OVO JE NAJDUBLJA TAČNA NA SVETU, MESTO GDE JE "TITANIK" JOJ NIJE NI BLIZU: Ono što se tu nalazi će vas ZAPREPASTITI

Istraživanje velikih dubina u svetskim okeanima oduvek je fasciniralo svet, a naročito nakon što je planetom odjeknula priča o potrazi za nestalom podmornicom „Titan” koja je putovala do olupine „Titanika” i čiji razbacani delovi su nađeni posle četiri dana.

Pretpostavlja se da je uzrok raspada podmornice implozija tokom koje je stradalo svih pet njenih putnika, što je neke avanturiste koji su istraživali morske dubine iznenadilo, dok su drugi bili upućeni u bezbednosne probleme plovila koje je navodno moglo da izvodi ekspedicije na dubini do 4.000 metara.

Olupina „Titanika” nalazi se na dubini od 3.700 metara, a to nije ni blizu dubine najdublje tačke na planeti - Marijanskog rova, ponora na zapadu Tihog okeana koji se prostire na više od 2.540 kilometara i dom je Čalendžer dipa, najdublje poznate tačke na Zemlji koja se nalazi na oko 11.000 metara pod vodom.

To je skoro tri puta dublje od mesta gde olupina „Titanika” leži u Atlantskom okeanu, dok je uvala veća nego što je visok Mont Everest.

Marijanski rov je do sada imao svega nekoliko posetilaca, ali tokom ovih ekspedicija nije zabeležen nijedan fatalni incident jer je bezbednost avanturista bila na prvom mestu.

Režiser „Titanika” Džejms Kameron je jedan od retkih ljudi koji su ga posetili

Nekoliko ljudskih ekspedicija je otišlo u dubinu Čelendžera.

Prvi put je posećen 1960. godine prilikom istorijskog zarona tršćanskog batiskafa, vrste podmornice za slobodno ronjenje. Tokom ronjenja putnici Žak Pikar i Don Volš rekli su da su bili zapanjeni kada su videli živa bića za koja su naučnici mislili da je nemoguće da prežive na tim dubinama.

- Odmah su sve naše predrasude o okeanu bačene kroz prozor - rekla je za CNN dr Džin Feldman, emeritus okeanografa u Nasi, koja je provela više od 30 godina u svemirskoj agenciji.

Džejms Kameron, režiser filma „Titanik” iz 1997. godine, bio je sledeći istraživač dubina Marijanskog rova. Upravljao je podmornicom, u čijem dizajniranju je lično pomogao, na 10.908 metara, postavljajući svetski rekord 2012.

U rovu je pronađena plastična kesa

Još jedan istraživač koji je posetio lokaciju bio je Viktor Veskovo, investitor iz Teksasa koji se 2019. spustio na 10.927 metara i postavio novi svetski rekord.

Veskovo je dao depresivan uvid u uticaj čovečanstva na ove naizgled nedodirljive udaljene lokacije kada je primetio plastičnu kesu i omote slatkiša na dnu Marijanskog rova.

Od tada je nekoliko istraživača otišlo u dubinu Čelendžera, jer ekspedicije nisu uobičajene, a putovanje je izuzetno opasno.

Za svakih 10 pređenih metara ispod površine okeana pritisak na objekat se povećava za jednu atmosferu (atm), prema Nacionalnoj administraciji za okeane i atmosferu. Atmosfera je jedinica mere koja iznosi 1.013.250 dina po kvadratnom centimetru. Putovanje do Čelendžer dipa može staviti plovilo pod pritisak koji je „ekvivalentan 50 džambo mlaznih aviona“, primetila je Feldmanova.

Nalazi se u hadalskoj zoni, nazvanoj po bogu podzemnog sveta

Kao i Zemljina atmosfera, i okean ima svoje slojeve.

Gornji deo naziva se epipelagična zona, ili zona sunčeve svetlosti, i prostire se samo 200 metara ispod površine vode, prema Nacionalnoj okeanskoj i atmosferskoj administraciji (NOAA).

Mezopelagična zona, ili takozvana zona sumraka, proteže se od kraja zone sunčeve svetlosti do oko 1.000 metara dubine.

Zatim je tu batipelagična zona, koja se takođe naziva ponoćna zona, a ispod nje je ambisopelagična zona ili ambisna zona - koja se proteže od 4.000 do 6.000 metara. U ambisnoj zoni nekoliko oblika života može da preživi, voda je potpuno lišena svetlosti, a temperature su blizu smrzavanja.

Ali Čelendžer dip je smešten još dublje - u hadalpelagičkoj zoni, ili hadalskoj zoni. Ime je dobila po Hadu, grčkom bogu podzemlja za koga se verovalo da vlada carstvom mrtvih.

Jedinstveni oblici života i blatni vulkani

Hadalska zona je jedno od najmanje istraženih staništa na Zemlji. Na dubinama sa ogromnim pritsikom i bez sunčeve svetlosti dugo se smatralo da ništa ne može preživeti.

Ali taj mit je oboren.

- Čak i na samom dnu život postoji. Sićušni jednoćelijski organizmi nazvani foraminifera, vrsta planktona, otkriveni su 2005. godine u Čelendžer dipu - navodi NOAA.

Otkrića u Čelendžer dipu su uključivala šarene kamenite izdanke i morske krastavce na dnu.

Niz podmorskih blatnih vulkana i hidrotermalnih otvora u Marijanskom rovu takođe podržava neobične oblike života, navodi NOAA. Uprkos visoko kiseloj i pakleno vrućoj vodi koju proizvode hidrotermalni otvori u blatnim vulkanima, egzotične vrste i mikroskopski organizmi mogu da prežive.

U nedostatku sunčeve svetlosti stvorenja imaju koristi od vode bogate hranljivim materijama koja izvire iz hidrotermalnih otvora. Život se održava zahvaljujući kombinaciji hemijskih reakcija između morske vode i magme koja se diže ispod okeanskog dna.

Marijanski rov proglašen nacionalnim spomenikom SAD 2009. godine

Nacionalni spomenik Marijanski rov ustanovljen je 2009. godine, delom da bi zaštitio retke organizme koji žive u njegovim dubinama.

Naučnike interesuju potopljeni ekosistem i njegovi životni oblici, kao što su dubokomorski škampi i rakovi i kameni koralni grebeni.

- Velika raznolikost životnog veka podmorja i hidrotermalnih otvora vredna je očuvanja - navodi NOAA.

Ceo nacionalni spomenik obuhvata 246.049 kvadratnih kilometara.

Teško je znati kolika je tačna dubina rova

Okeansko dno ostaje jedno od najmisterioznijih mesta u univerzumu.

U stvari, „bolje smo mapirali Mesec i Mars nego sopstvenu planetu“, rekla je Feldman za CNN.

Iako ljudi istražuju površinu okeana desetinama hiljada godina, samo oko 20 odsto morskog dna je mapirano, prema podacima NOAA iz 2022. godine.

Međutim, s obzirom na veliko interesovanje za Marijanski rov, istraživači su uložili napor da daju još detaljnije slike njegovih karakteristika. Ali to nije lako: zbog prostranosti i dubine najdublje okeanske zone, naučnici moraju da se oslone na sonarnu ili akustičnu tehnologiju kako bi pokušali da daju potpunu sliku onoga što je ispod.

Pošto se instrumentacija i tehnologija stalno poboljšavaju, procenjena dubina Čelendžer dipa je ažurirana tek 2021. godine na 10.935 metara.

Bonus video:

(Espreso/ 24 sedam)