SMRDIBUBE NISU MOGLE DA PREŽIVE OVDAŠNJE USLOVE, ALI TO VIŠE NIJE TAKO: Kad se jednom USELE, preostaje vam samo OVO

Pored mrava, buba rusa, paukova i drugih insekata koji uobičajeno opsedaju naše domove, u poslednjih par godina se sve češće, i u sve većem broju, naseljavaju i smrdibube, tvrdokrilni, leteći insekti veličine 1-2 cm, sivkasto smeđe boje, štitastog oblika sa tri para tankih nožica.

Nije da nismo i ranije čuli za smrdibube ili, kako se u narodu popularno zovu, smrdljive martine, ali u poslednje vreme bez obzira na to da li živimo u selu ili u gradu, u kući ili višespratnici, i tokom hladnijih dana suočavamo se gotovo sa najezdom ovih buba, koje ranije nismo često sretali u kućnim uslovima.

Ono što je prvo doprinelo tome da se presele populacije različitih vrsta ovih insekata, stručno zvanih stenice – ne samo kod nas nego u mnoge krajeve sveta – je otvaranje puteva globalne trgovine, koji su doprineli tome da se ovi insekti, sakriveni u tovarima robe koja se transportuje širom sveta, neopaženo uvuku u nova staništa.

Ali tu je i drugi faktor koji je doprineo tome da ovi insekti prežive i da se namnože: promena vremenskih uslova usled klimatskih promena. Daleko od toga da se ranije nije dešavalo da se poneka stenica provuče do naših krajeva, ali su hladne zime, praćene mrazevima i dubokim minusima doprinosile tome da preživljavanje jedinki preko zime bude malo.

Smrdibube nekada nisu mogle da prežive ovdašnje zimske uslove, ali to više nije slučaj

Sve blaže zime, koje beležimo kao posledicu klimatskih promena, rezultirale su povećenjem procenta preživljavanja stenica u zimskom periodu tokom niza prethodnih godina. Sa povećanjem broja jedinki koje sa početkom hladnih dana počinju da traže sklonište gde će da prežive zimu, pored prirodnih skloništa ispod lišća, kore drveća ili kamenja, pod opsadom su se našli i naši građevinski objekti: šupe, tavani, vikendice, a potom i kuće i stanovi.

Stenice, odnosno smrdibube ulaze u stambene objekte isključivo tržeći zaklon od hladnoće. To su potpuno odrasle, reproduktivno sposobne jedinke koje samo traže neku rupicu u kojoj bi hibernirajući, bez hrane provele zimu. One ne ujedaju i ne hrane se našim naimrnicama, pa se može reći da su za nas, ako izuzmemo neprijatnost što u kući vidimo veliku bubu, bezopasne.

Njih je lako i uhvatiti. One neće bežati, neće se opirati ako ih uhvatimo rukom ili parčetom papira, ali će vrlo brzo i intenzivno pokazati zašto su zaslužile epitet smrdibube. Odbrambeni mehanizam koji je priroda podarila ovom insektu je mogućnost da kada se oseti ugrožen ispušta intenzivan neprijatan miris koji je teško opisati ili sa nekim drugim mirisom uporediti, ali ga je zato vrlo neprijatno osetiti.

Mada bezopasne u našim domaćinstvima, smrdibube mogu da oštete poljoprivredne plodove

Smrdibube ili kako se stručno zovu stenice čine veliku grupu insekata koji poreklo vode sa azijskog kontinenta, iz zemalja Srednjeg i Dalekog istoka gde im je prirodno stanište. Stenice čine veliku grupu insekata sa više hiljada različitih vrsta, a ona koju u poslednje vreme srećemo u domovima je braon mramorasta stenica ili latinski Halyomorpha halys.

To je vrsta stenice koju najčešće primećujemo ali nije se samo njena brojnost povećala. U velikom broju prisutna je i zelena ili povrtna stenica, koja nije uočljiva često u domovima ali koja može naneti velike štete na poljoprivrednim zasadima. Povremeno se pojavljuje i povećan broj žitnih stenica koje ugrožavaju ratarske useve.

