DA LI ZNATE ŠTA JE "BEBI BLUZ"? O ovom stanju i njegovim SIMPTOMIMA se NEDOVOLJNO PRIČA, a moralo bi!

Rođenje deteta je verovatno najradosniji događaj u životu roditelja. Nakon dugog perioda iščekivanja i brige hoće li trudnoća i porođaj proteći kako treba, dolazak prinove u porodicu je uzbudljiv, lep i čaroban trenutak.

Nakon izlaska iz bolnice i dolaska kući gde roditelji ostaju sami sa bebom vrlo često početni entuzijazam i euforija ustupaju mesto umoru, iscrpljenosti i nervozi, a ponekad su praćeni anksioznošću, emotivnom preosetljivošću, tugom, čak i plačem, naizgled bezrazložnim.

Procenjuje se da oko 75% žena nakon porođaja prolazi kroz ovakvo stanje duha i emocija kod mladih mama, a stručnjaci ga nazivaju bebi bluz (baby blues) ili postporođajna tuga. Moglo bi se reći da je u pitanju sasvim prirodna reakcija na novonastale okolnosti, pa ga ne bi trebalo svrstavati među bolesti.

U okviru panela “Emocionalni izazovi prvih dana roditeljstva o kojima se malo priča“ svoje mišljenje o ovoj temi, ali i savetima kako da roditelji prevaziđu stres i uzburkane emocije koje se dešavaju nakon rođenja deteta govorili su dr Oliver Vidojević, psihijatar na Institutu za mentalno zdravlje, dr Mirjana Mićović, pedijatar u Domu zdravlja Stari grad kao i Olivera Damnjanović, patronažna sestra koja je iznela svoja iskustva sa terena.

Važno je napraviti razliku između bebi bluza i postopođajne depresije koja se ređe javlja kod porodilja, a o tome koji su simptomi jednog i drugog stanja to jest kako ih razlikovati, govorio je psihijatar, Oliver Vidojević.

Postoporđajno tugovanje je normalan proces. Često ga nazivaju i "sindrom trećeg dana" jer se vrlo brzo razvija nakon porođaja, najčešće izlaskom iz bolnice i predstavlja kulminaciju svega onoga što prethodi porođaju jer je i sama trudnoća stanje koje utiče na psihologiju i fiziologiju žene. Postoporđajno tugovanje je zapravo fenomen tugovanja za onim što je bilo pre porođaja", smatra doktor Vidojević.

Prema rečima psihijatra, ovo stanje uglavnom traje do dve nedelje i uključuje simptome poput napetosti, uznemirenosti, potištenost i uzrujanost zbog brige o bebi. Dodao je i da još jedna stvar otežava stanje majke.

"Osim što je beba u centru pažnju, fokus okoline je i na majci. Pažnja prema majkama u našem društvu je različita, nekad pomažu dok nekad smetaju. Danas se uglavnom podrazumeva da se odnos sa bebom gradi spontano te da majke odmah uspostave vezu sa čedom, ali to je zabluda jer se taj proces dešava korak po korak", dodaje dr Vidojević.

Kao najvažniju pomoć majkama koje prolaze ovakvo stanje psihijatar je naveo podršku i razumevanje. Prema njegovim rečima ovo je stanje koje je sasvim normalno i dešava se kod većine mama.

Doktorka Mirjana Mićović koja je pedijatar u Domu zdravlja Stari grad osvrnula se na takozvani "majčinski instinkt" i objasnila da se on ne stvara uvek odmah po rođenju bebe nego postepeno te da mame koje se odmah ne "zaljube" u svoje dete ne znači da su one loše mame.

Potrebno je vreme da bismo se upoznali sa svojim detetom. Dok je beba pod maminim srcem 9 meseci suočava se sa svim maminim strahovima i strepnjama, sa dobrom ili lošom situacijom u kući. Žene u trudnoći inače imaju izuzetno emocionalno napet period koji ne može a da se ne odražava na ono što će se kasnije dešavati kada se beba rodi", kazala je doktorka.

Doktorka Mićović naglasila je i značaj toga da mame u periodu kada su se tek porodile ne smeju da zaborave na sebe, a objasnila je i važnost zdravog međupartnerskog odnosa.

"Na bebu se odražava sve. Kada je mama dobro i beba je dobro, tako važi i za tatu ali i za odnos između tate i mame. Praksa je pokazala da će roditelji biti emocionalno stabilniji ako imaju dovoljno edukacije, podrške i da prihvate da svaki izazov može da se prevaziđe i da uvek mogu u svojim lekarima, pedijatrima, patronažnim sestrama da nađu podršku, dok najveću podršku mogu da pronađu međusobno", dodala je.

Kao osoba koja je svakodnevno na terenu i u direktnom je kontaktu sa porodicom koja ima prinovu u kući, patronažna sestra Olivera Damnjanović otrkila je koliko često vidi tugu, razdražljivost i neraspoloženje ali i šta joj kažu roditelji prilikom prve posete.

Čim otvorite vrata porodice vi osetite buru osećanja. Tu su prvo naravno radost, sreća i ponos, a ondaosetite zabrinutost i brigu. Roditelju uvek imaju milion pitanja na koje ne znaju odgovore, tako da je uloga patronažne sestre jako velika. Mi smo tu da saslušamo porodicu, da im damo prave savete da mama, beba i tata treba da budu jedan tim", objasnila je Olivera.

Kao edukator, Olivera Damnjanović je za kraj naglasila važnost škole roditeljstva koja će da osnaži i učvsrtvi porodicu.

(Espreso)