Poplavljeno područje, Foto: Profimedia

OBRATITE PAŽNJU

"OBILNE PADAVINE SU BUDUĆNOST SRBIJE": Stručnjak UPOZORAVA, budite na OPREZU SLEDEĆE SEDMICE, evo šta nas ČEKA

Ukazuje i da su obimne padavine naša budućnost i da stručna javnost godinama upozorava na to kada se videlo da su efekti klimatskih promena veoma drastični

Objavljeno: 19.05.2023. 23:17h

Dejan Vladiković, hidrometeorolog RHMZ, kaže za RTS da su obilne padavine budućnost Srbije. Napominje da će nekoliko narednih dana bez kiše uticati da se situacija potpuno smiri. Međutim, upozorava i na oprez naredne sedmice, jer stiže jak ciklon iz Italije. Ratko Ristić, profesor Šumarskog fakulteta, ističe da na teritoriji Srbije ima 11.500 bujičnih tokova i da je praktično ugrožena čitava teritorija južno od Save i Dunava gde god je brdsko-planinski reljef.

- Na svim dotocima, tu pre svega mislim na Tamnavu i Kolubaru s ostalim pritokama, vodostaji su sada u opadanju. Jedino je na donjem toku Kolubare pri ušću kod Obrenovca, tu imamo još podosta, vodostaj koji će proći bez problema - navodi hidrometeorolog Vladiković za RTS i dodaje da ćemo imati nekoliko narednih dana stabilnih, bez kiše i s porastom temperature, što će uticati da se potpuno smiri situacija.

Upozorenje: Stiže ciklon iz Italije

Međutim, Vladiković upozorava da sledeće nedelje moramo biti oprezni, jer ponovo ide jak ciklon iz Italije onim istim predelima kao i ovih dana.

- Ići će malo južnije preko Tirenskog mora i preko Barija. Znači uhvatiće taj južni deo. Biće izložena Albanija, Grčka i samo po obodu postoji mogućnost, mi ćemo to pratiti za sliv Južne Morave kod nas. Tako da od srede, svako popodne, postoji mogućnost za pljuskove s umerenom količinom - navodi on.

foto: Beta/ Dragan Gojić

Preti li vodostaj iz Hrvatske i BiH?

Što se tiče ostalih vodotokova, ističe da je uzvodno bila veoma loša situacija u Hrvatskoj na reci Kupi i Korani i u zapadnoj Bosni na Uni i Sani i proglašena su vanredna stanja.

- Velika količina ide ka nama, ali ima prostora u reci Savi, kod Šapca je danas prevaziđena redovna i ostaće iznad redovne nekih 30 centimetara, neće ići ka vanrednoj odbrani. Zbog padavina u zapadnoj Mađarskoj, Slovačkoj i Češkoj stiže porast u Dunav, ali ništa alarmantno. Samo će kod Novog Sada imati iznad granice redovne odbrane od poplava - objasnio je hidrometeorolog.

Ukazuje i da su obimne padavine naša budućnost i da stručna javnost godinama upozorava na to kada se videlo da su efekti klimatskih promena veoma drastični.

Poplavljeno područjefoto: Printscreen/Twitter/@segvic_vesela

Bujični tokovi u Srbiji

- Imamo 11.500 bujičnih tokova na teritoriji Srbije. Na teritoriji Beograda ima 200 tih bujičnih tokova. I širom Srbije mogu da se dese bujične poplave, koje su inače prirodne katastrofe i mi svake godine nažalost imamo po nešto - upozorava profesor Ratko Ristić.

Dodaje i da sada nije bilo nekih većih problema, sem izlivanja kišne kanalizacije na teritoriji Novog Sada i u Koceljevi. Međutim, navodi da tradicionalno imamo neke rizične slivove, kao što su reke Jadar, Topčiderske reke, Kolubare.

Rešenja

Postoje, kaže Ristić, kratkoročna i dugoročna rešenja i treba da budemo stalno suočeni s rizikom od poplava.

- Svake godine treba da se trudimo da sve regulacije i sva korita vodotoka kroz naseljena mesta budu apsolutno čisti. Da se u priobalju ne odlaže đubre i da s ne dopusti bilo ilegalna, bilo legalna gradnja, jer svi ti objekti mogu da sprečavaju normalno oticanje vode - navodi profesor.

Ističe da smo kao sistem zakazali u uređenju brdsko-planinskih slivova koji su najkritičniji i da bi tu trebalo da se bavimo intenzivnim pošumljavanjem, terasiranjem terena, primenom protiverozivnih mera. Ukazuje i da u gradovima koji se šire imamo više asfalta i nema upijanja, pa sva voda otiče i utiče u kanalizacione sistema.

foto: Profimedia

- Tu je jedini lek da se poveća prečnik cevi kojima se evakuiše ta voda što zahteva vrlo skupe i obimne građevinske radove - navodi Ristić i procenjuje da su Srbiji na godišnjem nivou, što se tiče bujičnih tokova, neophodna ulaganja od 40 do 50 miliona evra.

- Trebalo bi akcenat staviti na te biotehničke i biološke mere u vršnim delovima slivova. Takođe, treba apelovati i na lokalne samouprave da rade svoj deo posla. Da imaju ažurne, operativne za odbranu od poplava na vodotokovima drugog reda i pokušaju da instaliraju sisteme za rano obaveštavanje - naglašava profesor za RTS.

Bonus video:

(Espreso/ RTS)