete razviti tu osobinu. Uzmite, na primer, boju očiju. Ako bilo koji od vaših roditelja ima smeđe oči, verovatno ćete imati smeđe oči jer je to dominantna osobina. Drugo je preko recesivnog gena - oba roditelja moraju da imaju recesivni gen da biste vi imali tu osobinu. Na primer, ako imate plave oči, onda oba vaša roditelja moraju da nose gen za plave oči, čak i ako njihova boja očiju nije plava. Na kraju, postoje osobine vezane za Ks, koje se nalaze samo na Ks hromozomu i prenose se preko majke.

Vaša sposobnost da izgubite težinu Postoje dve vrste masti u vašem telu: „dobra” smeđa mast, koja povećava vaš metabolizam i pomaže vam da održite zdravu težinu, i „loša” bela mast, koja može izazvati gojaznost i bolest ako je imate previše. Svako ima nešto od svake vrste, ali koliko smeđe masti imate - a samim tim i koliko je visok vaš metabolizam - može biti nasleđeno od vaše majke, prema studiji objavljenoj u Nature Communications. Još jedna osobina koju dobijate od svoje majke je vaša inteligencija.

Kako lako dobijate na težini Međutim, iako vam mama možda pomaže oko smeđe masti, možete kriviti svog tatu za svoju belu masnoću, pokazala je studija Nature Communications. Koliko masti skladištite, posebno oko svojih organa, može biti delimično određeno genima koji su preneti od vašeg oca, rekli su istraživači. Genetika nije sudbina kada je u pitanju vaša težina; vaš životni izbor igra još veću ulogu.

Vaša sposobnost da se fokusirate Ako vaša majka ima niži nivo serotonina, hemikalije u mozgu koja je povezana sa raspoloženjem, veća je verovatnoća da ćete kasnije u životu razviti poremećaj hiperaktivnosti sa deficitom pažnje, prema studiji objavljenoj u JAMA Psichiatri. Geni, koji se prenose sa mame na dete, koji utiču na proizvodnju serotonina takođe utiču na vašu sposobnost da se fokusirate.

Ako rano uđete u pubertet

Pubertet, i sve zabavne prekretnice koje dolaze sa njim, poput akni, pucanja glasova ili dobijanja menstruacije, je obred kroz koji prolaze mnoga deca na svom putu da postanu odrasla osoba. Genetika oba roditelja igra ulogu u tome kada tačno počinjete veliku promenu, ali ako ste rano započeli pubertet – pre 8 godina kod devojčica i 9 kod dečaka – to može biti posledica gena koji ste nasledili od oca, prema objavljenoj studiji u časopisu Nev England Journal of Medicine. Konkretno, identifikovali su da genetska mutacija dovodi do vrste preranog puberteta, što znači da ako ga imate, moraćete da se nosite sa svim tim stvarima pre bilo koga od svojih prijatelja.

Tvoje linije smeha Koliko dobro starite i koliko to pokazujete određuje se na ćelijskom nivou nagomilavanjem oštećenja vaše mitohondrijalne DNK tokom vašeg života – gena koje dobijate samo od svoje majke. Faktori životne sredine kao što su izlaganje suncu, pušenje i nezdrava ishrana mogu prouzrokovati oštećenje mtDNK, ali neke od oštećenja mogu biti nasleđene od vaše majke, prema studiji objavljenoj u časopisu Nature.

Bonus video:

(Espreso/www.rd.com)