UŽAS
OVAKO JE IZGLEDAO PRAVI TITANIK: NIJE NI NALIK onome što gledamo NA FILMU, iznenadićete se (FOTO)
Dogašaj iz aprila 1912. godine
Hronologija samog događaja je sada već opšte poznata. Titanik je, pre tačno 111 godina, isplovio iz Sautemptona u Engleskoj i zaputio se ka Njujorku.
Bila je to prva plovidba veličanstvenog broda, ali u svoju prvu luku nikada nije stigao.
U santu leda je udario 14. aprila uveče, negde u severnom Atlantiku, a sledećeg jutra je i potpuno potonuo.
Do danas, to je ostala najveća tragedija nekog mirnodopskog broda.
U to vreme, ovaj brod je bio najveće plovilo na svetu i deo flote od tri gigantska broda iz Olimpijske klase (Olimpik, Titanik i Britanik), koje je napravila kompanija Vajt Star Lajn (White Star Line). Bio je sagrađen u Belfastu.
Tomas Endrjus, njegov tvorac i glavni arhitekta brodogradilišta, takođe je poginuo prilikom nesreće. Sa njim je otišao i Edvard Smit, kapetan broda.
Smrt u ledenoj vodi
Od 2.223 putnika i članova posade, njih 1.517 je poginulo.
Uglavnom su to bili putnici iz treće klase. Poslednja preživela putnica, Milvina Dil, umrla je 2009, u 98. godini. Ona je bila beba kada se sa porodicom ukrcala na Titanik.
Na brodu su se nalazili neki od najbogatijih ljudi na svetu, ali i na stotine migranata iz Velike Britanije, Skandinavije i ostalih delova Evrope, koji su tražili bolji život u ,,obećanoj zemlji".
Posadu je činilo 885 članova. Čak 40 odsto posade je bilo iz Sautemptona.
Plate su bile šarolike. Kapetan Smit je dobijao 105 funti nedeljno (oko 10.000 funti u današnjem novcu), dok su stjuardese zarađivale blizu četiri funte (350 današnjih funti) za jednu sedmicu.
Ipak, manje plaćeni radnici su dobro zarađivali i od napojnica putnika iz prve i druge klase.
Muškaraca je bilo više, nekih 66 odsto.
Dece je bilo najviše u trećoj klasi, njih 107.
Titanik je bio dugačak 269, a širok 28 metara. U visinu je išao do 32 metra.
Bio je težak više od 46.000 tona. Imao je 10 paluba, od kojih su osam koristili putnici.
Imao je tri motora koji su, kombinovano, proizvodili oko 46.000 konjskih snaga. Oni su sagorevali ugalj, kojeg je na brodu bilo oko 7,6 hiljada tona.
Na hranjenju broda ugljem, radilo je čak 176 vatrogasaca i ložača.
Svakog dana, brod je u okean izbacivao 100 tona pepela.
Na Titaniku se nalazilo 16 dizalica spremnih da u more spuste ukupno 48 čamaca za spasavanje.
Na brodu je, ipak, bilo samo 20 takvih čamaca, od kojih su četiri bila neupotrebljiva.
Ukupan kapacitet čamaca je bio dovoljan samo za 1.178 putnika, ali ni oni nisu bili puni zbog haosa na palubama tokom evakuacije.
U trenutku kada je brod kolabirao u okean, na njemu je još bilo više od 1.000 ljudi. Prvi brod koji je Titaniku stigao u pomoć bila je Karpatija.
Tako je spaseno 705 putnika.
Ledena santa
Sudar i naknadno potonuće su se desili relativno brzo. Frederik Flit, stražar i osmatrač mora koji je bio na dužnosti, primetio je ledeni breg u 11.40 uveče po brodskom vremenu.
Momentalno je obavestio komandni most koji je istog trenutka naredio da se brod usmeri ka obilaženju sante i da motori zaustave napredovanje.
Već je bilo kasno za bilo kakav manevar.
Titanik je bokom udario u led i tako je nastalo nekoliko rupa ispod samog gaza broda. Ukupno pet komora je bilo probijeno, a voda je pohrlila u unutrašnjost broda.
I ponovo je sve bilo jasno u trenutku - konstrukcija je bila takva da je dozvoljavala proboj u samo četiri komore.
Titanik, koji je još dok je bio u brodogradilištu dobio nadimak ,,Nepotopivi", već je bio osuđen na potonuće.
Krenuo je pramcem ka dubini, a voda je počela da se preliva u neoštećene odeljke. Posada nije bila pripremljena na ovakav sled događaja.
Broj čamaca za spasavanje je bio dovoljan samo za polovinu ukrcanih putnika, ali čak ni taj kapacitet nije bio popunjen.
Zbog panike, čamce su počeli da spuštaju pre nego što su bili popunjeni.
Ipak, protokol po kojem su na čamce prvo ukrcavane žene i deca je bio poštovan, tako da su na palubi ostali uglavnom muškarci.
Putnici treće klase su bili ostavljeni da se sami snalaze.
(Espreso/BBC na srpskom)