Ilustracija, Foto: Profimedia

OBRATITE PAŽNJU

PSIHOLOZI OVO NIKADA NE GOVORE SVOJOJ DECI: To će ih DUBOKO POVREDITI, a evo kakve im POSLEDICE OSTAVLJA

Vaspitanje je individualna stvar koja zavisi od mnogo faktora, ali treba da se zasniva na zdravom razgovoru dece i roditelja. Iako priznaju da i sami nekada greše, dečiji psiholozi otkrivaju šta treba da izbegavate u razgovoru sa decom, kako bi se ona razvila u samostalne i samouverene ljude

Objavljeno: 15.06.2023. 08:41h

Roditeljima se serviraju beskrajna pravila i neželjena mišljenja o tome šta da rade, a šta ne, sa svojom decom. Ali istina je da nema priručnika. Čak i dečiji psiholozi, koji se profesionalno bave dečijom psihom i ponašanjem, kao roditelji nemaju rešenja na sve probleme.

Vaspitanje je individualna stvar koja zavisi od mnogo faktora, ali treba da se zasniva na zdravom razgovoru dece i roditelja. Iako priznaju da i sami nekada greše, dečiji psiholozi otkrivaju šta treba da izbegavate u razgovoru sa decom, kako bi se ona razvila u samostalne i samouverene ljude.

Pitali smo ih zato šta u razgovoru sa decom nikada ne treba da govorimo. Razume se da, iako ste upotrebljavali ove fraze sa vremena na vreme, to vas ne čini vas okrutnim ili lošim roditeljem. Ali možda nam profesionalno gledište stručnjaka može pomoći da svi budemo malo pažljiviji kada komuniciramo sa tako nežnim i nevinim malim ljudima i budemo bolji roditelji.

Evo šta dečiji psiholozi nikada ne govore svojoj deci:

foto: Profimedia

"Razočaran sam u tebe"

Pedijatrijski psiholog i roditeljski trener En Luiz Lokhart rekla je da izbegava ovu frazu iz nekoliko razloga.

- Kao prvo, ove reči duboko emotivno povređuju, ma koliko da imate godina. One mogu ozbiljno naškoditi samopouzdanju deteta, rekla je.

Kada roditelj kaže da je razočaran u svoje dete, ono može da počne da ugađa roditeljima i postane opterećeno time da stalno pravi greške, jer ne želi da ponovo čuje ove uvredljive reči. Ovo anksiozno i perfekcionističko razmišljanje može se preliti i u druge oblasti njihovog života.

Najopasnije je što ideja o razočaranju može trajno da se ureže u njihovu psihu:

- Misao o tome da nisu dovoljno dobri može postati deo njihovog identiteta, tako da će početi da se ponašaju loše i to opravdavati mišlju da su i oni loši, dodao je Lokhart i nastavio:

- Dakle, roditelji bi zato mogli da primete promene u ponašanju, kao što su drskost, buntovnost i prevrtanje očima.

"Smiri se"

Kako se osećate kada vam neko kaže da se smirite, a vi kipite od besa ili ste zabrinuti? Verovatno još gore. Isto važi i za vašu decu. Reći im da se smire ih neće umiriti, već može samo pogoršati stvari.

Klinički psiholog Marta Deiros Kolado, autorka knjige "Kako biti odrastao", kaže:

- Ne smete tražiti od dece da potiskuju emocije, već da ih iskažu. To što tražite da se smire, nikoga ne čini mirnim; samo čini verovatnijim eksplozivni izliv. Da bi se dete smirilo, mora da iskaže svoje emocije i da kaže šta ga muči, naglasila je ona.

Kada dođe do toga da mora da kaže svom detetu da se smiri, ona stišva sopstvene emocije i pokušava da smiri haotičnu situaciju. Tada samo kaže sebi da će "nakon što oluja prođe, dete biti mirno".

Klinički psiholog Sindi T. Grejem rekla je da izbegava da govori ovo svojoj deci, jer ih tako ničemu dobrom ne uči. To im ne pomaže da nauče kako da kontrolišu i kanališu negative emocije.

- Umesto toga, koristim jasnija uputstva, kao što su: "Pogledaj me", "Hajde da dišemo duboko" ili "Idemo da prošetamo". Pružanje jasnih uputstava o tome šta dete treba da radi pomaže da se preusmeri fokus sa negativnih emocija i pomaže detetu da se smiri, zaključuje Grejem.

"Prestani da plačeš"

Kao roditelj, kada vidite svoje dete uznemireno, i vi se osećate uznemireno, pa je prirodno da želite da talas negativnih emocija prođe što brže. Ili možda smatrate da ono zbog čega su uznemireni - šolja pogrešne boje, polomljena igračka, sukob sa vršnjakinjom - "nije vredno plakanja", ali setite se da dečiji svet ima svoja autentična pravila.

- Šta god da je slučaj, imajte na umu da su tuga, bes i frustracije normalne emocije. Oslobađanje koje dolazi sa plakanjem je ljudsko i zdravo, rekla je Dejros Kolado.

Ona je dodala da nikada svom detetu ne govori da ne plače, ili bilo kome drugom, pa čak ni sebi.

- Suze su korisne u lečenju našeg emocionalnog i fizičkog bola. One uvek govore ono što usta ne mogu, dodala je.

Dakle, umesto da kaže svojoj ćerki da ne plače, ona je ohrabruje da pusti suze učeći je da je to u redu.

- Učim je da razume svoje emocije u potpunosti. S vrmenom, ona će naučiti da ih kontroliše, zaključila je.

Kristin Loisel Rič, pedijatrijski psiholog u Medicinskom centru za dečiju bolnicu u Sinsinatiju, istakla je da reći svom detetu da prestane da plače "ne izražava empatiju" i može otežati deci da iskazuju svoja osećanja i stvoriti probleme u odnosu sa drugima u budućnosti.

- Takva zabrana može dovesti do toga da deca potiskuju osećaj tuge, što može dovesti do toga da počnu da kriju svoje emocije i tako doprinesu pojavi anksioznosti ili problemima sa raspoloženjem u budućnosti, zaključila je Rič.

Dakle, psiholozi vam savetuju da nikada ni na koji način ne narušavate samopouzdanje dece i da ih pustite da iskazuju svoje emocije, ma koliko to intenzivno bilo. Umesto potiskivanja, pokažite im kako da se smire različitim metodama disanja, šetnjom ili razgovorm.

(Espreso/Srbija danas/M. Aćimović)