Iako je za čoveka bezopasan, ovaj insekt je kada je u pitanju poljoprivreda još kako štetan. Odrasle jedinke koju su prezimile u svojim zimskim skrovištima se u proleće bude iz hibernacije, izleću i nastanjuju se na biljkama ne birajući biljnu vrstu. Tu se pare i polažu jaja iz kojih se izleže mlada generacija koja, kada je brojna može napraviti pravi haos u poljoprivrednim zasadima.

Napadaju mnoge biljne vrste ubadajući tkivo ploda i sisajući sok. Kao posledica uboda na plodovima se pojavljuju regioni nekrotičnog, odumrlog tkiva koji narušavaju izgled plodova, doprinose njihovom brzom kvarenju i umanjuju im tržišnu vrednost.

Ubode stenica na plodovima poljoprivrednih kultura smo svi imali prilike da vidimo, ali verovatno nismo znali odakle potiče takvo oštećenje: žute fleke na paradajzu ili paprici, mrke fleke na jabukama ili kruškama i slično. Stenice su odlični letači pa za njih razdaljina između staništa gde prezimljavaju i regija sa velikim poljoprivrednim zasadima ne predstavlja prepreku.

Protiv smrdibuba ne može se pesticidima, već problemu treba prići sistemski

Postavlja se pitanje kako se boriti protiv ovih napasti. Važno je znati da su stenice veoma otporne i da hemijska sredstva za njihovo suzbijanje nisu naročito efikasna. Pored toga, čim osete približavanje mehanizacije ili čoveka koji prska zasade, stenice sa plodova koje napadaju, vrlo brzo padaju na zemlju i na taj način se zaklanjaju od intenzivnog delovanja hemijskih preparata.

Najefikasnije suzbijanje je smanjenje njihovog broja u periodu prezimljavanja, kao i smanjenje broja jedinki u novoj generaciji putem uništavanja jaja pre nego što se izlegu insekti.

Najefikasniji način da se to uradi jeste korišćenje prirodnih predatora koji regulišu brojnost stenica na njihovom prvobitnim prirodnim staništima. Prirodni predatori predstavljaju insekte i druge životinje koji uništavaju stenice hraneći se njima, odnosno prvenstveno njihovim jajašcima.

Prvu grupu predatora čine paraziti koji se nastanjuju ili poležu jaja na jaja stenice koristeći ih kao podlogu za razvoj sopstvenog potomstva i onemogućavajući da se iz njih izlegu mlade stenice. U ovu grupu prirodnih predatora spadaju pre svega neke vrste osa i paukova. Drugu grupu prirodnih predatora predstavljaju životinje koje se hrane jajima ili odraslim jedinkama stenice, pre svega glodari i ptice. U zemljama u kojim su velike površine pod poljoprivrednim zasadima ugrožene zbog povećanja brojnosti stenice preduzimaju se mere da se poveća brojnost populacija prirodnih predatora stenice.

Borba protiv stenica u cilju zaštite poljoprivrednih useva mora biti deo strateški osmišljenih programa koji se sprovode na nivou regiona ili celih država. Borba za zaustavljanje klimatskih promena je takođe važan faktor usmeren na ponovno uspostavljanje prirodne ravnoteže u brojnosti populacije stenica u mnogim krajevim sveta.

A šta možemo da uradimo kao pojedinci i kako da se izborimo sa najezdom smrdibuba u našim kućama? I u ovom slučaju suzbijanje hemijskim sredstvima, čak i kada ga rade stručna lica neće biti naročito efikasno. Najbolji način je fizičko suzbijanje. Pre svega zatvaranje svih otvora kroz koje stenice mogu da se uvuku u kuće da bi njihov broj u objektima bio što manji.

Kad se jednom usele, ne ostaje nam ništa mnogo efikasnije od toga da se izveštimo u tome da ih uhvatimo i izbacimo napolje, a da pri tome izbegnemo ispuštanje njihovog neprijatnog mirisa. To ćemo postići ako smrdibubu uhvatimo nežno sa bočnih strana oklopa ne dodirujući stomak ili leđni deo. Ako uspemo nakon toga brzo da je izbacimo spasićemo se napasti i izbeći njen nesnosni smrad.

Bonus video:

(Espreso/ Klima101/ dr Jasna Mastilović)