KONAČNO REŠENA MISTERIJA DA LI JE STARIJE KOKOŠKA ILI JAJE: Polovina je dala POGREŠAN ODGOVOR

Nova studija je otkrila da predak kokoške možda nije sneo jaja, naučnici su dugo verovali da je ova praksa bila ključna u evoluciji

To je pitanje koje je uzburkalo mozgove svih, od naučnika do školaraca - a sada su naučnici možda upravo dali odgovor na ovu najzbunjujuću evolucionu zagonetku.

Studija je sada dala slobodan domet novoj teoriji o pitanju piletine i jajeta nakon što je otkrila da su rani preci modernih ptica i gmizavaca možda rađali žive mlade, a ne polagali jaja sa tvrdom ljuskom. U evolucionom smislu, jaja su polagali daleki preci dinosaurusa kokoške milionima godina pre nego što su evoluirali prvi pilići.

Smatralo se da se time otklanja prastaro pitanje da li je prvo bilo kokoška ili jaje. Ali novi istraživački projekat je sada otkrio da najraniji reptilski preci pilića, koji datiraju milionima godina pre nego što su čak i dinosaurusi evoluirali, možda nisu polagali jaja kao što se ranije mislilo. Naučnici su dugo verovali da je polaganje jaja sa tvrdom ljuskom igralo ključnu ulogu u ranom evolucionom uspehu amniota pre više od 300 miliona godina, grupe kičmenjaka koji prolaze kroz embrionalni ili fetalni razvoj unutar amniona, zaštitne membrane unutar jajeta.

Novo istraživanje 51 fosilne vrste i 29 živih vrsta koje bi se mogle kategorisati kao oviparne - polažući jaja sa tvrdom ili mekom ljuskom - ili živorodne - koje rađaju žive mlade - sugeriše drugačije. Stručnjaci kažu da iako se jaje sa tvrdom ljuskom često smatra jednom od najvećih inovacija u evoluciji, ovo istraživanje implicira produženo zadržavanje embriona – kada mlade zadržava majka različito vreme – zapravo je dalo ovoj određenoj grupi životinje krajnja zaštita.

Profesor Majkl Benton sa Škole nauka o Zemlji na Univerzitetu u Bristolu rekao je: „Pre amniota, prvi tetrapodi koji su razvili udove iz ribljih peraja bili su uglavnom vodozemci po navikama. „Morali su da žive u vodi ili blizu nje da bi se hranili i razmnožavali, kao kod savremenih vodozemaca kao što su žabe i daždevnjaci.

„Kada su amnioti došli na scenu pre 320 miliona godina, mogli su da se otrgnu od vode razvijajući vodootpornu kožu i druge načine da kontrolišu gubitak vode.

„Ali amnionsko jaje je bilo ključ. „Rečeno je da je to 'privatni ribnjak' u kojem je gmizavac u razvoju bio zaštićen od isušivanja u toploj klimi i omogućio Amnioti da se udalji od obale i dominira kopnenim ekosistemima.' Dodao je: „Naš rad, kao i rad mnogih drugih u poslednjih nekoliko godina, odbacio je klasični model 'gmizavskog jajeta' iz udžbenika u korpu za otpatke.' Vođa projekta, profesor Baoiu Jiang, dodao je: „Ovaj standardni pogled je doveden u pitanje.

„Biolozi su primetili da mnogi gušteri i zmije pokazuju fleksibilnu reproduktivnu strategiju u odnosu na jajovodnost i živopisnost. „Ponekad, blisko srodne vrste pokazuju oba ponašanja, i ispostavilo se da se živorodni gušteri mogu vratiti na polaganje jaja mnogo lakše nego što se pretpostavljalo.“ Studiju su sproveli istraživači sa Univerziteta Nanjing i Univerziteta u Bristolu, a studija je objavljena u Nature Ecologi & Evolution.

(Espreso/Alo)