POSLEDICE SE VEĆ OSEĆAJU
DA LI SU KLIMATSKE PROMENE KRIVE ZA APOKALIPSU KOJA SE DEŠAVA OVOG TRENUTKA? Moramo biti SPREMNI, biće još GORE
U Severnoj Americi je vazduh bio izrazito zagađen, posebno u Njujorku gde je nebo poprimilo narandžastu boju
Veliki šumski požari koji su izbili u Kanadi ne zadaju muke samo toj zemlji već se posledice mogu osetiti i širom sveta.
U Severnoj Americi je vazduh bio izrazito zagađen, posebno u Njujorku gde je nebo poprimilo narandžastu boju.
Zbog vatrenih stihija su desetine hiljada ljudi morale da budu evakuisane, a već je više od četiri miliona hektara zemljišta izgorelo. Kako stvari stoje, biće to najgora sezona požara u istoriji Kanade.
Pojedini kanadski političari su odmah povezali katastrofu sa klimatskim promenama. Premijer Džastin Trudo je na Tviteru naveo da se može videti "sve više i više požara zbog klimatskih promena".
Ministar za klimu i životnu sredinu, Stiven Gilbo, rekao je da se visoka cena plaća zbog zagađenja ugljenikom zbog čega se ubrzavaju klimatske promene.
Sa druge strane, premijer Ontarija Dag Ford je odbio da povuče vezu između požara i klimatskih dešavanja.
Iako postoji jasna konekcija između klimatskih promena i ozbiljnosti požara koji izbijaju širom sveta, teško je te promene okriviti za neki specifični, pojedinačni požar.
Poslednji izveštaj naučnika Međuvladinog panela o klimatskim promenama (IPCC) iz 2021. godine je utvrdio da "zapaljivo vreme" - suvi, topli uslovi sa dosta vetra - već jeste rastući problem u mnogim delovima sveta, a tek će postati sve više uobičajeni u pojedinim regionima ukoliko se pogoršaju klimatski uslovi.
- Znamo da klimatske promene, priuzrokovane ljudskim faktorom, dvostruko zagrevaju Kanadu u odnosu na globalni prosek - rekao je naučnik Nejtan Gilet iz kanadskog Ministarstva za životnu sredinu..
Prema studiji iz 2018, zabeležen je porast broja velikih požara i izgorelog zemljišta širom Kanade od 1959, a sezone požara počinju nedelju dana ranije i završavaju se sedam dana kasnije.
Međutim, da li se specifični požari mogu povezati direktno sa klimatskim promenama?
Istorijski podaci i složeni statistički modeli su omogućili istraživačima da pokažu koliki je uticaj gasova staklene bašte na toplotne talase širom sveta, odnosno, da li su češći ili ozbiljniji.
Požari su, međutim, rezultat složene kombinacije faktora, uključujući kratkoročne vremenske uslove, dugoročne klimatske paterne, tipove šuma i delovanje ljudi. Uvek im je potrebno nešto da ih pokrene.
Kira Hofman, istraživač specijalizovan za ekologiju požara na Univerzitetu Britanske Kolumbije, rekla je da su požari prirodni i uobičajeni deo ekosistema zapadne Kanade, koja je suvlja i mnogo podložnija udarima gromova.
Ipak, sezona požara u Britanskoj Kolumbiji je bila toliko užasna 2017. godine da su oboreni svi rekordi kada je reč o uništenom zemljištu. Jedna studija je kasnije utvrdila da klimatske promene na to imaju "duboki uticaj" jer enormno povećavaju šanse da se stvori ekstremno toplo i suvo vreme, a samim tim se povećava i područje pogođeno požarima.
Ovogodišnje vatrene stihije su jedinstvene jer se ne nalaze u jednoj provinciji. U mnogim područjima Kanade je zabeleženo toplije vreme, sa temperaturama višim nego što je uobičajeno za ovo doba godine, kao i duži sušni periodi. Sve to je povećalo rizik od pojave šumskih požara.
- Kanada ima neverovatno raznovrsan ekosistem. Sada vidimo suše u prerijama, u planinama, u priobalnim područjima. Tako da i oblasti koje možda inače nisu bile toliko podložne požarima, kao Nova Škotska ili Halifaks, danas imaju dosta zgarišta - rekla je Hofmanova.
Osim toga, sezona požara je počela dosta ranije ove godine.
Naučnici se slažu da, iako klimatske promene neusmnjivo utiču na pojavu požara, treba imati u vidu i druge faktore.
Širenje naselja i ljudskih aktivnosti ka šumskim područjima je takođe bitan deo te priče.
Kanadski pristup šumama se takođe udaljio od tradicionalne i domorodačke prakse planiranog paljenja. Regularne i kontrolisane paljevine prečišćavaju šume i smanjuju rizik da se veliki požari omaknu kontroli, ali takvih aktivnosti u zemlji uglavnom više nema.
Požari se često ostave da gore u oblastima u kojima ne predstavljaju momentalnu pretnju ljudima i njihovoj imovini.
Sa druge strane, sadnja komercijalnijeg, ali manje otpornog drveća takođe pomaže vatri da se lakše širi.
Treba pomenuti i namerno podmetanje požara.
Hofmanova ističe da polovinu požara svake godine pokrenu udari groma iako se to češće događa leti. Primera radi, udar groma 1. juna je izazvao oko 200 požara u Kvebeku. Za drugu polovinu požara je odgovorna ljudska aktivnost, ali se tu ipak radi o slučajnostima - nakon saobraćajnih nesreća, vatrometa ili nemarnog gašenja vatre tokom kampovanja.
Hofmanova naglašava da je važno razumeti koji sve faktori dovode do požara kako bi moglo adekvatno da se odgovori na njih.
- Požari dolaze i biće još gori. Moramo da budemo mnogo spremniji - zaključila je.
Bonus video:
(Espreso/ 24 sedam)