KO ISPLAĆUJE NAKNADU I KO NEMA PRAVO NA NJU? Ovo je SVE što treba da zna SVAKI ZAPOSLENI o BOLOVANJU u Srbiji!

Zaposleni se upućuje na bolovanje kada iz određenih zdravstvenih razloga nije sposoban za rad. Cilj upućivanja jeste lečenje odnosno osposobljavanje za rad uz obavezno pridržavanje uputstava lekara i prepisane terapije. Ukoliko se bolovanje odobrava ili koristi bez postojanja opravdanih medicinskih razloga ili kada se koristi suprotno razlozima i ciljevima zbog kojih je odobreno, govori se o zloupotrebi ovog prava.

Za vreme bolovanja svaki zaposleni radnik, koji je osiguran po osnovu zaposlenja ima pravo da umesto plate prima novčanu naknadu zarade koja iznosi 65 odsto redovne plate, odnosno 100 odsto ukoliko je zaposleni na bolovanje otišao usled profesionalne bolesti, povrede na radu ili dobrovoljnog davanja tkiva i organa.

Ko isplaćuje naknadu?

Za prvih 30 dana bolovanja naknadu zarade plaća poslodavac, a od 31. dana, pa nadalje naknadu zarade zaposlenom licu na bolovanju isplaćuje matična filijala Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje. Ukoliko je zaposleni privremeno sprečen da radi zbog povrede na radu ili profesionalne bolesti, poslodavac je taj koji mora da mu uplaćuje novac sve vreme bolovanja.

Visina naknade

Naknada zarade računaju se na osnovu prosečne plate tokom tri meseca pre onog u kojem je otvoreno bolovanje. Za svaki dan bolovanja dobija se 65 odsto od svoje prosečne dnevne zarade, odnosno cela dnevnica ako je bolovanje otvoreno zbog povrede na radu, profesionalne bolesti ili donacije organa. Ova naknada ne može biti niža od zvanične minimalne zarade u Srbiji. To znači da, ako primaš minimalac, ne dobijaš 65 odsto od minimalca, nego ceo iznos, ali isto tako ma koliko da je plata zaposlenog na bolovanju velika, on ne može dobiti naknadu veću od pet prosečnih plata.

Nakon tri meseca provedenih na bolovanju naknada zarade mora da se uskladi s kretanjem zarada kod tvog poslodavca. Nadalje se usklađivanje vrši mesečno.Što bi značilo da ako je tvoj poslodavac povećao plate,automatski se povećava i naknada zaposlenom na bolovanju i obrnuto, ukoliko je poslodavac smanjio zarade i naknada će biti manja.

Ukoliko privremena sprečenost za rad traje duže od šest meseci, odnosno dvanaest meseci sa prekidima tokom prethodnih 18 kalendarskih meseci, nadležna lekarska komisija upućuje osiguranika na procenu radne sposobnosti.

U slučaju da zaposleni na bolovanju bude upućen na invalidsku komisiju Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, naknadu zarade može da dobija još najduže 60 dana od dana kada su ga uputili. U tom roku trebalo zaposleni na bolovvanji treba da izađe pred komisiju i da ona odluči šta će biti s njim. Komisija može da zaključi da je zaposleni sposoban ili delimično sposoban za rad ili da utvrdi da je on potpuno izgubio radnu sposobnost, i u tom slučaju poslaće ga u invalidsku penziju.

Naknadu zarade zaposleni na bolovanju dobija sve dok traje sprečenost za rad, ali samo dok je u radnom odnosu, tj. za vreme za koje bi obavljao delatnost kao preduzetnik da nije nastupila privremena sprečenost za rad.

Ko nema pravo na naknadu?

Naknadu tokom bolovanja ne dobijaju oni koji su zloupotrebili bolovanje, koji primaju naknadu po nekom drugom osnovu, kod kojih je bolest ili povreda izazvana akutnim pijanstvom ili upotrebom narkotika i koji su na izdržavanju zatvorske kazne ili na obaveznom lečenju od alkoholizma ili narkomanije.

Dokumenta koja su nepohodna da poslodavac dostavi RFZO kako bi dobio novčana sredstva za isplatu naknade zaposlenom su:

1) izjava poslodavca da je dospeli doprinos plaćen, 2) poreske prijave o obračunatim i plaćenim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje na zarade – obrazac PP OD, 3) poreske prijave o obračunatim i plaćenim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje na naknade zarada na teret drugih isplatioca.

Bez podnošenja ovih dokaza kojima se dokumentuje da je dospeli doprinos plaćen, osiguranik, odnosno zaposleni ne može ostvariti svoje pravo na naknadu zarade koju isplaćuje RFZO.

Slučajevi u kojima zaposleni na bolovanju nema prava na naknadu zarade

Zakonom o zdravstvenom osiguranju, članom 84, propisani su slučajevi u kojima osiguranik koji je privremeno sprečen za rad neće imati pravo na naknadu zarade bez obzira na isplatioca:

• ako je namerno prouzrokovao privremenu sprečenost za rad;
• ako je privremena sprečenost za rad prouzrokovana upotrebom alkohola ili upotrebom psihoaktivnih supstanci;
• ako je namerno sprečavao ozdravljenje, odnosno osposobljavanje za rad;
• ako se bez opravdanog razloga ne podvrgne lečenju, osim ako za lečenje nije potreban pristanak predviđen zakonom;
• ako se bez opravdanog razloga ne javi: izabranom lekaru u roku od tri dana od dana nastanka privremene sprečenosti za rad; prvostepenoj lekarskoj komisiji po uputu izabranog lekara i stručno-medicinskom organu u roku od tri dana od dana dobijanja poziva za izlazak pred stručno-medicinski organ;
• ako se za vreme privremene sprečenosti za rad bavi privrednom ili drugom aktivnošću kojom ostvaruje prihode;
• ako bez dozvole stručno-medicinskog organa Republičkog fonda otputuje iz mesta prebivališta, odnosno boravišta ili ako izabrani lekar, odnosno organ nadležan za kontrolu ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja utvrdi da ne postupa po uputstvu za lečenje;
• ako prima naknadu zarade po drugim propisima;
• ako zloupotrebi pravo na korišćenje odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad na neki drugi način;
• ako je na izdržavanju kazne zatvora;
• ako se prema njemu sprovodi mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi i obaveznog lečenja alkoholičara i narkomana u zdravstvenoj ustanovi;
• ako pismeno ne obavesti Republički fond o podnetom zahtevu za pokretanje postupka radi utvrđivanja gubitka radne sposobnosti u roku od tri radna dana od dana podnošenja zahteva.

Osiguraniku naknada zarade ne pripada od dana kada su utvrđene sve gorenavedene okolnosti, za sve vreme dok traju te okolnosti ili njihove posledice. Ako se navedene činjenice utvrde posle započinjanja sa korišćenjem prava na naknadu zarade, odnosno posle ostvarivanja prava na naknadu zarade, isplata naknade se obustavlja, odnosno isplatilac naknade ima pravo na povraćaj isplaćenih sredstava.

Zloupotreba bolovanja od strane lekara

Zloupotreba privremene sprečenosti za rad nastaje i u situaciji kada zaposleni koristi bolovanje u vreme kada nije bolestan odnosno kada simulira bolest a sposoban je za rad. Ovu zloupotrebu može da skrivi zaposleni ali i ordinirajući lekar koji je zaposlenom neosnovano otvorio bolovanje.

Bonus video:

(Espreso / Ozon.rs)