EVO ŠTA JE FROJD REKAO O DEČIJOJ DEPRESIJI: RODITELJI rade OVO, a ona to ne mogu da IZDRŽE, obavezno PROČITAJTE ŠTA

Psiholozi još uvek proučavaju teorije Sigmunda Frojda da bi bolje razumeli ljudsko ponašanje - uključujući njegove teorije o depresiji. Sigmund Frojd, austrijski neurolog i osnivač psihoanalize, stvorio je novo razumevanje kako um funkcioniše istražujući id, superego i ego.

Konkretno, Frojd je posmatrao dinamiku ova tri sistema i kako oni doprinose našem mentalnom stanju. Danas je to osnovni princip psihodinamičke teorije. Frojd je bio jedan od prvih koji je prepoznao vezu između krivice i depresije, smatrajući depresiju preteranim osećanjem krivice i samookrivljavanja.

Frojdova teorija depresije Psihodinamska teorija je zasnovana na ideji da se svesni i nesvesni um sudaraju i stvaraju sukob. Frojd je verovao da postoje tri dela nesvesnog uma:

• id: primitivno, instinktivno i potpuno je nesvesno superego: moralna savest, oblikovana od strane društva i vaših iskustava da „radi ono što je ispravno“
• ego: balansira želje id-a i superega „Frojdov fokus na delove sebe i uma služi kao podsetnik da čak i ako se nešto traumatično dešava spolja, postoji rizik od internalizacije ovih događaja kao delova nas samih“, kaže Lena Suarez-Angelino, licencirani klinički socijalni radnik.

Suarez-Anđelino predlaže da razmislite o tome kako su vas roditelji tretirali kao dete da biste razumeli ovaj koncept.

Da li imate osećaj ljutnje i ogorčenosti?

Neki ljudi mogu internalizovati ova osećanja, što može dovesti do depresije. Dete ne može spolja da izrazi ljutnju ili ogorčenost prema roditeljima jer su mu roditelji potrebni radi sigurnosti i zaštite. Takođe, vole i roditelje, tako da ne mogu da rizikuju da budu odbačeni.

Dakle, umesto da iskaže svoj bes prema roditelju, dete bi moglo da okrene svoj bes prema unutra i razvije negativan samopouzdanje – verujući da su loši ili ne vole. To je ono što onda dovodi do depresije.

Da li je Frojdova teorija depresije tačna?

Teško je odgovoriti da li su Frojdove teorije tačne ili pogrešne. „Psihoanaliza shvata depresiju kao agresiju koja je previše uznemirujuća da bi je kontrolisala ili smirila, tako da je na kraju okrenuta protiv sebe (ega)“, kaže dr Natali Bernštajn, licencirani psiholog. Ona dodaje da se ovo okretanje protiv sebe dešava nesvesno jer je često neprijatno razmišljati o tome. Osoba može osećati da joj se nešto dešava i ne razume zašto. Ovo može dovesti do osećaja neadekvatnosti i samookrivljavanja, objašnjava Bernštajn.

KREĆE NEPRIMETNO, A ONDA SE INTENZITET POVEĆAVA! Psiholog upozorava na prve znake psihološkog nasilja MOGU BITI U VEZI SA ODEĆOM:

(Espreso/ Psych central)