vrelina
"IMAĆE OZBILJNE POSLEDICE PO LJUDSKO ZDRAVLJE": Vreli talas preplavio Evropu, jedna stvar pravi DODATNI PROBLEM
Oko 46 odsto bolnica i 43 odsto škola nalazi se u oblastima koje su za najmanje dva stepena Celzijusa toplije od regionalnog proseka, što podstiče jače udare toplotnog talasa nego u ruralnim oblastima
Skoro polovina škola i bolnica u evropskim gradovima nalazi se na urbanim "toplotnim ostrvima", čime se osetljiva populacija izlaže temperaturama opasnim po zdravlje kako se pogoršavaju uticaji klimatskih promena, saopštila je Agencija za životnu sredinu Evropske unije.
Oko 46 odsto bolnica i 43 odsto škola nalazi se u oblastima koje su za najmanje dva stepena Celzijusa toplije od regionalnog proseka, što podstiče jače udare toplotnog talasa nego u ruralnim oblastima, saopštila je danas Evropska agencija za životnu sredinu (EEA) u analizi kako EU može da se prilagodi klimatskim promenama, prenosi Rojters.
Razlog za efekat urbanog toplotnog ostrva su gusto zbijene grupe zgrada i infrastrukture poput puteva koje apsorbuju i zadržavaju više toplote nego zelene površine.
„To je nešto što će imati ozbiljne posledice po ljudsko zdravlje“, saopštio je zvaničnik EEA Blaž Kurnik.
Klimatske promene, uzrokovane industrijom koja nastavlja da sagoreva fosilna goriva, čine toplotne talase sve jačim i češćim, što je trend koji, u kombinaciji sa urbanim toplotnim ostrvima, predstavlja rizike uključujući povećanu smrtnost od toplotnog udara za ranjivu populaciju poput starijih.
„Ranjivost u Evropi raste i zbog starenja stanovništva i zbog zgusnutijih gradova. To je nešto što će u kombinaciji s toplotnim talasima u budućnosti postati veliki rizik za društvo“, rekao je Kurnik.
Fenomen je već primećen tokom ekstremnih temperatura.
EEA je pozvala vlade da uvedu mere za smanjenje efekta toplotnih ostrva u gradovima, kao što je uvođenje više rashladnih zelenih i vodenih površina. Neki već rade na tome, poput programa grada Pariza kojim vlasti žele da transformišu 10 pilot škola u hladnije, zelenije prostore, sa fontanama i biljkama otpornim na sušu.
Saopšteno je i da sve zemlje EU trenutno imaju neki oblik strategije prilagođavanja klimatskim promenama, ali da većina tek treba da ih pretvori u konkretne akcije, navodi Rojters.
(Espreso/Agencije)