OVAJ SVETAC MNOGO PUTA JE ODVOĐEN U PROGONSTVO: Izgovorite njegovu molitvu za dobijanje LJUBAVI!

Jedanaestog juna 1961. upokojio se Valentin Feliksovič, ruski svetac Vojno-Jasenicki, koji je prozvan sveti Luka Krimski i Simferopoljski, a bio je arhiepiskop i lekar.

Vojno-Jasenicki Valentin Feliksovič. Rodio se 1877. u Kerči. Predstavio se Gospodu 11. juna 1961. godine u Simferopolju. Hirurg, doktor medicine.

Do 1917. godine lekar u bolnicama srednje Rusije, kasnije glavni lekar Taškentske gradske bolnice, profesor Srednjeazijskog državnog univerziteta.

Početkom dvadesetih godina zamonašen sa imenom Luka, hirotonisan za episkopa. Mnogo puta je zatvaran i odvođen u progonstvo.

Autor je 55 naučnih radova iz hirurgije i anatomije, a takođe i desetine tomova propovedi. Najpoznatija mu je knjiga „Ogledi iz gnojne hirurgije“, koja je doživela tri izdanja (1934, ’45, ’56. godine).

Izabran je za počasnog člana Moskovske duhovne akademije u Zagorsku.

Sveti Luka Krimski: O velikoposnoj molitvi za zadobijanje duha ljubavi

Treba sačuvati ljubav Hristovu do Drugog dolaska Gospoda Isusa Hrista. Treba sačuvati ljubav Hristovu u srcima malog stada Hristovog! Zato užas zbog takvog načina života, nepravdi i pogažene ljubavi, koje gledamo svakog dana i svakog časa, treba da nas podstakne da u srcima svojim rasplamsamo ljubav Hristovu. No, kako to učiniti i kome se uopšte ljubav daruje? Na dar je dobija samo onaj ko ispunjava zapovesti Hristove i ko hodi uskim putem stradanja, ne skrećući s tog puta bez obzira na stradanja i progone koji mu prete.

Treba ići do kraja krsnim putem, i to bez osvrtanja. Treba ići ka svetlosti Hristovoj! A budemo li uporno i bez zastajanja išli ka svetlosti, onda ćemo do nje i stići.

Kako je moguće voleti ljude koji nas mrze? Moguće je, ako ne u potpunosti, a ono makar u maloj meri. Razmislite o tome šta je to saosećanje. To je jedan od oblika svete ljubavi. Nismo li dužni da svim srcem žalimo ljude koji su odbacili Hrista i koji hode putem pogibli. Zar nismo svi mi dužni da se sažalimo nad takvima?! Teško je voleti ih potpunom i čistom ljubavlju, ali je moguće sažaliti se nad njima i svim srcem tugovati, zato što se ti nesrećnici nalaze na putu pogibli. Ako ih ne budemo prezirali i proklinjali, samim tim ćemo ispuniti Hristov zakon u odnosu na njih.

Znate li da su velikog svetitelja Serafima Sarovskog napali razbojnici, nekoliko ljudi iz sela koje se nalazilo pored samog manastira? Na smrt su ga pretukli, glavu mu razbili i rebra polomili, tako da je izgubio svest i nekoliko meseci proveo u manastirskoj bolnici, sve dok Presveta Bogorodica nije došla i iscelila ga. A kako se on poneo prema razbojnicima? Njih su pohvatali i na sud predali, ali je prepodobni sa suzama molio da ih ne kažnjavaju, nego da ih oslobode. Svetitelj Božiji je plakao zbog njih i bilo mu ih je žao, što znači da ih je voleo…Ako je moguće sažaliti se čak i nad ubicama i zločincima, šta onda reći o onima čiji je greh mnogo manji, o nesrećnim kradljivcima, i o svima onima koji su u pogibeljnom grehu? Takve treba mnogo više žaliti, no što je preopdobnom Serafimu bilo žao onih koji su hteli da ga ubiju.

I neka niko od vas ne kaže: kako mogu da volim te ljude, koji nam truju život i koji brukaju ceo narod. Neka ih niko od vas ne proklinje, nego neka ih žali, pa će tada ljubav Hristova sasvim neprimetno iz dana u dan sve više ispunjavati vaša srca. Jer ljubav ispunjava srce čoveka koji se trudi da ugodi Bogu, koji se stalno moli i telo svoje smirava, čoveka koji se trudi da pomogne onima oko sebe. Ljubav Hristova se uliva u srce takvog čoveka, tako da ga do kraja ispuni, a ispuni ga tako da počne i na druge da se izliva, kao što se i kod prepodobnog Serafima izlila na hiljade grešnika koji su kod njega dolazili.

Za takvu ljubav molite se rečima svetog Jefrema Sirina: Gospode i Vladiko života moga… duh ljubavi, daruj meni sluzi Tvome!

I daće vam Bog duh ljubavi!

iz knjige „Tumačenje velikoposne molitve Svetog Jefrema Sirina“, izdanje manastira Prevlaka, 2011. godine

(Espreso/Eparhija žička)