NOVE CENE SLADOLEDA SU BAŠ DA SE SMRZNEŠ: Otkrivamo zašto je tako i da li će biti bolje

Sladoled je omiljena poslastica ne samo leti, već i u zimskim danima, a u nekim gradovima u Srbiji poslastičarnice i frižideri mogu se videti gotovo iza svakog ćoška. Ispred mnogih sladoledžinica umeju da se formiraju i redovi, pa se na prvi pogled stiče utisak da je reč o vrlo profitabilnom zanimanju. Ipak, ni proizvođači ledenih poslastica nisu ostali imuni na poslovne izazove, domaće i globalne.

Proizvodnjom sladoleda u Srbiji se bave ukupno 183 firme, iako je pandemija korona virusa uticala na rad ovih preduzeća, brojke iz zvaničnih finansijskih izveštaja pokazuju da je celokupna delatnost ostvarivala sve bolje poslovne rezultate od 2019. do 2021. godine. Tako je ukupna dobit tokom 2019. iznosila 1,2 milijarde dinara, u 2020. godini 1,5 milijarde dinara, dok je 2021. dostigla čak 3,4 milijarde dinara.

- Korona je dovela do drastičnog pada prodaje i proizvodnje. Od proglašenja vanrednog stanja počeli smo da radimo dostave i šaltersku prodaju, ali to ni blizu ne može da nadoknadi promet koji je potreban da bi poslovanje bilo pozitivno - objašnjava vlasnik jedne sladoledžinice u Beogradu, Ivan Živić.

PROIZVODIMO VIŠE OD 40 TONA

U Srbiji je tokom 2021. godine proizvedeno 42.114 tona sladoleda, a godinu dana ranije 33.818 tona. To znači da je za period od dvanaest meseci ovaj segment industrije ostvario skok od 25 odsto, pokazuju podaci Privredne komore Srbije (PKS).

Što se tiče izvoza, Srbija je u 2021. godini izvezla 30.000 tona sladoleda u vrednosti od 63,5 miliona evra. Ova poslastica najviše se izvozila u zemlje regiona.

Tokom 2019. i 2020. godine, kako kaže, poslovali su u ozbiljnom minusu, ali su opstali zahvaljujući kreditima.

- Da nije bilo kredita ne bismo uspeli da opstanemo, ali ih sada vraćamo. Sa druge strane, ono što je mnogo više pogodilo naše poslovanje, a i ceo ugostiteljski sektor, jeste inflacija. Počelo je i da nestaje sirovina, a od nestanka šećera nama je mnogo veći problem bilo mleko. Mlekare sa kojima smo sarađivali počele su da gube saradnike, da proizvode znatno manje količine - ističe naš sagovornik.

Prema rečima Ivana Živića, stanje se sada stabilizovalo, tako da šećera, mleka i svih ostalih sirovina ima, ali je problem što su cene skočile i po nekoliko stotina procenata.

- Recimo, nešto što je koštalo 300 dinara 2019. godine, sada košta i do 1.300 dinara. Zato smo morali malo da korigujemo cene, a verovatno ćemo morati i ponovo, jer se oseća i blagi pad prodaje u odnosu na vreme pre pandemije - naglasio je Živić.

Kada je reč o velikim proizvođačima ledene poslastice, na listi najuspešnijih izdvaja se kompanija koja je 2021. godine imala više od 1.300 zaposlenih i ukupne prihode veće od 16,7 milijardi dinara. Ona je tada ostvarila dobit od 3,5 milijardi dinara. Njihovi ukupni prihodi porasli su u 2021. godini gotovo 30 odsto u odnosu na 2020. kada je zabeleženo 12,6 milijardi dinara. Najnoviji dostupni podaci pokazuju da su im prihodi u 2022. godini u blagom padu, pošto je kompanija ostvarila nešto više od 15 milijardi dinara.

Druga na listi za 2021. godinu bila je kompanija koja je trenutno u blokadi. Sledeća kompanija koja uspešno posluje je iz Beograda i njen vlasnik istakao je da su najveći promet imali 2021. godine, ali da uzrok tome nije povećanje prodaje, nego to što su otvorili dva nova lokala. Ipak, on navodi da su poskupljenja pogodila i Srbiju i celu Evropu, te da svuda postoji isti problem – sladoledžije ne mogu da naplate krajnji proizvod onoliko koliko on vredi, zato što cena već prelazi neku psihološku granicu kod kupaca.

- Ono što je bilo planirano za 2020. godinu pomerili su na 2023. i 2024, a to je pre svega širenje poslovanja. Već smo najavili otvaranje lokala u Zagrebu, a imamo ideju i za određeno širenje po Beogradu, ali i dalje. Videćemo kakva će biti sledeća sezona. Očekujemo da se tek sledeće godine pojave pravi problemi - zaključio je sagovornik.

Bonus video:

(Espreso/Biznis.rs)