Partnerstvom do zdravije budućnosti

Uvođenjem toplotne izolacije, solarnih panela, peći na pelet, energetski efikasnih prozora i vrata, smanjuje se potrošnja energije, a povećavaju se uštede u budžetu kao i kvalitet života

Siniša Rodić, programski menadžer za ublažavanje klimatskih promena, UNDP Bosna i Hercegovina

„UNDP već više od jedne decenije radi na razvoju tržišta energetske efikasnosti u Bosni i Hercegovini, s ciljem podrške zemlji u ispunjavanju njenih klimatskih obaveza i tranziciji sa fosilnih goriva na klimatski neutralna goriva, odnosno energente“, istakao je u intervjuu za Kurir Siniša Rodić, programski menadžer za ublažavanje klimatskih promena, UNDP Bosna i Hercegovina.

Energetska efikasnost je primarna mera za smanjenje ukupne potrošnje energije, doprinosi zaštiti životne sredine, smanjenju uticaja klimatskih promena i smanjenju emisija štetnih gasova i na taj način ublažava uticaj na naše zdravlje i planetu. Pored toga, ima dalekosežan efekat na ekonomski razvoj. Bosna i Hercegovina ima značajan potencijal za povećanje energetske efikasnosti. Više od 5.000 javnih objekata u zemlji je potrebna intervencija, kao i velikoj većini stambenih zgrada. U proteklim godinama smo bili fokusirani na poboljšanje energetske efikasnosti javnih zgrada, kao i na pružanju podrške vlastima u zemlji da iskoriste institucionaliziranje upravljanja energijom kao instrument za smanjenje potrošnje energije i dekarbonizaciju ovog sektora uopšte. To ne bi bilo moguće bez našeg dugogodišnjeg partnera Švedske, ali i drugih, poput globalnog Zelenog klimatskog fonda (GCF), kao i podrške domaćih institucija zahvaljujući kojima smo privukli više investicija i povećali implementaciju ovih mera.

S obzirom da je stambeni sektor jedan od najvećih potrošača finalne energije, takođe osnažujemo lokalne samouprave da implementiraju mere energetske efikasnosti na strukturiran, sistematičan i strateški način. U toku je implementacija važnog projekta koji UNDP sprovodi u 36 opština i gradova širom Bosne i Hercegovine, a upravo se tiče dekarbonizacije u stambenom sektoru. Radi se o opštinama i gradovima koji su dobrovoljno pristupili Sporazumu gradonačelnika Evropske unije, te samoinicijativno izradile Održivi plan za klimu i energiju, što uliva poverenje i daje nadu da su predstavnici vlasti na lokalom nivou spremni na ovaj iskorak. Sada je na svima nama da iznađemo sredstva i pruzimo tehničku podršku da se ovakvi napori realizuju, što bi predstavljalo svojevrsnu revoluciju u pristupu ovom sektoru, ne samo u Bosni i Hercegovini, već i šire u regionu.

Koje su ključne pouke koje ste izvukli pružajući podršku vladi i drugim akterima na tržištu u uspostavljanju odgovarajućeg regulatornog i političkog okruženja u BiH?

Uvođenjem mera poput toplotne izolacije, ugradnje toplotnih pumpi, solarnih panela, peći na pelet, energetski efikasnih prozora i vrata, energetski efikasne rasvete, smanjuje se potrošnja energije i prateći troškovi, povećavaju se uštede u budžetu kao i kvalitet života! BiH je napravila neke konkretne korake u ovoj oblasti, ali je važno povećati i ubrzati te napore. Iako je dobrim delom izgrađena, neophodna je dalje izgradnja institucionalnog i zakonodavnog okruženja kao jednog od osnovnih preduslova uspješne implementacije mera energetske efikasnosti. Takođe je neophodno pronaći inovativne načine pristupa zelenom/klimatskom finansiranju koji će podržati zemlje da ispune svoje obaveze, kao i da ojačaju njihove tehničke, finansijske i administrativne kapacitete za pripremu i implementaciju projekata. Smatram da je primarno neophodno klasifikovati vrste objekata ili infrastrukture prema koeficijentu isplativosti te u skladu sa tehno – ekonomskom analizom ciljano tražiti izvore finansiranja. Evidentno je da u BiH, ali i u regionu, nije moguće iz državnih ili opštinskih budžeta zadovoljiti sve potrebe, već je potrebno tražiti druge izvore finansiranja, kao što je na primer ESCO, kreditne linije međunarodnih razvojnih banaka i slično. Tek na taj način možemo očekivati veća ulaganja u dekarbonizaciju svih sektora. Ovaj proces tranzicije mora biti pravedan i inkluzivan, te je u tom smislu potrebno podsticati snažnije uključivanje ranjivih grupa, žena, mladih i aktivnije učešće građana.

Vidite li priliku za BiH da „izveze“ stečenu stručnost/znanje i u druge zemlje Balkan+ regiona?

UNDP u Bosni i Hercegovini, u skladu sa svojim kapacitetima i dosadašnjim rezultatima, pokazao kao katalizator kako u obezbeđivanju finansijskih sredstava za direktnu implementaciju mera i projekata, tako i u pružanju tehničke pomoći za unapređenje kapaciteta institucija u proceni efekata klimatskih promena, planiranju mera, unapređenju tehničkih kapaciteta i definisanju strategija i mehanizama i izvora finansiranja za pitanja klimatskih promjena.

Razvili smo metode i mehanizme koji su trasirali put za projekte energetske efikasnosti, koji su spremni za dalju širu primenu.

Nastavićemo da radimo sa našim partnerima na energetskoj efikasnosti rekonstrukcije javnog, stambenog i industrijskog sektora kako bismo poboljšali kvalitet vazduha, smanjili potrošnju energije i ostvarili uštede u budžetu.

Podržavamo potrebu daljeg jačanja saradnje postojeće ekspertize u regionu u pravcu implementacije Zelene agende, te nudimo našu pomoć i stečenu ekspertizu svim akterima Balkan + regiona.

Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), uz podršku vlada Nemačke, i Slovačke, i Vlade Japana u okviru UNDP Climate Promise inicijative, 30. i 31. maja 2023. godine organizuje regionalni stručni simpozijum “Energetska efikasnost zgrada u regionu Balkana+”. Simpozijum će okupiti predstavnike vlada u regionu, finansijskih institucija, međunarodnih organizacija, privatnog sektora i akademske zajednice. Cilj ovog događaja je da pomogne Srbiji i regionu Zapadnog Balkana, kao i zemljama u okruženju, poput Moldavije, da ubrzaju primenu mera za povećanje energetske efikasnosti u zgradama, koje doprinose smanjenju troškova snabdevanja energijom, ublažavanju klimatskih promena i zaštititi životne sredine i zdravlja građana.

(Espreso / Kurir)