OVA HRANA JE VAŽNA KOD LEČENJA HRONIČNOG UMORA: Ona telu obezbeđuje ENERGIJU, morate znati

– Pojedine osobe sa ovim sindromom često nisu u stanju da obave ni jednostavne aktivnosti. Učestao je osećaj gubitka pažnje, koncentracije i fokusa, prisutna je stalna pospanosti. Nije neobično da ovakva stanja dovedu i do razvoja ozbiljnih depresija, kaže nutricionista Jasna Ivić Papić.

Pravilna ishrana je nezaobilazan faktor u lečenju hroničnog umora. Pažljivim izborom namirnica telu možemo da obezbedimo neophodnu energiju za normalan rad svih organa. Sindrom hroničnog umora opisuje se kao stanje naglašenog osećaja umora koji ne prolazi posle odmora. Lečenje je sveobuhvatno, često dugotrajno i zahteva od pacijenta, kojem je nekada teško da ustane iz kreveta, izvestan napor. Stručnjaci naglašavaju da ne postoji jedna terapija koja bi mogla da pomogne svim pacijentima sa sindromom hroničnog umora. Tretman je usmeren na smanjenje simptoma i poboljšanje funkcionisanja.

Za doručak pecivo i kafa

Prema nekim procenama, svako treće dete i svaka druga odrasla osoba u Srbiji nemaju tri obroka. Doručak se često preskače ili se „doručkuje“ samo kafa. Alkohol se konzumira tri puta više nego mleko, naglasak je na brzoj hrani koja obiluje nezdravim masnoćama, velikim količinama soli i šećera. Malo i nedovoljno se unosi voće i povrće, ribu nikada ne jede 60 odsto dece i mladih u Srbiji. Stručnjaci opominju da su ovo poražavajući podaci. Stanovništvo se ne hrani pravilno niti zdravo, ne vodi računa o prevenciji bolesti. Obroci su neredovni, ritam dana je apsolutno poremećen. Prvi obrok, veliki broj ljudi, uzima dosta kasno i to nakon konzumiranja kafe.

– Doručkuje se uglavnom pecivo, posle kafe. Na samom početku radnog dana, veoma brzo posle takvog doručka javlja se umor. Konzumiraju se namirnice koje su nezdrave, brza hrana, testenine, beli hleb, gazirana pića, alkohol, nezdrave masti. Povećan je unos šećera, veliki broj osoba puši, slaba je fizička aktivnost i redak boravak na otvorenom. Kao posledica ovakvog načina života, dolazi do poremećaja funkcionisanja organa i vremenom bolesti, pre svega insulinske rezistencije, predijabetesa, dijabetesa, kardiovaskularnih bolesti, bolesti vezanih za endokrini sistem, na kraju i do hroničnog umora. Telo koje se jako dugo iscrpljuje ovakvim načinom života postaje umorno. Ne unose se potrebne gradivne i energetske materije, niti vitamini i minerali koji su neophodni za pravilan rast, razvoj i održavanje funkcija organizma – kaže za portal eKlinika specijalista strukovni nutricionista – dijetetičar iz oblasti javnog zdravlja Jasna Ivić Papić.

Pravilna ishrana podrazumeva izbalansiran unos svih vrsta namirnica

Sindrom hroničnog umora (Chronic Fatigue Syndrome) ili mijalgični encefalomijelitis (Myalgic Encephalomyelitis) odlikuje se jakom iscrpljenošću, u najtežim oblicima moguće je da pacijenti leže prikovani za postelju. Bolest se javlja kod mladih ljudi i u bitnoj meri narušava kvalitet života i radno funkcionisanje osobe. Svetska zdravstvena organizacija priznala je bolest pod šifrom R-53.

– Ishrana je jedan od najbitnijih faktora u lečenju sindroma hroničnog umora, jer daje organizmu sve potrebne supstance koje podižu energiju i podržavaju imuni sistem da se izbori sa raznim teškoćama kroz koje prolazi čovek koji je hronično umoran. Pravilna ishrana podrazumeva svakodnevan izbalansiran unos svih vrsta namirnica i više obroka tokom dana (doručak, ručak, večera i dve užine). Na taj način telu se obezbeđuje stalan priliv optimalne mešavine svih hranljivih materija neophodnih za dobro zdravlje – podseća Ivić Papić.

Sok ili čaj na početku dana, raniji odlazak na spavanje

Sagovornica portala eKlinika objašnjava da je teško osobama sa ovakvim problemom dati adekvatnu preporuku.

– Treba motivisati takvu osobu dan započne sokom ceđenog limuna, naravno ako nema gastričnih tegoba, ukoliko ih ima, savetuje se blagi čaj sa malo meda. Preporuka je i malo raniji odlazak na spavanje i ranije buđenje, kako bi se uspostavio bolji bioritam i obezbedilo više vremena za jutarnju gimnastiku. Savetuje se obavezan doručak pre radnih aktivnosti, optimalno jedan sat posle buđenja. Potrebno je izbegavati mesne prerađevine, masna i jaka jela, energetske napitke i zaslađena gazirana pića, alkohol. Naglasak je na sezonskom voću, salatama sa maslinovim uljem, nemasnim mesima i ribi, mahunarkama, pečurkama, morska so se koristi u umerenim količinama – kaže Jasna Ivić Papić.

Nemoguć je brz boljitak

Obroci ne bi trebalo da budu preobilni, potrebno je napraviti raspored obroka naspram svih dnevnih obaveza. Važna je kontrola biohemijskih parametara.

– Posebnu pažnju treba obratiti na gvožđe koje je često nisko kod hroničnog umora. U tom slučaju prednost dajemo junećem mesu, ribi, zelenom povrću, cvekli i raznim čajevima i tinkturama na bazi koprive, crvenom bobičastom voću i što većim količina vitamina C. Ključna stvar je detoksikacija i što više fizičke aktivnosti, kako bi se dostigla dobra acidobazna ravnoteža i dotok kiseonika do svih tkiva, pogotovo centralnog nervnog sistema. Nisu moguće brze promene i boljitak, neophodne su barem tri nedelje, kako bi došlo do vidnih promena u psihofizičkom funkcionisanju – naglašava Ivić Papić.

Ishrana od koje nemamo koristi

Pogrešnim odabirom namirnica, nezdravim načinom ishrane sa previše šećera, peciva, sokova, kafe, pušenja, preobimnim ili premalim obrocima, stvaramo plodno za razvoj mogućih bolesti.

– Umesto da sprečavamo razvoj bolesti i radimo na prevenciji, od ovakvog načina ishrane organizam nema nikakve koristi. Naprotiv, kao posledica pogrešne i neadekvatne ishrane u javljaju se procesi i promene koje mogu da dovedu do raznih bolesti – kaže Ivić Papić.

Ishrana zasnovana na manjim i češćim obrocima

Raznovrsnost hranljivih sastojaka i odgovarajući energetski unos, osnove su zdrave ishrane, koja je najbolji način da se postigne i održi željena telesna težina i zadovolje nutritivne potrebe. Sve ovo se, kako objašnjava Ivić Papić, postiže čestim i manjim obrocima – tri glavna obroka i dve užine.

(Espreso/Eklinika)