Pas, Foto: Printscreen YouTube/Игор Радета

ljubimac

NE SAMO DA GA SRBI OBOŽAVAJU, OVAJ PAS I NOSI IME PO SRBIJI: Danas je ZABORAVLJEN, a nekada ga je SVAKA KUĆA ČUVALA

Srpski pastirski pas je izuzetan gonič stada, jer dva psa mogu da gone i preko stotinu ovaca. Ujedno je i odličan kućni ljubimac

Objavljeno: 24.05.2023. 11:01h

Nepravedno zapostavljen, srpski pastirski pas, potiče iz Srbije, a posebno se ističe u čuvanju stada.

Njegovo poreklo nije tačno utvrđeno, jer se u Srbiji razvio veliki broj pastrskih pasa, a tek tokom 20. veka odgajivači su počeli ozbiljnije da istražuju njegove korene. Ono što se sigurno zna jeste da je nastao na području Kopaonika i Stare planine, gde su se pastirski psi sa Tibeta ukrštali sa domaćim rasama.

Mnogi kinolozi veruju da pastirski pas datira još iz 13. veka, iako je prvo istraživanje o ovoj rasi urađeno tek posle Drugog svetskog rata. Iako je korišten na prostorima nekadašnje Jugoslavije, i to isključivo kao čuvar stada, nije vladalo veliko interesovanje za rasom, pa su tek u ovom veku odgajivači zatražili da rasa dobije svoj FCI standard.

Imaju sjajan karakter

Veoma su dobroćudne naravi i za njih se slobodno može reći da imaju sjajan karakter, koji ih osim odličnim čuvarom stada čini i odličnim kućnim ljubimcima.

Prema podacima Kinološkog saveza, u martu 2009. godine rasa dobija i zvanično svoj FCI standard, što nažalost nije uticalo na rast njene popularnosti, koja se poslednjih godina nalazi u stangnaciji. Srpski pastirski pas je izuzetan gonič stada, a može "pod ruku" da se uhvati sa kangalom, o kome smo pisali ovde, jer dva srpska pastirska psa mogu da gone i preko stotinu ovaca. Inače, jedno vreme koristili su ih i za borbe pasa, gde su uglavnom gubili od nekih većih i agresivnijih rasa. Ovi hrabri psi najpoznatiji su na prostorima bivše Jugoslavije dok se u ostalim zemljama retko sreću.

Mišićav i odvažan pas

Prosečan životni vek rase je od 10 do 12 godina, visina mužjaka u proseku se kreće od 58 do 69 cm, dok prosečna visina ženki iznosi od 55 do 65 cm. Težina mužjaka u proseku je od 30 do 40 kg, dok su ženke nešto lakše od njih.

Reč je o izuzetno snažanom psu jake kostitucije, koji je dostojanstven, sa skladnim telom pravougaonog oblika. Pravi srpski pastirki pas ima glavu srednje veličine sa lobanjom koja je zaobljena sa svih strana i blago se sužava idući ka licu.

Vilica mi je veoma snažna, oči su bademastog oblika sa smirenim pogledom, dok su uši trouglastog oblika usađene visoko. Vrat je srednje dužine, greben je blago izražen, leđa veoma snažna i široka, grudni koš izuzetno prostran i dubok sa zaobljenim rebrima, a njihova prsa su veoma mišićava.

Ima veoma snažne noge sa vrlo izraženim mišićima i širokim butinama. Šape su okruglog oblika sa zaobljenim prstima, i obično su zadnje šape izduženije u odnosu na prednje. Rep je veoma snažan u korenu. Ovaj pas je prepoznatljiv i po tome što ima dosta dlake, a ona je formirana u perjanicu.

Telo ovog snažnog i odvažnog psa prekriveno je srednje debelom kožom, koja mora biti pigmetisana. Prekrivena je veoma mekom poddlakom, koja je dosta finija od pokrovne dlake, koja je izuzetno čvrsta. Srpski pastirski pas je najčešće bele boje sa oznakama različitih boja. Po standardu dozvoljeno je da ovi psi budu svih boja (jednobojni kao i šareni), a jedino nije dozvoljeno da budu isključivo crni.

Temperament srpskog pastirskog psa

Veoma su dobroćudne naravi i za njih se slobodno može reći da imaju sjajan karakter, koji ih osim odličnim čuvarom stada čini i odličnim kućnim ljubimcima. Ovo je hrabar i dostojanstven pas, a još bolji gonič stoke. Ipak, srpski pastirski pas zna da bude i oštar kada oseti da neko hoće da otme ono što on čuva.

Nije agresivan i veoma je društven pas. Ukoliko želite da imate ovog psa, trebalo bi da znate da se odlično slaže da drugim životinjama, a dobar je i za porodice sa malom decom. Osećajni su i nežni, vlasnika obožavaju. Odani su, verni i potpuno mirni u gazdinom prisustvu. Uz pravilnu dresuru neće pokazati zanke samovolje ili tvrdoglavosti i potpuno će se potčiniti vlasniku.

Održavanje i zdravlje srpskog pastirskog psa

Kako su potekli na ovom podneblju podnose sve klimatske uslove naše zemlje, pa ovog psa možete držati i u dvorištu u kućići za pse. Prilagođeni su i za planinski način života i neće im smetati previše hladne zime.

Održavanje im je jednostavno, jer zahteva četkanje jednom do dva puta nedeljno, a nešto češće u periodima linjanja. Ne preporučuje se često kupanje pasa, već po potrebi i ne više od četiri puta godišnje. Kada je reč o zdravlju, najčešće dolazi do displazije kukova, katarakte i hipotireoze. Srpski pastirski psi nisu podložni genetskim bolestima.

Majke i sajke:

(Espreso/Lepote Srbije)