ŠTA SE DEŠAVA SA NAŠOM PRIVREDOM POSLE POPLAVA? Koliko smo novca izgubili i da li se može rešiti OVAJ PROBLEM

U Srbiji se posle poplavnog talasa sagledavaju razmere štete na regionalnoj i lokalnoj infrastrukturi, objektima javne namene, porodičnim stambenim objektima i na poljoprivrednim usevima. Vlada Srbije usvojila je juče Odluku o proglašenju elementarne nepogode u 56 gradova i opština zbog nedavnih poplava. Biće formirana Radna grupe za koordinaciju aktivnosti na saniranju posledica poplava i pripremi državnih programa pomoći i obnove, kojim će biti precizirana potrebna finansijska sredstva za saniranje štete.

I dok se procenjuje pričinjena šteta, sagovornici Euronews Srbija kažu da je ona mogla biti unamenjena da su preduzete preventivne mere za situacije za koje smo već 2014. postali svedoci da nam se mogu događati.

Upozoravaju da u praksi ne održavamo dovoljno dobro ceo taj sistem, odnosno nedovoljno dobro čistimo korita reka, imamo problem sa odlaganjem otpada u korita reka, nasipi nisu dovoljni, i predlažu izradu karti ranjivosti na poplave i na suše.

Koje poljoprivredne kulture su najugroženije?

Mnoge oranice su stradale od nedavnih poplava, a u Privrednoj komori Srbije navode da je rano proceniti u kojoj meri je ugrožen rod jer je tek počela berba, a do žetve pšenice je ostalo dve nedelje, pa postoji mogućnost da se isušivanjem zemljišta dobar deo štete i sanira.

Ističu da je voda dobrodošla i potrebna u voćarskoj proizvodnji, ali da kada je velika vlaga može na tim proizvodima, kao i kod nekih ratarskih kultura, da dođe do razvoja gljivičnih i drugih bolesti.

Aleksandar Bogunović iz Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju PKS kaže za Euronews Srbija da zbog velikih vlaga imamo i problem pucanja ploda kod trešnje i višnje, čiju berbu očekujemo.

"Dobar deo posledica može da se spreči pravovremenim tretmanom različitim hemijskim preparatima kada govorimo o voćarstvu. To je dovelo do toga da smo imali intenzivnije primene hemijskih sredstava, to je sigurno dovelo do toga da je povećana cena proizvodnje tako da možemo očekivati višu cenu i voća pa i povrća ove godine. Verovatno će biti nekog umanjenja roda, neće sve voćke isto proći, verovatno ćemo imati manji prinos što znači manje roda na tržištu. Vrlo je realno da možemo da očekujemo neke veće cene", rekao je za Bogunović.

Bogunović je, međutim rekao, da je nekim ratarskim kulturama ova voda jako dobro došla kao što su kukuruz, soja i suncokret i sigurno će doprineti boljem prinosu kultura.

"Tamo gde je još zemlja pod vodom sigurno da će biti totalna šteta, nema ni vremena za presejavanje nekom novom biljnom vrstom. Tu ćemo imati najverovatnije velike štete. Nisu to tako velike površine u odnosu na celu Srbiju, s obrizom na to da mi kukuruz gajimo na preko 900.000 hekatra, ocekujemo dobar rod. Ista je situacija kod suncokreta, repe", kaže Bogunović.

Problem sa pšenicom je, kaže, što je ona već u kasnoj fazi, još nekoliko dana je ostalo do početka žetve i već se vidi da ćemo u onim predelima koji su bili pod vodom imati problema sa poleganjem. Bogunović, međutim, navodi da možda šteta na pšenici neće biti tako velika.

"Kod svih ostalih kultura veliki problem je vlaga, ceo maj smo imali samo tri dana bez padavina, do polovine juna svaki dan padala je kiša. Pojavila se i žuta rđa koju smo imali 2014. kada smo imali poplave. Specifična je, brzo se širi umanjuje dosta prinos. Oni koji nisu na vreme zaštitili svoje useve imaće veliku štetu. Očekivali smo jako dobar rod ove godine, bolesti će kod pšenice napraviti štetu, znaćemo kada bude žetva, sada je rano za prognoze o tome koliko je to umanjenje", rekao je Bogunović.

"Produžene kišne epizode i nova nedaća - dugotrajnija i sušna leta"

Stručnjaci kažu i da ova godina nije uobičajena, čak se može reći da je hidrološki atipična, ali će biti vrlo slična onim godinama koje nas po klimatskim modelima i prognozama čekaju do kraja ovog veka.

