LEPOTA I HRABROST U JEDNOJ ŽENI: Preživela NEZAPAMĆENU NESREĆU, ali ju je TRAGIČNA SMRT dočekala na DRUGI NAČIN

Mnoge avionske nesreće nosile su imena nebeskih heroja, čitavih timova na letovima, ali je Vesna Vulović žena koja je pobedila smrt i proglašena heroinom.

Mladost

Vesna Vulović je rođena u Beogradu 3. januara 1950. godine. U Beogradu je odrastala i završila osnovnu i srednju školu. Otac joj je bio biznismen, a majka fitnes instruktor, što je mladu Vesnu navodilo na košarku, gimnastiku i kasnije balet.

Ljubav prema jezicima je polazila iz muzike koju je slušala, te je upisala Filološki fakultet. Kao veliki obožavalac grupe "Bitls", odlučila je da u Ujedinjenom Kraljevstvu usavrši svoj engleski jezik.

Putujući po Ujedinjenom Kraljevstu, kasnije i do Stokholma u Švedskoj sa prijateljem, putovanja su joj postala sve zanimljivija. Po povratku za Beograd, srela je jednu svoju prijateljicu, koja je stjuardesa, što joj je bilo veoma inspirativno i odlučila je da se i ona okrene toj profesiji.

Tada svoj put započinje radom u jugoslovenskom nacionalnom avio-prevozniku "JAT"-u.

Velika nesreća, obeležena čudom

Mlada stjuardesa je obožavala da leti velikim nebom i obilazi svetske destinacije, te je punim srcem obavljala svoj posao.

Vesna 1972. godine dobija poziv da se pridruži letu od Stokholma do Beograda, uz stajanje u Kopenhagenu i Zagrebu. Ta pozicija je prvenstveno bila namenjena njenoj koleginici, drugoj Vesni, sa kojom je pomešana 22-godišnja Vulović. No, njoj to nije smetalo, čak se i obradovala kada je čula da će presedanje biti u Kopenagenu.

Avion "Daglas DC-9" na broju leta 364, ubrzo je tog jutra 25. januara 1972. sleteo u Dansku. Odmah nakon sletanja je posada imala slobodno vreme, koje je Vesna želela da provede razgledajući grad. Međutim, njene kolege su insistirali da idu u kupovinu poklona za porodice, te im se ona pridružila.

- Svako je želeo da kupi nešto za svoju porodicu, pa sam morala da idem sa njima. Činilo se kao da znaju da će umreti. Nisu razgovarali o tome, ali sam videla, saosećala sam se sa njima. A kapetan je bio zatvoren u svojoj sobi 24 sata. Uopšte nije želeo da izlazi. Ujutro, za vreme doručka, kopilot je govorio o svom sinu i ćerki kao da niko drugi nema sina ili ćerku - prepričavala je Vesna u intervjuima.

Sutradan su sačekali da stigne avion kojim nastavljaju svoje putovanje. Vesna je opisala da je videla avion kako se parkira i da je videla sve putnike, ali da joj je pažnju privukao jedan čovek koji je bio veoma ljut i koji se nije ukrcao sa ostalima. Ona je smatrala da je on smestio bombu u prtljag, te da je sleteo sa svima u Kopenhagen, ali da se nije ponovo ukrcao da nastavi let.

U 15:15 je avion uzleteo, a u 16:01 se desila velika eksplozija. Na 10.160 metara od zemlje, velika čelična ptica je gorela i padala rasuta u komade. Eksplozija se desila iznad sela Srpska Kamenjica u današnjoj Češkoj. Od 28 putnika i posade, Vesna je jedina preživela.

Bruno Honke, meštanin tog sela je među drvećem ugledao strahoviti prizor delova aviona. Čuo je vrištanje i plač iz jednog dela aviona, kada je zatekao mladu Vesnu kako se bori za život. Srećom Honke je uspeo da je održi u životu dok ne pristigne pomoć.

