OVO SU ZNAKOVI ZA UZBUNU: Evo kako da prepoznate da li je samo NIZAK pritisak ili ozbiljnija bolest!

Šta je znak za uzbunu?

Nizak krvni pritisak se generalno smatra nižim od 90 sa 60 mm, mada ono što je nizak pritisak za jednu osobu može biti normalno za nekog drugog. Takođe, nizak krvni pritisak može proći skoro bez simptoma ili može izazvati vrtoglavicu i nesvesticu, zavisno od osobe do osobe. Ponekad nizak krvni pritisak može biti opasan po život. Zato je važno znati šta je uzrok i uzeti adekvatnu terapiju.

Simptomi niskog krvnog pritiska

Na sajtu mayocliic pišu koji su mogući simptomi niskog krvnog pritiska.

Zamagljen vid

Vrtoglavica

Nesvestica

Umor

Problemi sa koncentracijom

Mučnina

Kada posetiti doktora

Ako imate simptome ekstremno niskog krvnog pritiska, potražite hitnu medicinsku pomoć. Većina zdravstvenih radnika smatra da je krvni pritisak prenizak samo ako ga prate simptomi. Povremenu manju vrtoglavicu mogu izazvati mnoge stvari, kao što je previše vremena na suncu ili u vruća kupka.

U svakom slučaju, konsultacija s lekarom je važna. Ako imate konstantno nizak krvni pritisak, ali se osećate dobro, vaš lekar može samo da vas prati tokom rutinskih zdravstvenih pregleda. Može biti od pomoći da vodite evidenciju o simptomima, kada se pojave i šta radite u to vreme.

Stanja koja mogu izazvati nizak krvni pritisak

Kod nekih ljudi nizak krvni pritisak može biti znak nekog drugog primarnog zdravstvenog stanja ili problema, posebno kada naglo padne. Dakle, taj nagli pad krvnog pritska, recimo sa 110 na 90 u vrlo kratkom roku, može da bude znak za uzbunu.

Trudnoća: Promene tokom trudnoće uzrokuju brzo širenje krvnih sudova, što može dovesti do pada krvnog pritiska. Nizak krvni pritisak je uobičajen u prve 24 nedelje trudnoće. Krvni pritisak se obično vraća na nivoe pre trudnoće nakon porođaja.

Problemi sa srcem: Srčani udar, srčana insuficijencija, bolest srčanih zalistaka i izuzetno nizak broj otkucaja srca mogu uzrokovati nizak krvni pritisak.

Bolesti povezane sa hormonima (endokrini poremećaji): Stanja koja utiču na paratiroidne ili nadbubrežne žlezde, kao što je Adisonova bolest, mogu uzrokovati pad krvnog pritiska.

Nizak nivo šećera u krvi (hipoglikemija) i, ponekad, dijabetes takođe mogu sniziti krvni pritisak.

Dehidracija: Kada telo nema dovoljno vode, zapremina krvi u telu se smanjuje, a to može dovesti do pada krvnog pritiska. Groznica, povraćanje, teška dijareja, prekomerna upotreba diuretika i naporno vežbanje mogu dovesti do dehidracije.

Gubitak krvi: Gubitak puno krvi, na primer zbog povrede ili unutrašnjeg krvarenja, takođe smanjuje zapreminu krvi, što dovodi do ozbiljnog pada krvnog pritiska.

Teška infekcija: Kada infekcija u telu uđe u krvotok, to može dovesti do pada krvnog pritiska opasnog po život koji se naziva septički šok.

Teška alergijska reakcija (anafilaksa): Simptomi teške alergijske reakcije uključuju nagli i dramatičan pad krvnog pritiska.

Nedostatak hranljivih materija u ishrani: Nizak nivo vitamina B-12, folata i gvožđa može sprečiti telo da proizvodi dovoljno crvenih krvnih zrnaca, što može uzrokovati nizak krvni pritisak.

(Espreso/Nova)