EVO ZAŠTO BELI LUK SMETA NEKIM LJUDIMA: Dr Perišić otkrio kako je NAJZDRAVIJE da se on jede, NEĆETE VEROVATI

Beli luk je od davnina korišćen i kao hrana i kao lek. Spada u namirnice koje i pored neospornih dokazanih zdravstvenih prednosti prate oprečna mišljenja i navike: neki ljudi će vam se zakleti da boljeg prirodnog antibiotika nema i da upravo njemu duguju dobro zdravlje, a drugi, pak, da ne mogu narodski rečeno, ni da ga "primirišu".

Beli luk: najčešće greške i zablude koje pravimo, pa nam smeta

Mnogi bi beli luk zbog zdravlja želeli da konzumiraju, ali im smeta jak miris, ili im jednostavno na želudac „padne“ teško. Istina, sluznicu želuca više može da iziritira crni luk, ali se ljudi često žale i na beli. Šta raditi da se pronađe neki kompromis, da zdravlje ne trpi, a da nema iritacije?

– Sve se može jednostavno rešiti tako što ćemo promeniti navike i naučiti pravila. Ljudi jedu beli luk kao svako drugo povrće: pojedu više češnjeva odjednom, čak i više puta na dan. To nije dobro, jer preterivanje u količini neće obrok učiniti zdravijim, samo može da smeta. Odraslom čoveku za prevenciju prehlade ne treba više od jednog češnja dnevno, i to u sirovom obliku, na primer u salati – kaže u razgovoru za portal Eklinika profesor dr Vojislav Perišić, gastroenterolog.

Tajna maksimalne iskoristljivosti uz trik o minimiziranju jakog mirisa i ukusa

Kako možemo najviše dobiti od belog luka?

– Tako što ćemo ga skuvati. Ni to ne treba činiti sa velikim količinama i beskonačno dugo, već na samom kraju pripreme obroka. Tako se neće značajno promeniti ukus hrane kojoj smo luk dodali. Povući će se dovoljnih hranljivih sastojaka, a neće doći do iritacije želuca ni jakog mirisa i ukusa koji mnogima smeta. Kratkim kuvanjem će sumporna jedinjenja koja su „krivac“ za jak miris kuvanjem ispariti – objašnjava profesor Perišić, koji i svoj naučni rad i lekarsku praksu temelji isključivo na rezultatima kliničkih studija.

Koja su najvažnija korisna svojstva belog luka

Šta je to što beli luk čini, kako kažu, najjačim prirodnim antibiotikom koji nas štiti od virusa? Gastroenterolog odgovara:

– Najveća vrednost belog luka je velika količina antioksidanasa koji se u njemu nalaze. Sledi jako antigljivično (kod kandide na primer) i antitrombotično dejstvo, naznačajnije kod razbijanja plakova u arterijama i sprečavanja ateroskleroze. Beli luk obiluje važnim jedinjenjima kao što su cink, selen i mangan. Mangan takođe pomaže kod prevencije kardiovaskularnih bolesti. To su samo neki od razloga zašto bi beli luk trebalo svakodnevno uvrstiti u ishranu. Kao dodatak ishrani, beli luk pojačava odbrambene sposobnosti organizma i neutrofilnu aktivnost belih krvnih zrnaca.

Da li su jednako zdravi beli luk u glavicama i mladi?

Prolećna i letnja pijaca nude nam bogatstvo zdravih izbora ako pričamo i o belom luku. Profesor Perišić kaže da je najbolje birati onaj domaće proizvodnje. Mađutim, napominje da nećemo pogrešiti i ako umesto njega, posebno ako spadamo u grupu ljudi kojima smeta jak miris, uzmemo i mladi beli luk ili praziluk i dodaje:

– Umesto da se jede u češnjevima kako je to tradicionalno, jednako je zdravo iseckati u salatu mladi beli luk u struku ili praziluk. Tako će se izbeći zamka jakog, za neke ljude oporog mirisa zbog koga ga ne jedu a dobićemo iste korisne sastojke. Zanimljivo je da praziluk uz identično jako antioksidansno dejstvo može da poboljša i probavu, posebno ako mu u kuvanju dodamo prokelj.

Način pripreme je ključan, a da li škodi deci

Kome beli luk odgovara koristi ga na različite načine, pa ga vrlo često i nekritično dodaje „svemu i svačemu“ u svim oblicima i količinama. U pripremi hrane najčešće i pravimo greške, ne samo u količini već i načinu kako namirnice pripremamo.

– Podsećam da beli luk nikako ne bi trebalo predugo termički obrađivati (kuvati), jer tako gubi maksimum zdravstvenih koristi. Idealno je izgnječiti češanj, pa isceđenu tečnu masu dodati u već skuvano jelo. Kuvajte ga sa varivom ili onim što ste pripremili ne duže od pet minuta. Tako neće promeniti strukturu svojih aktivnih hemijskih jedinjenja. Ovako pripremljen ne škodi ni deci – naprotiv, poželjno ga je u manjoj količini (četvrt jednog češnja) dodati u skuvani obrok za decu stariju od sedam meseci. Odličan je za pojačavanje apetita, kao i za laktaciju. Ako dojilja dnevno pojede samo jedan češanj, laktacija će biti višestruko pojačana – razjasnio je neke nedoumice u vezi sa ovom namirnicom profesor dr Vojislav Perišić u razgovoru za eKlinika portal.

(Espreso/Eklinika)