Stručnjaci koji su proučavali slučaj verovali su da su je kolica sa hranom, kao i pojas zarobili i pomogli da ne izleti pod pritiskom, kao svi ostali putnici. Pad trupa aviona, gde je bila Vesna, bio je nešto blaži, kako veruju, zbog ugla i snega na koji je pao.

Zahvaljujući niskom pritisku, onesvestila se pre pada, što je sprečilo da joj srce pukne u tom strašnom momentu.

Oporavak i želja da ponovo leti

Vesna je bila u komi nekoliko dana, a sa velikm povredama glave, rebara, nogu i kičme, uspela je da se izbori. Međutim, ostala je paralizovana od kukova na dole, ali je nakon skoro dve godine uspela da prohoda.

Poslednja stvar pre nesreće, koje se sećala, bila je kako pozdravlja putnike dok ulaze u avion. A prva stvar od nesreće bilo je buđenje u bolničkoj postelji sa roditeljima, mesec dana kasnije. Vesna je prebačena za Beograd, a kada su joj ponudili da joj daju totalnu anesteziju u povratku, odbila je govoreći da se leta ne boji, jer se nesreće ni ne seća.

Zbog sigurnosti i zbog pretpistavke da je i dalje meta terorističkih napada, stražari su nadgledali njenu sobu 24 sata. Dok je ležala u bolnici, o njoj se pričalo širom sveta i postala je poznata kao žena koja je "preživela nemoguće". Kada se oporavila, svoj oporavak pripisala je "srpskoj tvrdoglavosti" , na šta je dodala da niko nije verovao da će živeti ovoliko dugo.

U septembru 1972. godine, Vesna je izrazila želju da se vrati na posao, ali je njena kompanija to odbila zbog publiciteta, te joj je dodelio "zemljani" posao na aerodromu.

Proslavljena je na teritoriji Jugoslavije kao narodni heroj, a dobila je odlikovanje od Josipa Broza Tita. U Srpskoj Kamenjici postala je počasna građanka, a unuka njenog spasioca Honkea, dobila je ime po ovoj slavnoj stjuardesi. Nekoliko godina od nesreće, oba roditelja su joj preminula, što je ona smatrala posledicom nesreće koja je uništila mnoge, pa i njihove živote. Kasnije, 1977. godine se udala za inžinjera Nikolu. Na žalost, posledice nesreće odrazile su se na njeno majčinstvo, te nije mogla da dobije dete.

Njeno ime upisano je u "Ginisovu knjigu rekorda" kao osoba koja je preživela najveći pad. Bila je, ali je i danas, svetski poznata.

Samoća i smrt

Tokom devedesetih godina prošlog veka se razvodi od supruga, govoreći da je to zbog njene ljbavi prema cigaretama, ostajući sama u Beogradu sa mačkama. Svoju mačku Cicku je obožavala, pogotovo jer je, kako ona kaže, doživela istu sudbinu kao i ona, jer je Cicka pala sa drugog sprata i preživela iako je imala povrede.

Kada se 2000-ih godina uključila u politiku i zalagala se za opozicije, izgubila je posao u "JAT-u" i ostala je da živi kao usamljena penzionerka sa 300 evra mesečno u stanu u Beogradu. Vremenom se sve više okretala samoći i govorila je kako živi sa krivicom što je jedina preživela i prisećala se kako se onesvestila kada su joj saopštili šta se desilo, nakon nejne višedneve kome. Ali, nikada se nije okrenula ka terapiji, već je pronalazila mir u religiji.

Kada su je jednom prilikom upitali o njenom životu rekla je: "Ne znam šta da kažem kada ljudi kažu da sam imala sreće. Život je danas težak". Počela je sve više da se zatvara u svoj stan, a gostovanja po medijima je odbijala, pa čak i poznatu Opru Vinfri sa "BBC".

Krajem 2016. godine, njeni prijatelji počeli su da se brinu, jer je iznenada počela da im odbija pozive i da se ne javlja. Kada su poslali bravare da na silu otvore vrata njenog stana, pronašli su je mrtvu.

Ova heroina sahranjena je 27. decembra 2016. godine u Beogradu.

Bonus video:

(Espreso/Ona.rs/Vikipedija)