"AKO REALIZUJEMO OVO, UŠTEDEĆEMO STRUJU": Urošević o značaju energetske efikasnosti i godišnjoj proizvodnji!

Danas se završava regionalni stručni simpozijum “Energetska efikasnost zgrada u regionu Balkana+” - program Ujedinjenih nacija za razvoj, koji je organizovan uz podršku vlada Nemačke, Slovačke, kao i Vlade Japana u okviru UNDP Climate Promise inicijative.

O čemu je bilo reči drugog dana simpozijuma izvestila je novinarka Kurir TV Valentina Danilović.

- Podaci, odnosno merenja o potrošnji su osnova onoga što smo mi čuli i pričali u ova dva dana na simpozijumu. Ako nemamo informaciju o potrošnji, ne možemo da definišemo šta ćemo raditi i kakve ćemo uštede ostvariti. U tu svrhu važni alati su informacioni sistemi. Mi kao UNDP smo donirali Srbiji informacioni sistem za energetski menadžment i to je alat koji nam služi za unos podataka o javnim zgradama i njihovoj potrošnji. Na osnovu tih podataka, kasnije sprovodimo analize, koji će pomoći donosiocima odluka za naredne korake, koje su zgrade prioritet i gde se mogu ostvariti najveće uštede - kaže Dragan Urošević iz UNDP Srbija.

Na pitanje koliko može da se uštedi, sagovornik Kurir TV je naveo konkretan primer.

- Daću vam dva. Jedan je iz projekta koji trenutno radimo s ministarstvom rudarstva i energetike i upravom za zajedničke poslove republičkih organa. To je obnova zgrada centralne vlasti, ukupno 27 s površinom od 207.000 kvadratnih metara. Preliminarni proračuni nam kažu da bi potrošnja utroška energije u tim zgradama mogla da se smanji za 30 odsto. Za toliko bi se smanjili i troškovi, kao i emisija ugljendioksida. Drugi primer je verifikacija već realizovanih projekata na osnovu podataka o realnoj potrošnji. Sredstvima koja su finansirana od strane ministarstva rudarstva i energetike i kancelarije za upravljanjem javnim ulaganjima, izabrali smo jedan uzorak i donirali ih. Dobili smo tipično javnu zgradu iz te grupe obnovljenih, a rezultat realno ostvarene uštede električne energije je 28 odsto, toplotne energije 32 odsto, a smanjenje ugljendioksida oko 37 odsto. Ako bi taj uzorak primenili na potencijalnu rekonstrukciju 3.000 objekata, efekat bi bio na nivou proizvodnje električne energije Termoelektrane Morava, koja je snage 108 megavata u 2022. godini - rekao je Urošević.

Objasnio koje se konkretne mere sprovode na tim zgradama kako bi se postigle uštede.

- Uobičajene mere su na omotaču, izolacija spoljnjeg omotača, krovova, zamena stolarije, mere na termotehničkoj instalaciji, poput efikasnijih kotrlova, ventiila, pumpi. Takođe, prelazak na LED rasvetu i gde je moguće primena obnovljivih izvora energije, poput solarnih panela, toplotnih pumpi i kotlova na biomasu.

(Espreso/Kurir)