"Imaćemo manju količinu snežnih padavina, to je ove godine bio slučaj, imaćemo produžene kišne epizode koje će dovesti do poplavnih talasa, i vrlo moguće da nas nakon ovoga čeka nova nedaća, a to je po tim klimatskim prognozama, dugotrajnija i sušna leta koja kasnije mogu da uslove probleme u nedovoljnoj vlazi za poljoprivredne kulture, probleme u vodosnabdevanju. Ove godine smo svedočili jednom takvom scenariju koji nas možda čeka u budućnosti i za koji moramo mnogo bolje da se pripremimo", rekao je za Euronews Srbija Zoran Stevanović sa Rugarsko-geološkog fakulteta.

Smatra i da moramo da menjamo prognostičke modele, jer često čujemo da su ovo stogodišnje vode, pa nam se te stogodišnje vode po treći i četvrti put ponove.

Da bi neko matematički ili statistički izračunao šta su stogodišnje i hiljadugodišnje vode, kaže Stevanović, on uzme niz od svega 20 ili 30 godina istorijskih podataka o kiši i na osnovu njih projektuje i predviđa šta nam se može dogoditi, a u te podatke treba da uđu i visina nasipa i širina rečnog korita.

"Tu se mora menjati princip u kome ulazni podaci moraju da budu bazirani na ovim katastrofičnim situacijama koje će nam se, nažalost, verovatno ponavljati u budućnosti", rekao je Stevanović.

Šta može i kako da se popravi u poljoprivredi?

Bogunović je rekao da je rad komisija koje popisuju štetu intenzivan i da treba prvo utvrditi kolika je šteta, na kojim kulturama i kakva.

"U 56 opština i gradova proglašena je vanredna situacija, nije u svim ista poljoprivredna proizvodnja u smuslu kultura koje se gaje, niti je ista šteta u svi tim regionima. Svi proizvođači je trebalo da primene punu agrotehniku, oni koji su je primenili u pravo vreme i na pravi način neće imati velike štete ako nema fizičkih šteta. Oni mogu da očekuju dobre prinose. Sasvim sigurno je bitan naredni period, ako budemo imali dobro vreme u narednom periodu, moći će da se poprave neke od nastalih šteta", rekao je Bogunović.

On je naveo da smo imali i ranije poplave ali da smo tada mogli da radimo presejevanja kultura. Dodaje da je sada kasno za to kad je reč o pšenici i kukuruzu. Bogunović je naveo da je ovogodišnji budžet za poljoprivredu rekoordani i da ne zna koja bi adekavatna podrška.

"Neko nije osigurao svoje useve, imamo i podsticaje države, mera koja ima sve veću primenu ali još nedovoljno. Nismo naučili lekciju da jedan od osnovnih inputa koje treba da uradite jeste da osigurate useve ako ste ozbiljan proizvođać", kaže Bogunović.

Kako povećati otpornost na poplave?

Stevanović je rekao da ono što može uraditi jeste proširivanje korita reka, nadvišenje nasipa i preventivne mere u smislu da se ta korta reka održavaju.

Smatra da propisi nisu toliki poblem jer je u njima jasno ko je odogovoran za izgradnju nasipa, čišćenje i održavanje obala i korita.

"Ne održavamo u praksi dovoljno dobro ceo taj sistem, nedovoljno dobro čistimo korita reka, imamo problem sa odlaganjem otpada u korita reka, nasipi nisu dovoljni, imamo i stručni problem, malo se vodi računa o tome da bi trebalo da se urade adekvatnije geološke podloge, a to znači da izgradimo karte ranjivosti na poplave i na suše", rekao je Stevanović.

Na pitanje koja su područja najviše ugrožena od mogućih poplava, Stevanović je naveo da su to područja koja imaju neadekvatnu geološku podlogu da prime vode od padavina.

"To je tzv. infiltracija voda od kiše, recimo u istočnoj Srbiji gde je veliko raspotranjenje karsta ili u zapadnoj Srbiji. Karst je sredina koja može da primi veliku količinu vode, da je infiltrira, naravno ona je kasnije ispusti ali je bar taj momenat reakcija podzemlja takav da se može prevenirati i mogu se na neki način amortizovati ti veliki poplavni talasi od nadošlih kiša i bujaca. S druge strane, u nepropusnim srednama ili slabo propusnim, voda se sliva sa površine terena, pojačava se oticaj i mi geolozi vrlo dobro znamo koje su to podloge. Nažalost, to se vrlo malo koristi u načim prostornim planovima", rekao je Stevanović.

Bonus video:

(Espreso/Euronews Srbija)