JOŠ UVEK NAM SE PLAČE OD CENE CRNOG LUKA: Na ovom povrću PRODAVCI zarađuju MASNE PARE

Cena crnog luka u proteklih godinu dana skočila je za gotovo 40 odsto. Za kilogram ovog povrća na beogradskim pijacama prošle godine plaćalo se u rasponu od 50 do 100 dinara, dok je sada za istu količinu potrebno izdvojiti minimum 150 dinara, a krupnije glavice su i 220 dinara po kilogramu. U jednom periodu dostigao je i vrtoglavih 300 dinara za kilogram!

Poslednjih dana u Beogradu je nestašica šargarepe, a oni koji je imaju prodaju je i za 200 dinara po kilogramu, što je duplo više nego u maju. I cena kupusa je gotovo udvostručena u odnosu na prošlu godinu, kada je kilogram koštao od 70 do 100 dinara, a sada je potrebno izdvojiti između 120 i 150 dinara.

Voće beleži manji rast cena, ali je primetno da je domaćem cena više skočila u odnosu na južno voće, za oko 13,5 odsto. Pomorandže su skuplje za oko 20 dinara u odnosu na lane, a banane za oko 50 dinara, ali se u marketima i dalje mogu pazariti za manje od 200 dinara, dok je, recimo, cena jagoda ove sezone u proseku za 100 dinara veća nego lane.

- Plašim se da naši proizvođači nemaju mnogo prostora da spuštaju cenu. Jedino zbog činjenice da ti poljoprivredni proizvodi imaju kratak rok trajanja, možda će ipak morati. Da li će potrošači to moći da prihvate i priušte, to je sad druga priča. Ljudi kupuju i na pola kilograma i na komad, samo da probaju - kaže za RT Balkan, agroekonomista Milan Prostran.

On napominje da je udeo hrane u inflaciji veliki, jer kod nas u budžetu četvoročlane porodice ona učestvuje sa oko 40 odsto, dok je u zemljama EU do ove aktuelne krize to učešće bilo 12 do 15 procenata, dok je sada oko 22 odsto.

Кrompir je ranije bio poznat kao namirnica koja je svima dostupna, naročito zbog svoje niske cene. Međutim, ovo povrće je u poslednje dve godine značajno poskupelo. Кilogram je 2021. godine koštao oko 50 dinara, lane je bio od 65 do 120, a sada košta i do 200 dinara.

Stručnjaci procenjuju da će ovo povrće biti samo još skuplje, jer su ljudi obeshrabreni da ga sade, a u Srbiji ni pijačni prodavci, ni trgovinski lanci ne prodaju ga sa maržom nižom od 40 odsto.

- Očekuje se slab rod ove godine. Кasnila je setva, sada ratari imaju problema sa plamenjačom i očekuje se veliki uvoz krompira. Potrebe srpskog tržišta su na oko 300.000 tona krompira, a više od trećine te količine mi kupujemo u inostranstvu. To je oko 60.000 tona konzumnog krompira i oko 25.000 tona pomfrita, koji se računa duplo, jer je prerađen i za njegovu proizvodnju u Srbiji bi bilo potrošeno 50.000 tona ovog domaćeg povrća - objašnjava Živko Bugarčić za RT Balkan.

(Espreso/ kurir.rs)