EVO KAKO JE SIGMUND FROJD DEFINISAO SREĆU: NIJE ono u šta smo do sada VEROVALI, OSTAĆETE BEZ TEKSTA

Frojd je verovao da je, kao ljudska bića, naša sreća usmerena isključivo na zadovoljavanje naših potreba. Vodi nas da doživimo samo trenutni i prolazni osećaj blagostanja. Ovo objašnjava naše kontinuirano nezadovoljstvo.

Sreća, prema Sigmundu Frojdu, definiše ponašanje koje nam nije ni strano ni nepoznato. Zapravo, otac psihoanalize je definisao ljudsko biće kao figuru orijentisanu na kontinuiranu potragu za zadovoljstvom. Zbog toga stalno čeznemo za trenutnim zadovoljstvom kako bismo izbegli osećaj represije koji stvara naše društvo. Frojdov pristup se razlikovao od novijih pristupa koji pokušavaju da nam objasne kako da „budemo srećni“.

Na primer, pozitivna psihologija Martina Seligmana ili Mihalija Čiksentmihalija. Dok su ova dva psihologa govorila o faktorima kao što su optimizam, otpornost, kreativnost i mudrost, Frojd je ponudio drugačiju perspektivu. Međutim, moramo razumeti da je Frojd bio dete svog vremena, doba kada je psihologija bila nova disciplina. Ipak, to nije umanjilo vrednost njegovih doprinosa. U stvari, na stranicama Civilizacije i njenih nezadovoljstava (1930), Frojd je pratio niz stvarnosti koje je, čak i godinama kasnije, lako identifikovati.

Sreća po Frojdu

Frojd je istakao da sreća dolazi od zadovoljenja naših zanemarenih ili nepažnjenih potreba. On je ovo ponašanje definisao kao princip zadovoljstva. Ona služi kao ogledalo za mnoga ponašanja koja danas posmatramo. Zaista, traženje zadovoljstva i pojačanja dopamina je konstanta u velikom delu naše populacije.

Princip zadovoljstva tvrdi da doživljavamo samo izuzetno kratka osećanja zadovoljstva. Na sličan način, društvo danas ne zna (ili ne može) da odloži ili žrtvuje svoju potrebu za trenutnim zadovoljenjem da bi dugoročno dobilo trajnije nagrade. Ono što želimo moramo postići ovde i sada, inače se osećamo neprijatno.

Kao što je Frojd ukazao, zbog ovog stalnog „apetita“ za dobijanjem pojačanja za svoje instinkte, teško nam je da postignemo stvarno i trajno blagostanje. Treba napomenuti da je poznati austrijski psihijatar uvek gajio zaista pesimistički pogled na pojam sreće.

PSIHOLOG ŠOKIRAO IZJAVOM: Svaka porodica u Srbiji je DISFUNKCIONALNA! Ukazao na koren problema dece: S KIM SE TI DRUŽE TAKMIČIŠ:

(Espreso/ Exploring your mind)