"TO SU BILI NEPOZNATI...": Književnica slala golišave fotke MUŠKARCIMA, a tek šta je PROŽIVELA (VIDEO)

Književnica Dejsi Bjukenon je kao mlada bila veoma nezadovoljna svojim izgledom. Ona je tokom školovanja bila žrtva vršnjačkog nasilja, tako da se vremenom povukla u sebe. Bila je u vezi 3 godine, ali se ona okončala. Tako je sa 26 godina ostala sama, ostavljena i krajnje samokritična.

- Oduvek sam mislila da moje telo nije savršeno. Odrasla sam u sredini gde se se*sualnost nikada nije isticala. Naučena sam da nikada ne treba da ističem svoje telo, za koje sam uvek nalazila gomilu mana. Onda sam instalirala profil na Tinderu. Tamo je bio veliki broj privlačnih muškaraca i još više zavodljivih žena. Znala sam da me niko neće uzeti u obzir ukoliko bih bilo kome poslala svoje prave slike. Mogli bi da me okarakterišu kao neozbiljnu promiskuitetnu ženu, što nikako nisam smela sebi da dopustim - otkrila je spisateljica.

Prednost modernog doba je onlajn komunikacija bez ikakvog pravog kontakta, dok u virtuelnom svetu možete postati bilo ko. Dejsi je tako rešila da zadrži svoj izgled, ali da ulepša svoj lik, a pogotov telo.

- Počela sam da ekperimentišem u fotošopu i sa filterima. Prvo bih satima tražila idealno osvetljenje koje nije ni preslabo ni prejako. Isticala bih grudi kako bi bile što veće, stavljala ruke na bokove i tako prikrivala kukove, dok bih filterima dodavala senzualnije usne i gladila kožu. Potom bih veći deo lica isekla i samo slala polunage fotografije ili one u donjem vešu. Dopisivala sam se sa jednim muškarcem koji je bio očaran mojim slikama. Neprestano je tražio da mu pošaljem još. Počela sam da se dopisujem i sa drugima. Uhvatila sam sebe kako žurim kući sa posla samo da bih se dopisivala sa nepoznatim muškarcima. Oni bi hvalili moj izgled i time hranili moje narušeno samopouzdanje. Vremenom bih preskakala i obroke i ostajala budna do kasnih sati samo da bih uživala u virtuelnom svetu - objasnila je Bjukenonova za medije.

Vremenom je postala zavisna od obrađivanja sopstvenih fotografija, do te mere da nije mogla da zamisli da postavi neku svoju realnu sliku. Za kratko vreme to joj je dalo neki vid potvrde i samopouzdanja, ali kako je vreme odmicalo, više je bilo štete nego koristi.

- Satima bih proučavala svoje obrađene slike i nalazila je sebi gomilu mana. Nisam smela ni da pomislim da se sretnem sa nekim oči u oči pošto sam bila svesna i ubeđena da im se neću svideti kada me vide uživo. To je još više poremetilo moje ionako poljuljno samopouzdanje. Postala sam očajna. Vrhunac je bio kada mi je ukraden telefon. Danima sam čekala da će me neko pozvati i ucenjivati golišavim slikama. Najzad sam shvatila da sam toliko na slikama promenila lični opis da sve i da hoće, niko ih ne bi mogao povezati sa mnom. Na kraju sam upoznala čoveka kome sam se svidela ne zbog tela i lica, već zbog toga kakva sam. I on je pisac. Najzad sam postala srećna i voljena i shvatila sam da je prava sreća u prihvatanju sebe sa svim manama i vrlinama koje to sa sobom nosi - zaključila je ona.

(Espreso/Srećnarepublika)