savet
NAKON PRESAĐIVANJA PAPRIKA MORATE DA URADITE 1 STVAR: Samo tako će RASTI i plod će BITI ZDRAV
Osim paradajza, krastavaca, luka, krompira, većina seljaka sadi i paprike
Najlepše je kada imamo svoje sveže povrće iz bašte.
Osim paradajza, krastavaca, luka, krompira, većina seljaka sadi i paprike.
Ono što je važno jeste kako vam rastu dobro, što malo ko danas zna.
Paprika je cenjena zbog visokog sadržaja vitamina (posebno C), zatim šećera, belančevina, mineralnih soli i dr. Koristi se tokom cele godine, u svežem stanju, i u prerađenom stanju (konzervirana i smrznuta).
Jednogodišnja je biljka iz porodice Solanaceae. Koren je vretenast, razgranat, ali ne ide duboko u zemljište i prilično je slabe usisne moći. Dužina korena zavisi od sorte, ali uglavnom dug je od 50-70 cm. Nadzemni deo je drvenast u donjem delu, visine od 50-200 cm. Cvet paprike može biti pojedinačan ili u grupi, uglavnom je bele boje.
Paprika traži više toplote nego paradajz. Na temperaturi ispod 15 ºC prestaje s razvojem, kao i iznad 36 ºC. Seme počinje nicati na temperaturama iznad 13 ºC, a optimalna je temperatura za rast i razvoj 22-25 ºC. Temperature od -0,3 do -2,5 ºC dovode do uginuća biljke.
Veliki je potrošač vode, što se osigurava padavinama i navodnjavanjem po turnusu 30-40 mm ili 30-40 l/m2. Zbog slabe usisne moći korena, traži češće navodnjavanje. Najbolje rezultate daje na dubokim, restresitim i bogatim humusnim zemljištima, a pH zemljišta treba biti 6,0-6,8.
Nega zasada paprike direktno zavisi od načina gajenja, što znači ako je gajenje na foliji nema kultiviranja zasada. Ako je gajenje bez folije, tada je potrebno 2-3 puta plitko kultivirati zasad i to posle navodnjavanja. Prihranjuje se u gajenju na otvorenom 2-3 puta, prvi put 10 dana posle presađivanja, drugi put pre stvaranja prvih plodova i treći put mesec dana posle drugog prihranjivanja.
(Espreso/Lepa i Srećna)