OVO JE NAJZNAČAJNIJA HRONIČNA, NEZARAZNA BOLEST DANAŠNJICE: U svetu pati više od 500 miliona ljudi, ovo su simptomi

Alergijski rinitis je najznačajnija hronična, nezarazna bolest današnjice, za koju se procenjuje da danas u svetu pati preko 500 miliona bolesnika, od kojih skoro polovinu čine deca i adolescenti.

Karakterišu ga lako prepoznatljivi simptomi: učestalo kijanje u serijama koje je teško zaustaviti, obilna vodenasta sejrecija iz nozdrva, svrab i zapušenost nozdrva, svrab u grlu, nepcu, ušnim kanalima, a u većini slučajeva i svrab, suzenje i crvenilo u očima.

Profesor doktor Vesna Tomić Spirić, alergolog Univerzitetskog Kliničkog Centra Srbije govorila je o tome koliko je važno prepoznati simptome na vreme, ali i koliko su alergije zastupljene u zemljama Evrope.

- Alergije su hronične, nezarazne bolesti koje su na petom mestu po učestalosti u svetu. Alergijske bolesti su globalni zdravstveni problem, predstavljaju i socio-ekonomski problem, u zabrinjavajućem su porastu, javljaju se u sve težim oblicima kao kompleksne bolesti. Oko 150 miliona Evropljana pati od hroničnih alergijskih bolesti i 100 miliona Evropljana pati od alergija na polen. 70 milliona Evropljana pati od astme, dok veliki broj pacijenata živi sa alergijama na hranu. Čak 3 miliona dece ima alergiju na hranu, a od 8 do 10 odsto je u riziku od životno ugrožavajuće anafilakse. Procenjeno je da do 25. godine imamo svako drugo dete sa ispoljavanjem neke alergijske bolesti, a ono što je važno, jeste da kod oko 45 odsto pacijenata, alergijske bolesti nisu jedine dijagnostikovane, izjavila je prof. dr Tomić Spirić.

Doktor Rajica Stošović, alergolog UKC Srbija govorio je o najčešćim okidačima i kliničkim stanjima pacijenta sa ovom bolešću i kako prepoznati simptome alergijskog rinitisa, kako je dijagnostikovati i koje su strategije za njeno lečenje.

- Alergijski rinitis odlikuje prisustvo vrlo karakterističnih i dobro poznatih simptoma koje nije teško prepoznati. To su pre svega iznenadno kijanje, praćeno vodenastom sekrecijom iz nosa, svrabom nozdrva, na ove simptome nadovezuje se i zapušenost nozdrva, a često se javljaju peckanje i svrab očima, A dobar deo ovih bolesnika ima i intezivan suv kašalj sa napadima gušenja. Svi ovi simptomi izuzetno utiču na kvalitet života bolesnika te samim tim smanjuju i produktivnost na poslu i školi.

Glavni izazivači alergijskog rinitisa su alergeni poreklom iz polena (polen drveća, trava, korova) i kućne prašine (grinje, bubašvabe, plesni, buđ, epitel kućnih ljubimaca, psa, mačke).

Simptomi alergijskog rinitisa su najčešće sezonskog karaktera i pojavljuju se u vreme cvetanja drveća u sezoni februar-april, cvetanja trava u sezoni maj-jul i svetanja korova u sezoni avgust-novembar. Poslednjih godina registruje se stalni porast koncentracije alergogenog polena u vazduhu i sve duži period polenacije biljaka. Kod osoba alergičnih na alergene iz kućne prašinem simptomi su prisutni tokom cele godine.

- Neki pacijenti alergični na polen korena ambrozije ispoljavaju tako jake simptome da ih je teško lečiti nekom od postojećih terapija i svrstavaju se u tešku hroničnu respiratornu bolest alergije disajnih puteva, dodao je doktor Rajica.

Doktor se osvrnuo i na ono što svaki pacijent pojedinačno treba uraditi kako bi poboljšao svoje zdravstveno stanje.

- Veliki broj pacijenata na svoju ruku poteže za terapijom, kod komšije ili prijatelja, ali je jedini ispravan potez javljanje lekaru. Tako ćemo najlakše prepoznati simptome i uspostaviti dijagnozu. Testovi za uspostavljanje dijagnoze su jednostavni i dostupni u većini državnih bolnica, zaključio je doktor Stošović.

- Alergijsi rinitis nije trivijalna bolest, oko 20 odsto pacijenata uopšte i ne zna da ima alergijski rinitis. Neki lekari ne sprovode adekvatno samu terapiju i lečenje, samo 30 odsto se leči pravom terapijom. A ključ kod lečenja alergijskog rinitisa je sprečavanje razvoja i progresije bronhijalne astme, dodala je profesorka Tomić Spirić.

Profesor doktor Marina Atanacković Marković, alergolog sa Univerzitetske dečije klinike u Tiršovoj govorila je o specifičnostima alergije i alergijskog rinitisa u dečijoj populaciji.

- Kod dece je to malo drugačije, kod njih prvo kreće "atopijski marš", to znači da beba prvo dobije atopijski dermatitis, ako se on ne prepozna, ne leči se kako treba, javlja se alergija na hranu. Međutim, ukoliko se i to ne prepozna, dođe do alergijskog rinitisa ili oralno alergijskog sindroma, rekla je doktorka i dodala:

- Kod dece alergijski rinitis na polene ne može da nastane pre četvrte godine života jer su poleni takvih dimenzija da mora proći određeni vremenski period kako bi razveli određenu reakciju. Važno je i naglasiti da ako se alergijski rinitis javi kod dece, još neko u porodici mora imati neku atopiju, zato je bitno adekvatno prepoznati simptome i primeniti adekvatnu terapiju, zaključila je prof. dr Atanacković Marković

Terapijski pristup alergijskom rinitisu

Oslanjajući se na opšte prihvaćene vodiče tj. smernice, borba protiv alergijskih bolesti disajnih puteva se danas zasniva na: prevenciji izlaganja uzročnim alergenima odgovornim za nastanak bolesti, primeni savremene farmakološke terapije, primeni alergenske imunoterapije i neprestanoj edukaciji bolesnika.

Moderna farmakološka terapija je ograničena na kontrolu simptoma alergijskih bolesti disajnih puteva, dok alergenska imunoterapija danas predstavlja juedinu terapisjku strategiju za lečenje alergijskih bolesti disajnih puteva koja ima kauzalni efekat, odnosno deluje na samog uzročnika i zato ima sposobnost da menja imunski odgovor koji je u osnovi alergijskih bolesti, a samim tim ima sposobnost da menja i prirodni tok same bolesti.

Osnovni cilj lečenja alergijskog rinitisa je kontrola simptoma bolesti, poboljšanje kvaliteta života obolelih, ali i smanjenje rizika i sprečavanje progresije alergijskog rinitisa u bronhijalnu astmu.

(Espreso)