VIŠE OD POLA ŽIVOTA RADI U MEKU

Iz dana u dan sve češće čitamo ili čujemo da nema dovoljno radnika za određene poslove, da većina odlazi u inostranstvo, da se menjaju zanimanja i ljudi sve češće pokušavaju da pronađu posao koji im omogućava da što lakše usklade privatni i poslovni život. Razgovarali smo sa Mirjanom Pavković, koja nam je rekla da više od pola svog života radi u Meku. Pročitajte u nastavku teksta šta nam je Mirjana rekla i zašto je pune 22 godine verna Meku.

“Počela sam sa 17 godina da radim u McDonald’su i iako mi je tadašnji plan bio da se zaposlim dok ne nastavim školovanje, život se postarao i vodio me drugim tokom, i tako sam ja ostala više od dve decenije u Meku. Iskeno, već nakon par dana sam bila sigurna da neću tako brzo otići iz Meka, jer mi se dopala atmosfera i mogućnosti koje nam se pružaju u smislu napredovanja.

Počela sam kao obučeni radnik, a vrlo brzo sam postala hostesa. To mi je donelo dodatnu slobodu u komunikaciji sa gostima, što mi je pomoglo u daljem radu. Ali, kao što rekoh, ne idu stvari uvek onim tokom kako mi hoćemo, već kako se kockice slože, pa sam nakon nekog vremena napredovala do pozicije menadžera. Nova pozicija je donela i veću odgovornost, a i dodatnu brigu o ljudima sa kojima sam radila. Moj trud i rad i želja da stalno učim je rezultirala poverenjem koje sam dobila od upravnika, što je, složićete se, jako bitna stvar za mladog menadžera. Mogla bih da kažem da me je pozicija menadžera spremila za ono što je tek usledilo, a to je roditeljstvo.

Postala sam majka i imam tri sina, sada su oni veliki dečaci na koje sam ponosna. Oni su moja velika podrška a i pomoć jer mnogo znači kada preuzmu neku obavezu umesto mene. Oni znaju koliko ja volim cveće pa pomažu oko održavanja. Moja trenutna opsesija su orhideje, pa zajedno sa mnom pričaju sa njima. Ne bih imala ništa protiv ukoliko se oni odluče da rade u McDonald’su, čak šta više ohrabrila bih ih i podržala u tome. Radeći u Meku, mladi ljudi mogu dosta naučiti, kao što sam i ja. U Meku sam uvek osećala sigurnost i pripadnost. Mada moji sinovi poseduju veštine kao da već rade u Meku i svako ima svoje zaduženje, dosta su komunikativni, vredni. Ko zna …videćemo.

Tokom svoje karijere radila sam i u Pančevu, to je prvi made for you restoran koji smo otvorili. Tamo sam provela lepe 3 godine. Kada se otvorio restoran u Borči dobila sam prilku da tu pređem, što je bilo vrlo blizu mestu gde živim. Veliku zahvalnost zbog toga dugujem svima jer dosta znači kada stanujete blizu posla pa je nekako sve jednostavnije i lakše.

Radeći u Borči postala sam drugi asistent upravnika, nakon nekog vremena i prvi asistent menadžera. To su kompleksne pozicije, ima dosta da se uči i moraš biti upućen u sve. A o odgovornosti da i ne pričam. U našem poslu stalno nailazimo na nove izazove, zato moramo stalno da radimo na sebi, da unapređujemo svoje znanje.

Volim svoj posao, volim komunikaciju sa ljudima i nadam se da ću ovde i ostati do kraja svog radnog veka. I samo da dodam da na mom primeru vidite da je zaista moguće napredovati, ja sam od nedavno na poziciji upravnika u restoranu Borča” zaključuje Mirjana.

(Espreso/Promo)