paŽnja
STRUČNJACI OTRILI ZAŠTO NIKAD NE TREBA DA ČUPATE SEDE DLAKE: Ne igrajte se, evo kakav PAKAO VAM SLEDI
Zatim su uporedili sede delove s delovima u boji kako bi videli razliku
Iako se čupkanje pojedinačnih sedih vlasi koje povremeno primetite u kosi može činiti kao dobra ideja, stručnjaci kažu da je to sasvim pogrešno i može voditi do ozbiljnih nepopravljivih posledica.
Frizerka Dženifer Korab vlasnica je salona Renaissance u Hillsborou u NJu Džersiju. Ističe da čupanjem vlasi oštećujemo folikul dlake.
– Čupanje pojedinačnih vlasi može uzrokovati veliku štetu folikulima dlake, a to može dovesti do infekcije ili čak ćelavih mrlja na vlasištu. Možda činite više štete nego koristi – upozorila je Korab.
– Čupanje jedne sede vlasi uzrokuje da nekoliko drugih iskoči umesto nje. S vremenom kosa prosečnog pojedinca postaje sve tanja, čak i bez čupanja vlasi. Kao rezultat toga, ljudi koji čupaju kosu ubrzaće brzinu proređivanja kose. Ako vam čupanje postane navika kada imate manje od jedan posto sedih, za nekoliko godina ćete imati manje kose jer će vam tada 10 posto vlasi osedeti – ističe Van Klark.
Sede vlasi nastaju zbog toga što folikul ne proizvodi melanin, a time i boju. Reč je o prirodnom procesu uzrokovanom starenjem, a ponekad i stresom. Upravo su to tokom 2020. godine dokazala i naučna istraživanja. Naučnici sa Univerziteta Columbia takođe su otkrili da se proces može obrnuti u kosi koja je tek nedavno osedela zbog stresa. Jednostavnije rečeno, smanjenje stresa moglo bi sprečiti stvaranje sedih, smatraju naučnici i nadaju se da bi mogli da razviju lekove koji bi dodatno sprečili neželjeni proces.
Studija je pokazala da se dlake s celog vlasišta mogu iz sedih vratiti u one s bojom, pa čak i kad je reč o bradi i stidnim dlakama.
U studiji iz 2020. koja je otkrila da se može poništiti proces koji vodi do sedih, naučnici sa Univerziteta Columbia otkrili su da su u tome ključni proteini. Proučavali su vlasi kose na isti način na koji proučavaju godove. Na taj način mogli su da ustanove koji se sve proteini nalaze u vlasima, a naročito u kojim delovima vlasi.
Zatim su uporedili sede delove s delovima u boji kako bi videli razliku.
– Analizom proteina utvrdili smo da je pojava sedih obeležena pojačanom regulacijom proteina povezanih s energetskim metabolizmom, mitohondrijima i antioksidativnom obranom – objasnili su autori istraživanja.
Ta regulacija može biti podstaknuta povećanom nivoom stresa. Boju dlakama daje melanin u posebnim ćelijama. Melanin je ista hemikalija koja koži daje različite tonove, pa ljudi s više melanina imaju tamniju kožu. Isto važi i za kosu.
Opsežno istraživanje objavljeno na internetu kao pretpostavka i trenutno u fazi recenzije za objavljivanje u časopisu detaljno je opisalo kako vlasi sede.
Naučnici su voljnim volonterima čupali vlasi s glave i stvorili novu tehniku snimanja koja otkriva pigment u celoj vlasi, od baze do vrha.
NJihova nova metoda analize slična je proučavanju godova drveća, gde je deo povezan s određenim vremenskim razdobljem, kažu naučnici.
Za drveće, godina je u korelaciji s drugim prstenom rasta. U kosi svaki mesec raste jedan centimetar.
‘Koristeći ovu metodologiju, sličnu dendrohronologiji gde godovi stabala predstavljaju protekle godine, dužina kose odražava vreme, a stabljika kose se promatra kao fizička vremenska lestvica čije je područje u blizini vlasišta nedavno proizveo folikul dlake, a gde je kosa vrh predstavlja nedelje do mesece u prošlosti, u zavisnosti od dužine stabljike kose’, pišu istraživači u svojoj studiji.
Istraživači su procenjivali količinu melanina – koji kosi daje boju – i koji su proteini prisutni u različitim delovima vlasi. Očekivali su pojavu sedih pri dnu kod korena, a ne pri vrhu vlasi. Međutim, kada su uzeli gotovo 400 vlasi 14 učesnika studije, otkrili su suprotno. Neke su dlake bile sijede pri vrhu, ali obojene pri dnu.
To, objašnjavaju naučnici, znači da je kosa osedela, a potom je neobjašnjivo prestala da sedi i vratila je u normalnu boju. Koristeći stopu rasta kose, mogli su tačno da prate u kojem trenutku su pojedincima posedeli vrhovi kose, prenosi 24sata.
(Espreso/Krstarica)