Razvijanjem kapaciteta osiguravamo održivu budućnost

U Albaniji su neophodne mere u nekoliko ključnih oblasti da bi se omogućilo postizanje cilja skoro nulte potrošnje energije.

Od 2010. do 2015. godine, UNDP je realizovao Program za Albaniju u okviru Globalne inicijative za transformaciju i jačanje tržišta solarnih sistema za zagrevanje vode, koju je finansirao Globalni fond za životnu sredinu (GEF), kaže za Kurir Laureta Dibra, menadžer projekta za Nacionalni plan adaptacije (NAP), UNDP Albanija.

Ovaj projekat je imao značajnu ulogu u procesu izrade i usvajanja zakonske regulative koja se odnosi na obnovljive izvore energije i unapređenje energetske efikasnosti u zgradama. Do kraja juna 2017. godine, ukupna površina pod solarnim sistemima za zagrevanje vode dostigla je 209.745 kvadratnih metara, uz godišnju prodaju od 21.701 kvadratnih metara. Zahvaljujući tome, ostvareno je smanjenje emisije ugljen-dioksida za više od 1.160.452 tona. U okviru novog projekta pod nazivom „Transformacija tržišta za ubrzani razvoj solarnih fotonaponskih sistema u Albaniji“, koji finansira Japanska agencija za međunarodni razvoj (JICA), UNDP pomaže Albaniji da ispuni svoj novi nacionalni cilj za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG), u skladu sa Pariskim sporazumom o klimatskim promenama, da prevaziđe barijere na tržištu i ubrza razvoj solarnih fotonaponskih sistema, kao i da poveća instalirani kapacitet solarnih fotonaponskih sistema za dodatnih 1000 kW.

Koliko je energetska efikasnost važna za energetsku bezbednost Albanije?

Albanija se oslanja gotovo isključivo na proizvodnju električne energije iz hidroenergetskih izvora, koja čini 98% proizvodnje. To čini našu zemlju sve ranjivijom na nepovoljne hidrološke uslove i klimatske promene. Proizvodnja električne energije iz hidroelektrana nije konstantna i kao takva ne može sama da zadovolji energetske potrebe zemlje. Zbog toga Albanija mora da uvozi energiju, a obezbeđivanje sigurnog snabdevanja električnom energijom predstavlja veliki izazov. Oslanjanje zemlje na uvoz električne energije naglašava potrebu za razvojem diversifikovanog energetskog sistema i sprovođenje isplativih mera energetske efikasnosti. To je ključno za smanjenje zavisnosti Albanije od uvoza energije i osiguranje pouzdanog i održivog energetskog sistema u dugoročnom periodu.

Koje su, po Vašem mišljenju, najveće potrebe u pogledu izgradnje kapaciteta u Albaniji da bi se omogućilo postizanje skoro nulte potrošnje energije?

U Albaniji su neophodne mere u nekoliko ključnih oblasti da bi se omogućilo postizanje cilja skoro nulte potrošnje energije. Pre svega, potrebno je usvojiti neophodne podzakonske akte koji treba da omoguće sprovođenje Zakona o energetskoj efikasnosti (EE). Pored toga, treba uspostaviti dugoročnu strategiju renoviranja i sveobuhvatan nacionalni plan kako bi se povećao broj zgrada sa skoro nultom potrošnjom energije. Ona treba da obuhvata i privatne i javne zgrade, sa ciljem poboljšanja energetske efikasnosti zgrada i smanjenja emisija GHG.

Drugi ključni aspekt je izrada akcionih planova za EE na opštinskom nivou. Te planove treba efikasno sprovoditi i periodično izveštavati o njihovim rezultatima kako bi mogla da se ostvare konkretna unapređenja energetske efikasnosti. Osim toga, od suštinskog je značaja i sprovođenje temeljne procene potencijala za primenu visokoefikasne kogeneracije (proces pretvaranja gasa u električnu i toplotnu energiju), kao i efikasnih sistema daljinskog grejanja i hlađenja. Na osnovu te procene, moći će da se identifikuju mogućnosti za optimizaciju korišćenja energije i za smanjenje količina otpada na najmanju moguću meru.

I konačno, treba uspostaviti program obaveza distributera energije s ciljem unapređenja energetske efikasnosti, kako bi se podstaklo i osiguralo usvajanje mera za uštedu energije. Ukoliko se fokusira na te oblasti, Albanija može da razvije neophodne kapacitete i ekspertizu za postizanje ciljeva skoro nulte potrošnje energije i da, zahvaljujući tome, osigura održivu i energetski efikasnu budućnost.

(Espreso/ Promo)