BRUKA KOMŠIJA - OPET PRISVAJAJU ĐOKOVIĆA: "Uvek sam tvrdio da sam Hrvat jer Srbi NIKAD nismo bili!"

Ceo svet je odao priznanje Novaku Đokoviću nakon što je osvojio rekordni 23. grend slem. I region je ponosan na njegove istorijske uspehe, u šta su se mediji uverili tokom vremena provedenog sa Goranom Ivaniševićem u Umagu, Rovinju i Puli, samo tri dana posle trijumfa na Rolan Garosu.

Ali, uvek će biti onih koji će pokušati da istaknu nešto drugo i sami se koliko-toliko okite Noletovim podvizima.

Pojedini mediji i kvaziistoričari u Hrvatskoj su poznati po tome što svojataju Nikolu Teslu (iako su Ustaše pokušale da mu ppobiju i zatru celu familiju), Iva Andrića, pa čak i Marka Pola i Bobija Fišera.

Sada je izvesni Stjepan Meleš iz 'Večernjih novosti' to pokušao tekstom sa naslovom: Objašnjeno porijeklo Novaka Đokovića: 'Uvijek sam tvrdio da sam Hrvat jer Srbi nikad nismo bili'.

Naravno, tek kasnije Meleš objašnjava da su ovo reči Đokovićevog dede sa majčine strane, Zdenka Žagara (85), koji živi na beogradskoj Čukarici.

On je u intervjuu za Novu.rs 2020. rekao:

- Ja sam po nacionalnosti Hrvat i rođen sam u Vinkovcima. Moja bivša supruga, Novakova baba, takođe je rođena u istom mestu. Tamo smo se našli i upoznali. Bili smo oficiri koji su došli na službu. Ja sam došao u Beograd, ona je još pohađala školu, pa smo se posle venčali kada mi se pridružila. Tako se rodila Dijana, pa Sanda. Uvek sam govorio da sam Jugosloven ili Hrvat, Srbin nikad nisam bio.

Dalje je Zdenko objasnio više, ali to Meleš nije pomenuo:

- Dijana je rođena u Beogradu i tu je odrasla. O Noletu tek da ne pričam. Njemu je i otac Srđan Srbin. Zapravo, pitanje je koliko ima i crnogorske krvi, ima tu malo mešavine. Normalno je da će biti više priklonjen Srbima i ja nemam ništa protiv toga. Ne bi bolje prošao u životu ni da se pradstavlja kao Hrvat. Ni to niko ne bi prihvatio. Isto bi ga svojatali. Pre nekoliko meseci zvala me je jedna rođaka koja živi u Vinkovcima da me pita gde je Dijana rođena. Znači, u Hrvatskoj se raspravlja o tome.

Podsetimo, ovo nije prvi pokušaj Hrvata da prisvoje Đokovića. Slično su pokušali i neposredno nakon sage sa pritvorom i deportacijom u Australiji.

Tada je hrvatski akademik Ranko Matasović, profesor na Odseku za lingvistiku zagrebačkog Filozofskog fakulteta predložio da Hrvatska pod hitno donese "zakon o sportskom nasleđu" i prisvoji Novaka Đokovića.

- Novak je staro hrvatsko ime, a Đokovićevi deda i baba su iz Vinkovaca - "objasnio" je Matasović, a preneo večernji.hr.

Ovo je zamišljeno kao odgovor na donošenje "Zakona o kulturnom nasleđu" zbog čega je Hrvatska tužila Srbiju Evropskoj uniji.

Pojedini Hrvati ne mogu da se pomire sa činjenicom da su u "Lijepoj njihovoj" vekovima živeli Srbi katolici (neki su prvo bili pravoslavci pa su pokatoličeni) i da njihova dela pripadaju i srpskom kulturnom nasleđu.

Miodrag Linta, predsednik Odbora za dijasporu i Srbe u regionu Skupštine Srbije, reagovao je tada tvrdnjom da je zagrebački filolog Ranko Matasović izneo veoma neozbiljan komentar da je Đoković "hrvatski teniser".

- Od dolaska HDZ-a na vlast 1990. godine traje ubrzani proces otimanja svega što je srpsko. Tako su ojkače, vrličko kolo i bećarac, iako su čista srpska kulturna baština, upisani u UNESKO-vu listu kao deo kulturne baštine Hrvatske. Što se tiče Zakona o kulturnoj baštini, slažem se sa stavom SANU i Matice srpske, koji dubrovačku književnost smatraju zajedničkom baštinom jer je štokavsko narečje osnova savremenog srpskog jezika. Činjenica je da je srpski jezik prisutan u Dubrovačkoj republici od njenog osnivanja. Štamparije u Dubrovniku su knjige štampale na ćirilici. Srpski tragovi u kulturi i književnosti Dubrovnika jesu veoma stari i kontinuirano ih je bilo u svim vekovima njenoga postojanja, do prvih godina 19. veka. O starini prisustva srpskih tragova govori i činjenica da je jedan deo teritorije Dubrovačke republike sve do četrdesetih godina 14. veka pripadao srpskoj državi - napomenuo je Linta.

Bonus video:

(Espreso)