ispovest
"MOLILA SAM DA JE VIDIM, REKLI SU 'NE'!": Potresna ISPOVEST Ane koja tvrdi da su joj BEBU ukrali u PORODILIŠTU!
Ana Pejić je podelila svoju priču u kojoj tvrdi da je njeno dete ukradeno u porodilištu
Ko je krao bebe iz porodilišta? Ana Pejić iz "Centra za otete bebe i napuštenu decu" iz Rume je u emisiji "Životne priče" govorila o svom iskustvu. Ovaj centar ima još tri naziva: "Dečji osmeh", "Udruženje roditelja nestalih beba", "Pokret otetih beba." Ana koja je jedna od članica ovog centra je i sama doživela bolnu sudbinu.
"Moje dete je ukradeno 1988. godine u avgustu u Sremskoj Mitrovici. Ja sam se susrela sa tom istinom negde oko 2014. godine. Od 88' do 2014. godine prošla sam taj put pakla koji su prošle sve žene koje su iz porodilišta izašle bez bebe. To znači jedna teška socijalna drama u kojoj smo mi živele te godine. Toliko teška da mi nismo smele ni da posumnjamo, ni da proverimo, ni da pitamo šta je bilo sa našim detetom koje nismo videle ni živo ni mrtvo", rekla je Ana.
Ana je dodala da je to izgledalo tako da kada se žene porode, da se deca odmah sklanjaju. "Mene su konkretno porodili na carski rez. Kada sam složila kockice 2014. godine i kada sam otišla u bolnicu i matičnu službu Sremska Mitrovica da povadim dokumenta i da rastumačim taj događaj u samom startu sam dobila jedan životni šamar, a na prvom dokumentu je pisalo da sam ja rodila devojčicu, a na drugom da mi je umro sin. To je bila kontradiktornost koja me povukla da ja istražujem dalje", dodala je Ana u emisiji "Životne priče".
Rekla je da je zadnja istraga kod njenog slučaja je završila u Ministarstvu spoljnih poslova i da ona ima dokaz da su mnoga deca, pa i njeno, po JMBG broju, po DKP rešenju, iznešena napolje i da se tu završio trag o njenom detetu. "Ja od tad tražim svoje dete po celom svetu. Deca su se prodavala, deca se i danas prodaju. Deca su najprofitabilnija roba. Jedno dete može da vredi kao jedan stan u Beogradu. Zavisi gde kad kako, da li ide dete celo ili u rezervnim delovima. Prodaju se organi koji su veoma na ceni. Kada se posebno uzme srce, bubreg, to je toliko veliki novac da ja ne mogu ni da ga izgovorim sad. Krađa beba na prostorima bivše Jugoslavije je zabeležena posle II svetskog rata. Grupe stručnjaka su uradile nekoliko naučnih radova gde je obrađeno 6 slučajeva, deca su se posle rata prodavala zbog toga što smo bili jako siroti, i bilo je puno siročadi i zanimljivo je to da su ti projekti službe bili velika tajna", rekla je.
Ana je rekla da su se deca otimala nepodobnim porodicama ili građanima od kojih tadašnja zemlja je mislila da neće imati neku štetu i ona tvrdi da je to bila politička igra, sve do momenta kada je umro Tito. "Kada se raspala Jugoslavija došlo je i do raspada službi. Najviše su se deca otimala u Bosni i Srbiji. Krađa beba je vrlo kompleksna. Jedno je zanimljivo. Iste rečenice su izgovarane meni u Sremskoj Mitrovici, majci u Nišu, majci u Tuzli, majci u Banja Luci. Što znači da su oni imali iste instrukcije i da su bili obučavani, naravno ne svi. To je radila jedna mala grupa. Ti doktori nisu sa lokalnim stanovništvom imali emotivne veze jer su ih tu dovodili. Žena dođe da se porodi, a nije mu ni školska drugarica, ni rod ni ništa i on može da uradi to što treba da uradi. A treba da uradi da decu isporuči u centar svega, a centar je bio Beograd" rekla je Ana.
Ona je u emisiji pozvala da se jave usvojena deca od posle rata do danas. Dodala je da misli na usvojenu decu koja ne znaju svoje poreklo i da bi to dosta pomoglo organizaciji jer bi možda neki roditelji koji ceo život pate došli napokon do svoje dece. Takođe Srbija ima zakon koji govori da svako dete koje navrši 15 godina ima pravo da zna istinu o svom poreklu.
Ana Pejić je rekla da se prvi put porodila sa sedamnaest godina. "Mene su porodili po sistemu kad te nahvataju, a nahvataju te tako što dođeš na kontrolu, požališ se na nešto i porađaju te pre vremena. Psihološki je lakše reći majci da joj je dete umrlo jer je rođeno pre vremena", rekla je Ana. Kako je dodala, njeno dete je rođeno živo i zdravo, carskim rezom, u sredu, a doktor joj je rekao da će dete da vidi tek u petak, jer je malo i mora u inkubator. Ipak, kako kaže, u petak ujutru joj je rečeno da je dete tokom noći preminulo.
"Kada je došao petak ujutru ušla je vizita i načelnik odeljenja koji mi je rekao da je moja beba preko noći preminula. To je još jedan dokaz o krađi beba. Sve su bebe umirale noću, znači noć je odnela našu decu", priča Ana Pejić. Ona navodi da je noć pogodna za "mutne poslove" jer je noću manje osoblja. "Kleknula sam na zemlju i molila doktora samo jedan minut da je vidim. Rečeno je 'ne'. Mi smo dobijali samo otpusnu listu da idemo kući i da je dete umrlo. Leša nema, oni su nama rekli da će to dete sahraniti. To je kod svakoga bilo bez izuzetka. Kada majka insistira makar sveću da zapali, on kaže 'zapaliću ja za tebe'. Naša deca su krenula i nisu stigla na groblje. Deca su otišla na kapiju i sa kapije su otišla u novi život. Kakav život, to me znamo", kaže Pejić.
Bonus video:
(Espreso / MONDO)