LETI SE OD HRANE NEĆETE OTROVATI JEDINO U OVOM SLUČAJU: Jaja, meso i mlako morate ČUVATI OVAKO

Pri visokom temperaturama stvaraju se uslovi u kojima se lako razmnožavaju opasni mikroorganizmi u namirnicama. Trovanje hranom naročito je opasno kod dece i trudnica.

Da bi od trovanja zaštitili mališane i sebe, potrebno je da budemo jako oprezni i da poštujemo određena pravila o higijeni. Važno je strogo voditi računa o nabavci i načinu pripreme hrane, pre svega one koja je tokom leta najlakše kvari. U tu grupu spadaju jaja, sveže meso i riba, mleko i mlečni proizvodi, ali i voće i povrće.

Nabavka, čuvanje i priprema jaja

Jaja je potrebno čuvati na nižim temperaturama. I u trgovinskim radnjama ona treba da se drže na hladnijem mestu, jer jedino tako njihov rok trajanja može da bude duži. Kod kuće ih obavezno držite u frižideru. Prilikom pripreme vodite računa da budu dobro termički obrađena. Maloj deci nikako nemojte davati rovita jaja, već isključivo tvrdo kuvana, pečena ili pržena. Rovita jaja se ne preporučuju za konzumiranje ni odraslim osobama, naročito ne leti.

Pravila za čuvanje svežeg mesa

Sveže meso je najbolje pripremati odmah ili najduže 2-3 sata nakon kupovine. Međutim, ako vam je meso potrebno za kasnije, trebate ga odmah odložiti u frižider. Najbojle je čuvati ga na temperaturi između 1 i 4 stepena celzijusova. U frižideru je meso bezbedno najduže 48 sati, a nakon toga se može čuvati zamrznuto. Duboko zamrznuto meso (-18 stepeni) treba iskoristiti u periodu od 6 do 12 meseci od trenutka zamrzavanja, što će zavisiti od vrste mesa. Kada ga jednom odmrznete, morate ga pripremiti ili baciti. Nikako ga nemojte zamrzavati ponovo.

Pri kupovini mesa vodite računa o njegovom izgledu, boji i mirisu. Sveže meso treba da bude suve ili blago vlažne površine, čisto, bez prisustva bilo kakvih znakova prljavštine ili još gore plesni. Boja mesa na preseku treba da bude karakteristično crvenkasta, tamnijih ili svetlijih nijansi, što zavisi od vrste mesa. Tamnija su junetina i govedina, a svetlija svinjetina i teletina. Ukoliko primetite bilo kakve promene kada je boja u pitanju, sivo-zelenkaste i bakarne nijanse, takvo meso nemojte kupovati. Struktura mišićnog tkiva treba da bude čvrsta, jer je u suprotnom reč o mesu koje je počelo da se kvari.

Ukoliko pazarite mleveno meso, inisistirajte u mesari da vam ga samelju na licu mesta. Mesa koja su ranije samlevena nemojte kupovati, bez obzira što se nalaze u rashladnoj vitrini i što vam prodavci tvrde da je taze samleveno.

Riba

Još jedna lako kvarljiva namirnica je svakako i riba. I ona se, kao i meso, može u svežem stanju čuvati najduže 48 sati na temparaturi od 0 do 3 stepena. Posle toga je zamrznite i čuvajte na -18 stepeni i to najduže 6 meseci. Isto kao i kod mesa, kada jednom odmrznete ribu, nipošto je nemojte zamrzavati ponovo. Ribu nabavljajte isključivo u pouzdanim ribarnicama u kojima je nivo higijene na najvišem nivou.

Mleko

Obzirom na specifičnost svog sastava, mleko predstavlja veoma pogodnu namirnicu za razvoj štetnih mikroorganizama. Zato se nad njim i vrši stroga kotrola zdravstvene ispravnosti. U zavisnosti od načina obrade, zavisiće i način skladištenja mleka.

Pasterizovano mleko može se čuvati na temperaturi od 1 do 4 stepena, a pre upotrebe potrebno je da ga skuvate. Pri nabavci, vodite računa da je i u prodavnici stajalo u frižideru, kao i o datumu proizvodnje koji je utisnut na ambalaži.

Dugotrajno ili sterilizovano mleko ima rok trajanja nekoliko meseci, ali se nakon otvaranja tetrapaka mora čuvati u frižideru, tri, najduže četiri dana.

Kiselo mlečni proizvodi, poput jogurta, kiselog mleka, pavlake ili kefira nakon otvaranja pakovanja mogu ostati u frižideru najduže 7 dana. Kada je reč o sirevima, njihov rok trajanja može biti različiti, zavisno od vrste, ali se sve vrste, bez izuzetka, takođe čuvaju u frižideru.

U lako kvarljive namirnice ubrajaju se i mlečni sladoledi, jedna od omiljenih poslastica dece tokom vrelih letnjih dana. Najbezbedniji za konzumiranje su kupljeni, fabrički proizvedeni sladoledi, čija se proizvodnja i skladištenje strogo kontrolišu.

Voće i povrće

Većinu sadržaja svežeg voća i povrća čini voda, zbog čega treba da se jede što svežije, najbolje tek ubrano. Sveže voće i povrće se tokom leta veoma brzo kvari, upravo zbog velike koncentracije vode u svom sastavu, i postaje mikrobiološki kontaminirano.

Određene vrste voća, kakve su recimo jabuke, kruške ili citrusno voće, mogu se čuvati više dana i na sobnoj temperaturi. Međutim, kada je reč o jagodičastom i bobičastom voću, ono se veoma brzo kvari na višim temperaturama, pa ga je potrebno što pre nakon branja ili kupovine staviti u frižider.

Voće i povrće obavezno pre konzumiranja dobro operite. Ovo se naročito odnosi na kupljeno voće i povrće, jer se danas ono prska raznim opasnim otrovima. Ako ga uzgajate sami, izbegavajte prskanje, ali čak i ako nije prskano, takođe je neophodno oprati ga pre upotrebe.

(Espreso/Mojedete)